Бранка Веселиновић (рођ. Ћосић; Стари Бечеј, 16. септембар1918 — Београд, 8. фебруар2023) била је српска глумица. Дуже времена била је најстарија српска глумица као и најстарија српска глумица икада, а последњих неколико месеци живота, била је и најстарија жива глумица на свету. Са своје 104 године и 84 године дуге глумачке каријере, глумила је у више од 100 представа у позоришту, и више од 50 телевизијскихсерија и филмова. Добитница је многобројних награда и признања за свој глумачки и хуманитарни рад.
Рођена је као Бранка Ћосић 16. септембра 1918. године као шесто дете оца Александра и мајке Јованке (рођ. Монашевић). Родитељи су пореклом из Јаше Томића.[1]
Студирала је Глумачку школу при Народном позоришту у Београду од 1936. године. После две године студија, са тек 19 година, отишла је на праксу 1938. године у Српско народно позориште у Новом Саду (тада се звало Народно позориште Дунавске бановине) и постала глумица играјући у представи „Карлова тетка“. У Новом Саду је играла до 1940. године када је прешла у Београд. Показивала је велики таленат за хумор и сатиру.
Као веома млада удала се за будућег инжењера шумарства Андоновића, по чијем презимену су је упамтили многи старији Београђани. Али нешто касније, он је као амерички држављанин, одлучио да се врати у Америку, док је она остала у земљи, па су се због тога растали. После окупације априла 1941. године, окупатор је затворио позориште, а глумци су се разишли.
Играла је у првој представи Југословенског драмског позоришта3. априла1948. у комаду „Краљ Бетајнове“. У Београду је играла у Уметничком (1940–1942), Народном (1944–1947) и Југословенском драмском позоришту (1947–1978).[2] Играла је на сценама свих београдских позоришта, а у Америци је на енглеском језику играла главну улогу у представи "Мајка храброст и њена деца". У својој матичној кући, Југословенском драмском позоришту одиграла је преко четрдесет улога. За улогу Гине у Нушићевој „Ожалошћеној породици“ добила је „Стеријину награду“ 1964.
Била је удата за глумца и преводиоца Млађу Веселиновића (1915-2012). Венчали су се 30. септембра 1948. године.[1]
Била је активан и у 100. години живота и обилазила Домове за незбринуту децу, Домове за стара лица и инвалиде где рецитује и изводи монологе. Писала је у то време песме, сликала и изводила луткарске представе луткама које је сама правила.
