n−6 masne kiseline (ω−6 masne kiseline, omega-6 masne kiseline) su familija nezasićenihmasnih kiselina koja ima zajedničku terminalnu ugljenik–ugljenik dvostruku vezu u n−6 poziciji, koja je šesta veza sa metil kraja.[1]
Biološki efekti n−6 masnih kiselina su uglavnom posredovani njihovom konverzijom u n-6 eikozanoide, koji se vezuju za niz receptora u telu. Konverzija tkivne arahidonske kiseline (20:4n-6) do n-6 prostaglandinskih i n-6 leukotrienskihhormona pruža mnoštvo bioloških meta za farmaceutski razvoj lekova. Cilj tih istraživanja je umanjenje ekcesivnog n-6 dejstva u aterosklerozi[2], astmi, artritisu, vaskularnim oboljenjima, trombozi, imuno-inflamatornim procesima, i proliferaciji tumora. Konkurentne interakcije sa n−3 masnim kiselinama utiču na relativno skladištenje, mobilizaciju, konverziju i dejstvo n-3 i n-6 eikozanoidnih prekurzora.
Neka medicinska istraživanja sugerišu da ekscesivni nivoi pojedinih n−6 masnih kiselina, relativno to pojedine n−3 (omega-3) masne kiseline, mogu da povise verovatnoću pojave više bolesti.[3][4][5]
Moderna zapadna ishrana tipični ima odnos n−6 ka n−3 veći od 10 na 1, nekad i do 30 na 1. Smatra se da je optimalni odnos 4 na 1 ili manje.[6][7]
Prehrambeni izvori
Četiri glavna prehrambena ulja (od palme, soje, uljane repice, i suncokreta) se proizvode u količini većoj od 100 miliona metričkih tona godišnje, što daje više od 32 miliona metričkih tona n-6 linoleinske kiseline i 4 miliona metričkih tona n-3 alfa-linoleninske kiseline.[8]
^Lands William E.M. (2005). „Dietary fat and health: the evidence and the politics of prevention: careful use of dietary fats can improve life and prevent disease”. Annals of the New York Academy of Sciences. Blackwell Publishing. 1055: 179—192. PMID16387724. doi:10.1196/annals.1323.028.
^Simopoulos Artemis P. (2002). „The importance of the ratio of omega-6/omega-3 essential fatty acids”. Biomedicine & Pharmacotherapy. 56 (8): 365—379. PMID12442909. doi:10.1016/S0753-3322(02)00253-6.