Археологија (од грчких речи αρχαίος = стар, (у савременом грчком и прастар) и λόγος = наука, реч, мисао) је наука која изучава материјалне остатке, тј. све уочљиве трагове људских делатности ради упознавања њихове садржине у одређеном времену и простору, као и њиховог значења у одређеном социјалном, економском и историјском окружењу.^[1]

• Барбара Г. Адамс, британски археолог, египтолог и стручњак за прединастичку историју. Радила је дуги низ година у Хиераконполису, где је била једна од директора експедиције, а пре тога је радила у Музеју египатске археологије „Петри“ у Лондону.
• Бранислав Анђелковић, српски музичар, археолог, египтолог и доцент на Филозофском Факултету Универзитета у Београду.
• Драгана Антоновић, српски археолог, специјализована за праисторију и палеометалургију Балкана.^[2] Била је предсеница Српског археолошког друштва.
• Марко Алексић, српски археолог, историчар и популаризатор науке.^[3][4]

• Роберт Балард, амерички океанограф и поморски археолог и професор океанографије на универзитету Роуд Ајланд.
• Ђуро Баслер, југословенски и босанскохерцеговачки историчар, археолог и конзерватор, рођен у Сијековцу код Босанског Брода.^[5]
• Лудвиг Борхарт, немачки археолог, архитекта и египтолог. Године 1907, основао је „Немачки археолошки институт“ у Каиру и био је у њему директор, све до 1928. године.^[6]
• Руђер Бошковић, српски физичар, астроном, математичар и дипломата из средњовековног Дубровника^[7] и један од најзначајнијих научника свога времена, уврштен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.
• Виктор Берар, француски хелениста, археолог, политичар дипломата и писац.
• Србислав Букумировић, српски информатичар, археолог, мултимедијални продуцент и уредник.
• Александар Булатовић, српски археолог и виши научни сарадник Археолошког института у Београду.^[8][9]
• Богдан Брукнер, српски археолог, академик и професор на Филозофском Факултету у Новом Саду.

• Џеси Валтер, амерички антрополог, археолог, писац и природњак.
• Михаило Валтровић, српски археолог и први професор археологије на Филозофском факултету у Београду и утемељивач српске археологије.
• Милоје Васић, српски археолог, професор на Београдском универзитету и члан САНУ.
• Јохан Винкелман, немачки археолог и историчар уметности, оснивач теорије класицизма и аутор прве велике синтезе у ликовној уметности.
• Џон Гарднер Вилкинсон, британски египтолог и археолог, један од оснивача британске египтологије.^[10]. Током 12 година, од 1821, систематски је истраживао археолошке локалитете у Египту и Нубији, укључујући Карнак, гробнице у Долини краљева и Гебел Баркал, планину поред четврте катаракте.
• Тадеуш Волањски, пољски археолог, словенофил и аутор хипотезе о словенскоме постанку Етрушчана.
• Чарлс Волдстајн, енглеско-амерички археолог.
• Гордана Марјановић Вујовић, српски археолог и управник Археолошког одељења Народног музеја у Београду. Бавила се претежно словенском археологијом.
• Никола Вулић, српски историчар, класични филолог и археолог, предавач на Великој школи у Београду и Београдском универзитету и један од најзначајнијих српских проучавалаца античке прошлости.

• Бранко Гавела, српски археолог и историчар уметности цинцарског порекла.^[11]
• Драга Гарашанин, српски археолог, управница Музеја града Београда, управница праисторијског одељења Народног музеја и жена Милутина Гарашанина.
• Милутин Гарашанин, српски археолог, академик, професор на Филозофски Факултет Универзитета у БеоградуФилозофском Факултету Универзитета у Београду, редовни члан Немачког и Аустријског археолошког института, члан Института за праисторију Италије, потпредседник Међународне уније за проучавање југоисточне Европе при УНЕСКО-у и генерални секретар САНУ.
• Марија Гимбутас, литванско-амерички археолог, позната по изучавању неолита и бронзаног доба Европе.
• Душан Глумац, српски филозоф и универзитетски професор.
• Зигмунт Глогер, пољски историчар, археолог и етнограф.
• Миодраг Грбић, археолог прве генерације школованих археолога у Србији, пионир у научним истраживањима наших до тада неоткривених праисторијских и античких налазишта.
• Андре Лероа Гуран, француски археолог, један од најистакнутијих археолога, антрополога и палеонтолога 20. века, чија је специјалност била праисторија. Био је професор у Лиону и Паризу, директор музеја фр. Musée de l'Homme, највећег француског етнолошког музеја.
• Надежда Гавриловић Витас, српски археолог, класична археологија, научни саветник Археолошког института у Београду

