Биоград, град и лука у северној Далмацији, налази се 28 km јужно од Задра. Смештен је на малом полуострву и копну. На његовој северној страни је увала Бошана а на јужној Солине. Испред града су острва Планац и Св. Катарина (са светиоником). Просечна температура ваздуха у јануару је 7 а у јулу 24,5 °C, с просечним годишњим падавинама од 840 mm. У ували Солине налази се велика јавна, пешчана плажа окружена боровом шумом. Биоград је локални трговачки и прометни центар, с добрим везама према својем залеђу, околним обалним насељима и градићима и острвом Пашманом. Биоград је центар ривијере која обухвата Св. Петар на Мору, Турањ, Св. Филип и Јаков, Биоград, Пакоштане и Драге, као и више насеља на острву Пашману: Ткон, Крај, Пашман, Баротул, Мрљане, Невиђане, Добропољана, Бањ и Ждрелац, и Вргаду на истоименом острву.[2]
Историја
Биоград на Мору је хрватски краљевски град који се први пут спомиње средином X века, док је у XI веку био седиште хрватских краљева и бискупа. Највећи процват Биоград је доживео као престоница средњовековних хрватских владара, а године 1102. у њему је крунисан и угарски краљ Коломан. Године 1202. Биоград је уточиште бегунцима из Задра, те се назива и Zara vecchia. Од 1409. до 1797. је под влашћу Венеције. Страдао је у млетачко-турским ратовима, а 1521. и 1646. је порушен и запаљен. У 16. и 17. веку у Биограду је средиште хрватске народне војске која је имала велику улогу у ратовима против Турака.
Године 1838. "Стари Задар" је тек "убого село" са 105 домова и 450 становника.[1]
Туристички развој Биограда почео је између два светска рата. Први гости, Чеси, почели су долазити у Биоград током 1920-их. Први хотел саграђен је 1935. на месту данашњег хотела Илирија.
Становништво
Према попису из 2001. Биоград на Мору је имао 5.259 становника.
Према попису из 2011. године, Биоград на Мору је имао 5.569 становника.[3]
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN978-953-6667-07-9.
ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.