Музика се може поделити и класификовати у више категорија и поткатегорија, јер су доле поменуте категорије утицале једна на другу, мешале се и комбиновале, те су тако временом настајале нове и нове поткатегорије.[1] Подела на основне категорије врши се према:
1. Средству којим се музика изводи:
Фотографија са концертавокално-инструменталне музике.
Реку Влтаву, њен ток кроз различите пределе и њене ћуди, тоновима је осликао чешки композитор Беджих Сметана у свом циклусу од 6 симфонијских поема Из моје домовине, у којем је „Влтава“ најпопуларнија. Поема „Влтава“ представља ремек-дело програмске музике.
Програмска музика – у њој се тонски слика (садржај): разне појаве у друштву и природи (битке, таласи мора, жубори потока, река и сл.). Ова врсту музике композитори компонују према неком садржају и програму из литературе: прича, легенда, догађај или нека замисао; сликарства или неке сличне уметности. С обзиром да су вокалне композиције везане за текст и да имају наслов, убрајају се у програмску музику. Програмска музика се највише стварала у другој половини 19. века. Најзначајнија дела из ове области су: Пер Гинт од Грига, Моја домовина (шест симфонијских поема) од Сметане, Слике с изложбе од Мусоргског, итд.
3. Жанровима (итал.generi musicali - везано; енгл.genres of music; фр.genres de musique, нем.musikalische Gattungen)[3], тј. музичким врстама (музика која има иста стилска обележја). Треба знати да су сви ти жанрови утицали један на другог, да су се мешали и комбиновали и да су тако временом настајали опет нови поджанрови. Рецимо, на рок музику утицали су многи жанрови као што су блуз, фолк, џез, па чак и класична музика. Добри познаваоци музике могу тачно да дефинишу чији утицај се осети у поједином жанру.
Световна или профана музика (лат.profan што значи нецрквени, несвети; итал.musica profana, енгл.secular music; фр.musique profane, нем.profane Musik)[3] - је не-верска музика (светован значи бити одвојен од религије) која се развијала у народу. То је била музика путујућих музичара (жонглера, шпилмана, трубадура, трувера), који су користили лако преносиве музичке инструменте: бубањ, харфа, блок-флаута и гајде. Код нас су се звали гудци, свиралници и скомраси. Њихову делатност (музику, тематику песама и инструменте) црква није одобравала. Певали су о љубави, тежњи за срећним животом, политичке сатире, игре и драмска дела. Ова врста музике развила се у средњем веку. