Картографија (грч.Χάρτης - карта и graphein - писати) је наука која се бави изучавањем и израдом карата и глобуса. Карте су се традиционално израђивале помоћу оловке и папира, али напредак и распрострањеност рачунара је револуционализовао картографију. Већина карата комерцијалног квалитета се данас праве помоћу неког од програма за израду мапа који спада у једну од ових основних типова; CAD, ГИС, или специјализовани програми за илустрацију мапа.
Карте представљају помоћ у сагледавању просторних података. Просторни податак се прикупља мерењем и може бити чуван у бази података, из које се може лако извући за различите потребе. Тренутна стремљења у овој области се удаљавају од аналогних метода израде мапа а према креирању све динамичније, интерактивне карте којом се може дигитално манипулисати.
Картографија комбинује и уметност и науку, обухватајући употребу симбола као представнике одређених географских феномена и способност сагледавања света у апстрактном пропорционално умањеном облику. Картографска премиса се заснива на томе да је свет могуће мерити и да је на основу тога могуће направити поуздану представу или модел те стварности.
Историја
Карте представљају саставни део људске историје. Није познато када је настала прва (можда пре 8.000 година - али свакако пре писане речи).[1] Познато је да су постојале у Европским културама, на Средњем истоку, Кини, Индији и другим деловима света.
Најстарија сачувана мапа се тренутно налази као зидна слика древног турског града Чатал Хојука која је датирана као настала крајем 7 миленијума п. н. е.[2]
Мапа мунди је генерални назив којим се именују европске карте света из Средњег века. Познато је за око 1,100 оваквих карата да постоје и дан данас. О њих, око 900 је пронађено као илустрација у рукописима а преостале су направљене као појединачни документи[3].
У добу великих географских открића од 15. века до 17. века, картографи су прецртавали раније карте (од којих су неке нису мењане вековима) и цртали своје базиране на опажањима истраживача и новим техникама геометарског мерења. Откриће компаса, телескопа и секстанта омогућило је повећање тачности приказа на карти.
Подела картографије
С обзиром на карактер делатности којом се бави постоје:
научна картографија (картографска наука) - у коју спадају
Могуће су и друге поделе картографије. Тако нпр. према врсти садржаја који се приказује, а који је био предмет истраживања, могуће је картографију поделити на:
географску
општегеографску (топографска, хорографска итд.)
тематску (геолошка, економска, историјска итд.), и
^J.B.Harley and David Woodward: The History of Cartography Volume 1: Cartography in Prehistoric, Ancient, and Medieval Europe and the Mediterranean, Chicago and London, University of Chicago Press. 1987. ISBN978-0-226-31633-8.
^М. Петерца, Н. Радошевић, С. Милисављевић, Ф. Рацетин: Картографија, Војногеографски институт, Београд, 1974.
J. B. Harley (1987). David Woodward, ур. The History of Cartography Volume 1: Cartography in Prehistoric, Ancient, and Medieval Europe and the Mediterranean. Chicago and London: University of Chicago Press. ISBN978-0-226-31633-8.
J. B. Harley; David Woodward (1992). The History of Cartography Volume 2, Book 1: Cartography in the Traditional Islamic and South Asian Societies. Chicago and London: University of Chicago Press. ISBN978-0-226-31635-2.
David Woodward (2007). The History of Cartography Volume 3: Cartography in the European Renaissance. Chicago and London: University of Chicago Press. ISBN978-0-226-90733-8.
Mark Monmonier (2015). The History of Cartography Volume 6: Cartography in the Twentieth Century. Chicago and London: University of Chicago Press. ISBN9780226534695.
Matthew Edney; Mary S. Pedley. The History of Cartography Volume 4: Cartography in the European Enlightenment. Chicago and London: University of Chicago Press. ISBN978-0-226-31633-8.
Roger J. P. Kain; et al. The History of Cartography Volume 5: Cartography in the Nineteenth Century. Chicago and London: University of Chicago Press.
Bagrow, L. (1986). History of Cartography. revised by R. A. Skelton. Transaction Publishers.
Crawford, P. V. (1973). „The perception of graduated squares as cartographic symbols”. The Cartographic Journal. 10 (2): 85—88. doi:10.1179/caj.1973.10.2.85.
Edney, Matthew H.; Pedley, Mary S. (ур.). „Cartography in the European Enlightenment”. The History of Cartography. 4. Chicago and London: University of Chicago Press.
ESRI (2004). ESRI Cartography: Capabilities and Trends. Redlands.
Monmonier, Mark, ур. (2015). „Cartography in the Twentieth Century”. The History of Cartography. 6. Chicago and London: University of Chicago Press. ISBN978-0-226-53469-5.
Olson, Judy M. (1975). „Experience and the improvement of cartographic communication”. The Cartographic Journal. 12 (2): 94—108. doi:10.1179/caj.1975.12.2.94.
Phillips, R.; De Lucia, A.; Skelton, A. (1975). „Some Objective Tests of the Legibility of Relief Maps”. The Cartographic Journal. 12: 39—46. doi:10.1179/caj.1975.12.1.39.
Phillips, R.; Noyes, L. (1980). „A Comparison of Color and Visual Texture as Codes for use as Area Symbols on Relief Maps”. Ergonomics. 23 (12): 1117—28. PMID28080606. doi:10.1080/00140138008924818.
Pickles, John (2003). A History of Spaces: Cartographic Reason, Mapping, and the Geo-Coded World. Taylor & Francis. ISBN978-0-415-14497-1.
Rice, M.; Jacobson, R.; Golledge, R.; Jones, D.; Pallavaram, S. (2003). „Object Size Discrimination and Non-visual Cartographic Symbolization”. Proceedings, American Congress on Surveying and Mapping (ACSM) Annual Conference. 29: 1—12.
Antique Maps by Carl Moreland and David Bannister – complete text of the book, with information both on mapmaking and on mapmakers, including short biographies of many cartographers