Михаило Валтровић

Михаило Валтровић
Михаило Валтровић
Лични подаци
Датум рођења(1839-09-29)29. септембар 1839.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти22. септембар 1915.(1915-09-22) (75 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија
Потписpotpis_alt}}}
Михаило Валтровић

Михаило Валтровић (Београд, 17/29. септембар 1839 — Београд, 9/22. септембар 1915) био је српски археолог, културни радник, професор универзитета и академик. Валтровић је био професор археологије на Филозофском факултету у Београду и утемељивач српске археологије.

Оснивач је, иницијатор и први председник Српског археолошког друштва. Валтровић је пионир систематског истраживања цркава из периода српског средњовековља. Уређивао је први национални археолошки часопис и обављао дужност управника Народног музеја. Радио је на промоцији српске културе у иностранству, обављао саветодавне послове у неколико државних институција и био члан Српског ученог друштва.[1]

Биографија

Михаило Валтровић је у Београду завршио природњачки одсек Лицеја. После кратког службовања у Главној управи грађевина одлази као државни питомац у Карлсруе, где изучава архитектуру.

По повратку 1866. је у грађевинској струци, а затим постаје професор реалке за техничке предмете. Од 1875. је професор Велике школе, а од 1881. добија катедру археологије.

Као управник (чувар) Народног музеја (1881—1895) поставио је темеље његовом развоју. Године 1882, врши прва научна ископавања у Виминацијуму.

Био је члан, а затим председник Уметничког одбора Српског ученог друштва, а од 1887. редован члан САН-а.

Његови обимни научни радови имају за предмет проучавања српско уметничко наслеђе. Многа од својих научних истраживања и снимања средњовековних манастира, Валтровић је радио са архитектом Драгутином Милутиновићем.

Оснивач је Српског археолошког друштва 1883. и покретач првог стручног часописа Старинар чији је уредник од 1884. до 1907. Бавио се ликовном критиком.

Решење владарске инсигније Ордена Светог кнеза Лазара је урадио Михаило Валтровић 1889. године.[2]

Главни одбор на челу са Михаилом Валтровићем изабрао је инсигније за Круну краља Петра I Карађорђевића.[3]

Био је старешина масонске ложе „Слога, Рад и Постојанство”.[4]

Награда „Михаило Валтровић“

Награду „Михаило Валтровић“ додељује Музејско друштво Србије. 2005. је додељена двема изложбама Музеја Војводине.

Одабрана дела

Валтровићева биографија је обимна и разноврсна. До сада није систематски обрађена.[1]

  • Грађа за историју уметности Србије - Београд 1874
  • Prodomos (на немачком језику) - Беч 1878
  • Поглед на стару српску црквену архитектуру - Београд 1889

Референце

  1. ^ а б Стевовић, Иван Д. „ОД ТЕРЕНСКЕ СКИЦЕ ДО СКИЦЕ ЦЕЛИНЕ: МИХАИЛО ВАЛТРОВИЋ И СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА АРХИТЕКТУРА”. Зборник Народног музеја. XXII–2: 12. 
  2. ^ „Времеплов: Преминуио Михаило Валтровић”. rtv.co.rs. РТВ. 22. 9. 2011. Архивирано из оригинала 20. 07. 2019. г. Приступљено 8. 9. 2013. 
  3. ^ Стевовић, Љубомир С. (2004). „Српски грб и химна у XX веку”. czipm.org. Центар за истраживање православнога монархизма. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 8. 9. 2013. 
  4. ^ „Часопис „Неимар”, број 1-3, страна 42.”. 

Спољашње везе

Функције у институцијама културе
Директор Народног музеја Србије
1881–1905