• Артур Еванс, британски археолог који је открио најпознатији локалитет минојске културе - Кносос, на Криту.
• Џон Еванс, енглески археолог и геолог; отац Артура Еванса.

• Ђорђе Мано Зиси, српски археолог, професор музеологије на Филозофском факултету у Београду, научни саветник Археолошког института и шеф Античког одељења Народног музеја у Београду.
• Стипан Златовић, хрватски историчар археолог и теолог.

• Александар Ивановић, српски археолог.
• Иштван Ивањи, професор у Суботичкој гимназији, историчар и археолог, оснивач и први библиотекар Градске библиотеке у Суботици.

• Ђорђе Јанковић, српски археолог, доктор наука и професор универзитета.
• Ивана Искра Јаношић, српски археолог, доктор хуманистичких наука, виши музејски савјетник (у пензији) и бивша директорка Градског музеја у Винковцима.^[12]
• Иван Јастребов, руски дипломата, историчар, етнограф и археолог; био је конзул у Скадру, Призрену, Јањини и Солуну.
• Борислав Јовановић, српски археолог и редовни члан САНУ.
• Офер Бар Јосеф, израелски археолог, професор праисторијске археологије на Харвард универзитету и кустос Палеолитске археологија у Пибоди музеју археологије и етнологије. Палеолит је период који највише изчава.
• Игњат Јунг, први сремски археолог. Као аматер, прикупљао је податке и, заједно са детаљним цртежима, слао их часопису Вјесник хрватског археолошког друштва.
• Маркус Јункелман, немачки историчар и експериментални археолог.

• Феликс Каниц, аустроугарски путописац, археолог и етнолог и један од највећих познавалаца југоисточне Европе. Био је краљевски угарски саветник и витез аустријског ордена Фрање Јосифа, носилац медаље за науку и уметност, носилац српског Таковског ордена и ордена Светог Саве и почасни члан Краљевске саксонске академије наука.
• Кирнијак из Анконе, ренесансни хуманиста и колекционар антиквитета са простора данашње Италије. Често се назива оцем археологије.
• Еуген Кирила, румунски класични филолог, археолог и нумизматичар.
• Роберт Колдевај, немачки архитекта и један од најзначакнијих немачких археолога затупник староазијске археологије и важи као оснивач савремене споменичке архитектуре и историјске архитектуре.
• Драгутин Горјановић-Крамбергер, хрватски геолог, палеонтолог и археолог, који је 1899. године на локалитету Хушњаково поред Крапине у Хрватској открио фосилне остатке неандерталца.^[13]
• Александрина Цермановић Кузмановић, српски археолог, професор на Филозофском факултету у Београду и шеф катедре за Класичну археологију.

• Џон Лабок, енглески банкар, политичар, филантроп, археолог, биолог и полиглота; први археолог који је користио термине палеолит и неолит.
• Остин Хенри Лајард, енглески археолог и дипломата који је вршио ископавањима у Мосулу
• Владимир Лековић, српски археолог познат по раду на многобројним налазиштима разних периода у Србији и Црној Гори, као и новим теоријским моделима.
• Луис Лики, кенијски археолог и природњак који је један од првих који су мислили да је Африка колевка људске цивилизације. Члан је познатепородице археолога Лики.
• Ричард Лики, кенијски политичар, палеонтолог и конзерватор и члан чувене породице археолога Лики.

• Шиме Љубић, хрватски археолог, историчар и биограф.

