Сава Анђелковић (глумац)

Сава Анђелковић
Сава Анђелковић у МП "Душко Радовић", представа: "Браћа Грим", Стевана Пешића, 1980.
Лични подаци
Датум рођења(1948-08-27)27. август 1948.
Место рођењаКраљево
Занимањеглумац, лектор, театролог

Сава Анђелковић, (Краљево, 27. август 1948) је чувени српски глумац, редитељ, театролог и лектор.

Биографија

Сава Анђелковић је у Краљеву завршио основну школу и гимназију, али и драмски студио у класи Радослава Веснића. У позоришту 14.октобар започео је своју глумачку каријеру.[1]

Специјализовао је луткарство на Позоришној академији у Софији (ВИТИЗ) код професора Атанаса Илкова. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду[2] на групи за Српскохрватски језик и југословенске књижевности са темом: Родбинске лексеме у српским народним загонеткама Стојана Новаковића[2], Магистрирао (1996) и докторирао (2001) на Универзитету Париз IV, Сорбона[2] са темом: Комедије Јована Стерија Поповића. На истом универзитету радио је као виши лектор (часови историје уметности, драмске књижевности) и као доцент Славистике (часови историје уметности и драмске књижевности). Годинама је водио двојезички студентски Атеље театар на српскохрватском језику у коме је до 2017. године адаптирао и режирао 44 представе, француских, босанско-херцеговачких, црногорских, хрватских и српских аутора.[3]

"Бор висок до неба" - Светислава Пешића, 1976; глумац Сава Анђелковић

Професионалну каријеру глумца започео је 1975. године у Народном позоришту у Ужицу,[1] а глумца-аниматора (1976-1994)[4][5] наставио је у Малом позоришту "Душко Радовић" у Београду,[1] где је током деветнаест година,[4] остварио око 70 улога у луткарским и драмским представама.[5] Такође је учествовао у стотинак радио-драмских и телевизијских емисија.[1]

Представе

Сава Анђелковић је поред матичног позоришта, наступао и на другим сценама:

Мало позориште „Душко Радовић”
"Бувља представа" Милоша Николића, 1979. године - Сава Анђелковић и Надежда Родић

У овом позоришту Сава Анђелковић је остварио много значајних улога, међу којима су:

Награде и фестивали

За наведене и друге представе, поред бројних годишњих награда Малог позоришта „Душко Радовић“, у периоду од 1976. до 1992. године, добио је и више других глумачких награда на фестивалима:

  • На 2. Бијеналу југословенског луткарства, Бугојно, 1981. (похвала за глуму, „Цврчак и мрави“),
  • На Сусретима професионалних позоришта лутака Србије, Београд, 1979. („Гињол у невољи“, награда за младог глумца - Милена Саџак),
  • 17. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, 1984. („Цврчак и мрави“),
  • 18. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, Зрењанин, 1985. („Краљевић Марко“),
  • 20. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, Приштина, 1987. („Позориште Ка-Ри-Ко“),
  • 21. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, Нови Сад, 1988. („Бура“),
  • 22. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, Ниш, 1989. („Добро јутро, капетане Пиплфокс“),
  • 23. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, Суботица, 1990. („Медвед с ружом“),
  • 24. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, Зрењанин 1991. (колективна награда за представу „Кића у царству буба“)
  • За свој педагошки рад добио је 2015. међународну награду за драмски одгој „Грозданин кикот“.[5]

Улоге у филмовима, серијама и луткарским филмовима и серијалима

Сава Анђелковић је учествовао у следећим остварењима:

Живот у Паризу

Сава Анђелковић је од 1994-2017. године радио на Универзитету Paris IV-Sorbonne, најпре као виши лектор, а потом као доцент славистике.[1][4]

Као стручњак за босанску, хрватску, црногорску и српску књижевност на часовима историје уметности и драмске књижевности обрађивао је класичну и савремену књижевност, нарочито драмске текстове настале у последње две деценије 20. века.[4]

На мастер студијама држао је семинаре из историје театра, теорије драме и анализе савременог драмског текста. При Универзитету Париз-Сорбона, годинама је водио двојезички студентски „Атеље театар на српскохрватском језику” у коме је до 2017. године адаптирао и режирао 44 представе према текстовима француских, босанскохерцеговачких, црногорских, хрватских и српских аутора (8 представа Јована Стерија Поповића, као и по једну од Стевана Пешића, Мирослава Крлеже, Боре Станковића, Миљенка Јерговића, Џевада Карахасана, Маје Пелевић, Иване Сајко, Слободана Шнајдера, Љубомира Ђурковића и др).[4]

Научни радови и књиге

Сава Анђелковић је аутор:

Он је аутор двадесетак књига које потписује као приређивач, аутор или издавач, као и на стотине чланака објављених у француским и белгијским антологијама књижевности, позоришним речницима, зборницима и књигама, као и у стручним лингвистичким, књижевним и позоришним часописима и ревијама са подручја бивше Југославије.[2]

Према Стеријиним аутографима издао је у Књижевној општини Вршац комедије: Превара за превару, Волшебни магарац, Судбина једног разума, Помиреније и Београд некад и сад (2005), до тада његов необјављен роман Дејан и Дамјанка или Паденије Босанског краљевства (2007) и Стеријине драмске рукописне преводе Ернани Виктора Игоа (2008), Несрећне џумбушлије Ј.Н. Нестроја (2015), као и допуњено издање књиге Милана Токина: Јован Стерија Поповић и Дата Стериана (2022).[3]

Учествовао је на бројним научним скуповима у Француској и разним балканским земљама. Коорганизатор је научних скупова на Сорбони о Јовану Стерији Поповићу 2006, Марину Држићу 2008, Меши Селимовићу 2010. и Петру Петровићу Његошу 2013. године (са издатим зборницима), као и скупова Позориште данас у Босни и Херцеговини, Хрватској, у Црној Гори и Србији 2004. године чији су радови објављени у Француској и Србији.[3]

Овај скуп театролога и универзитетских предавача је наставио са новим сусретима у различитим државама: Црној Гори („Могућности драматуршких читања“, 2005), Хрватској („Говор драме, говор глуме“, 2006) и Босни и Херцеговини („Драма и време“, 2007), такође са издатим зборницима радова у местима одржавања скупова.[3][5]

Преводи

Објавио је неколико превода стручних радова са француског језика у научним зборницима и часописима као и изабране комедије Жоржа Фејдоа у две књиге „Комедије у једном чину“ 2019. и „Брачне свађе“, 2022.[4]

Референце

  1. ^ а б в г д Жарковић, Љиљана. „Сава Анђелковић” (PDF). Краљевчани. 
  2. ^ а б в г „АНЂЕЛКОВИЋ, Сава | Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-06-06. 
  3. ^ а б в г „Сава Анђелковић – ГЕНЕЗА СТЕРИЈИНИХ КОМЕДИЈА | Стеријино позорје” (на језику: српски). Приступљено 2024-06-06. 
  4. ^ а б в г д ђ е „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-06-06. 
  5. ^ а б в г д ђ Из документационе архиве Малог позоришта "Душко Радовић"- Маријана Петровић

Погледати још