PROFILPELAJAR.COM

Nonanska kiselina
Nazivi
	IUPAC naziv Nonanska kiselina
	Drugi nazivi Pelargonska kiselina, 1-Oktankarboksilna kiselina
Identifikacija
CAS broj	112-05-0 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:29019 ;
ChemSpider	7866;
ECHA InfoCard	100.003.574
EC broj	203-931-2
KEGG	C01601 ;
PubChem C ID	8158;
	SMILES CCCCCCCCC(=O)O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C9H18O2
Molarna masa	158,23 g/mol
Agregatno stanje	Prozirna do blago žute, uljasta tečnost
Gustina	0,900 g/cm3
Tačka topljenja	12.5 °C
Tačka ključanja	254 °C
Rastvorljivost u vodi	0,3 g/l
Kiselost (pKa)	4,96
Opasnosti
Opasnost u toku rada	Korozivna (C)
R-oznake	R34
S-oznake	(S1/2) S26 S28 S36/37/39 S45
NFPA 704	1 3 0
Tačka paljenja	114 °C
Tačka spontanog; paljenja	405 °C (761 °F; 678 K)
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Nonanska kiselina (pelargonska kiselina) je organska kiselina koja se sastoji od lanca dugog devet ugljenika koji se zavržava karboksilnom grupom. Njena strukturna formula je CH₃(CH₂)₇COOH. Nonanoinska kiselina formira estre — nonanate. Ona je prozirna, uljasta tečnost neprijatnog, oštrog mirisa. Ona je skoro nerastvorna u vodi, ali je veoma rastvorna u hloroformu, etru, i heksanu.

Njen indeks refrakcije je 1,4322. Njena kritična tačka je na 712 K (439 °C) i 2,35 MPa.

Pojava i upotreba

Nonanska kiselina je masna kiselina koja se prirodno javlja u estrima u ulju pelargonijuma. Sintetički estri, kao što je metil nonanat, se koriste kao arome.

Nonanska kiselina se takoše koristi u pripremi plastifikiatora i lakova.

Reference

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Lide, D. R. (Ed.) (1990). CRC Handbook of Chemistry and Physics (70th Edn.). Boca Raton (FL):CRC Press.
^ at 2.06–2.63 K
^ at −191°C