• Димитрије Мадас, српски археолог који је истраживао велики број значајних локалитета из свих раздобља у многим крајевима Србије. Био је председник Српског археолошког друштва од 1983. до 1988. године.
• Фабио Манискалко, италијански археолог, специјалиста за заштиту културног добра и есејиста. Он је први на свету применио правила Хашке конвенције из 1954. године о заштити културног добра у случају оружаног сукоба.
• Снежана Маринковић, српски археолог, стручњак за праисторију средњег Баната^[14] и музејски саветник у Народном музеју у Зрењанину.^[15]
• Габријел Мортиље, француски антрополог и археолог, један од оснивача француске антрополошке школе, који је направио класификацију каменог доба и развоја култура праисторијског човека. Његов модел је базиран на линеарној теорији људске еволуције^[16].
• Живко Микић, српски археолог, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и истакнути физички антрополог.
• Александер ван Милинген, шкотски научник, историчар, археолог, професор и свештеник.
• Моника Милосављевић, српски теоријски археолог и доцент на Филозофског факултета Универзитета у Београду.
• Петар Милошевић, српски археолог из Сремске Митровице.
• Ђорђе Милосављевић, српски археолог запослен у привредном друштву за изградњу, обнови и реконструкцију грађевинских објеката КОТО д.о.о у сектору за конзерваторско-рестаураторксе послове

• Јон Нестор, румунски археолог, професор археологије на Универзитету у Букурешту, дописни члан Академије наука Румуније и члан бројних научних и стручних организација у Румунији и иностранству.
• Лубор Нидерле, чешки антрополог, археолог, етнограф и историчар.

• Марсел От, белгијски археолог и професор праисторије на Универзитету у Лијежу.^[17] Специјалиста је за религију, уметност, социобиологију и Горњи Палеолит у Европи и Средњој Азији.^[18]

• Александар Палавестра, српски археолог и редовни професор Филозофског Факултета у Београду који се бави теоријском археологијом, хералдиком и студијом ћилибара.
• Владимир Петковић, српски историчар уметности, археолог, члан САНУ. Главна област истраживања му је била српска средњовековна уметност, посебно фреско-сликарство. У српској историографији поставио је темеље научног изучавања споменичке баштине.
• Петар Патровић, српски археолог, класични филолог и директор Археолошког института. Био је председник Српског археолошког друштва и уредник Гласника Српског археолошког друштва. Систематски је истраживао Источну Србију и Понишавље.
• Владислав Поповић, српски археолог, члан САНУ и редовни професор Филозофског факултета у Београду, на предмету Методологија археолошких истраживања.
• Владимир Пецикоза, српски археолог и руководилац Програма археологије у Истраживачкој станици Петница.^[19]

• Дејан Радичевић, српски археолог познат по истраживању средњовековних налазишта, укључујући и метрополу из доба Немањића пронађену 2013. године на Руднику^[20] и локалитет „Ђурине ћелије“ у суседном селу Манојловци.^[21] Доцент је на Одељењу археологије Филозофског факултета у Београду^[22] и председник Средњовековне секције Српског археолошког друштва.
• Марија Рајхе, немачка математичарка и археолог. Најпознатија је по томе што је од 1940. до краја живота истраживала Наска линије.
• Александар Ратковић, српски археолог, историчар и конзерватор, познат по истраживању Херцеговине.

• Ласло Секереш, археолог и музеолог из Суботице. Од почетка каријере па све до своје смрти био је сарадник Суботичког Градског музеја, којем је једну деценију био и директор.
• Павле Соларић, српски лингвиста, географ, археолог, просветитељ и песник^[23].
• Драгослав Срејовић, српски археолог, културни антрополог, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и академик. Руководио је археолошким ископавањима 67 праисторијских и античких локалитета у Србији, Босни и Црној Гори (Дукља, Сребреница, Лепенски Вир, Власац, Дивостин, Гамзиград, Шаркамен и др.). Објавио је више од 200 радова у земљи и иностранству. За књигу Лепенски Вир добио је Октобарску награду Београда (1970). За дописног члана САНУ изабран је 1974, а за редовног 1983. године. Био је директор Галерије САНУ од 1989, а потпредседник САНУ од 1994. године.
• Светозар Нани Станковић, српски археолог, стручњак за балкански неолит и дугогодишњи сарадник Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду.^[24]
• Софија Стефановић, српски биоархеолог, физички антрополог и редовни професор на катедри за археологију Филозофског факултета у Београду.^[25]
• Срђан В. Стојанчев, српски новинар, научни публициста, археолог, библиофил и истраживач културе.^[26] Један је од оснивача и текући је председник Српског библиофилског друштва.
• Игор Стојић, српски археолог, физички антрополог и културни активиста. Радио је у Археолошком институту у Београду, а након тога у Историјском институту САНУ у Београду.^[27]
• Ђорђе Стратимировић, српски археолог и књижевник. Бавио се лепом књижевношћу и ако је највише објављивао археолошке радове из историје југословенских народа.

• Ненад Тасић, српски археолог и редовни професор на одељењу археологије Филозофског факултета Универзитета у Београду на катедри за методологију археолошких истраживања. Син је Николе Тасића.
• Никола Тасић, српски археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности. Био је трећи археолог запослен као генерални секретар САНУ. Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава и Градина на Босутуу.
• Гордана Томовић, српски историчар, палеограф и археолог, специјализована за средњи век.^[28]
• Станко Трифуновић, српски археолог познат по истраживању античких и средњовековних налазишта у Војводини. Музејски је саветник Музеја Војводине у Новом Саду.^[29]
• Сава Тутунџић, српски археолог, египтолог, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду за предмет Археологија Блиског истока, главни и одговорни уредник Зборника Филозофског факултета, председник Секције за археологију Блиског истока и члан управног одбора Српског археолошког друштва, члан Међународне асоцијације египтолога (Берлин) и Међународног биографског центра (Кембриџ).

• Ежен Фланден, француски оријенталиста, сликар, археолог и политичар. Фланденови археолошки цртежи и војне скице данас се сматрају вреднијима него његове уметничке слике. Најпознатији је по цртежима и скицама староперсијских споменика из ахеменидског доба, попут Персеполиса, које је посећивао на путовањима с архитектом Паскалом Костом између 1839. и 1841.^[30]

• Захи Хавас, египатски археолог, египтолог, бивши генерални секретар Високог савета за старине Египта (2002—2011) и први Министар за старине Египта (2011). Био директор платоа Гизе, а такође је истраживао археолошка налазишта у делти Нила, Либијској пустињи и у Горњем и Доњем Египту. Последњих неколико година је привукао светску медијску пажњу честим појављивањима у телевизијским документарним емисијама посвећеним старој египатској цивилизацији.
• Алфред Халиков, руски археолог и историчар бугарског порекла.
• Бедрих Хрозни, чешки археолог и лингвиста.

• Јанко Шафарик, српски лекар, нумизматичар, музеолог и библиотекар.^[31]
• Шен Ко, кинески научник и државник Сонг династије (960—1279). Изврсност је показао на многим научним пољима и државништву. Био је математичар, астроном, метеоролог, геолог, зоолог, ботаничар, фармаколог, агроном, археолог, етнограф, картограф, енциклопедиста, генерал, дипломата, хидрауличар, проналазач, академик, министар финансија, државни инспектор, песник, и музичар.
• Хајнрих Шлиман, немачки археолог који је своје целокупно богатство стечено у младости трговином потрошио на археолошка истраживања. Открио је 1868. Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова „Илијада“ и „Одисеја“, а ископавао је у Микени, Орхомену и Итаци.
• Филип-Шарл Шмерлинг, белгијски лекар и праисторичар, који је познат по открићу фосилних остатака неандерталског човека. Први је открио лобању бића које је припадало неандерталцу, у долини Енже, у Валонији, у Белгији, 1829. године. Ово је прво отркиће остатака неандерталаца, пре званичног у долини реке Неандер 1856. године.^[32]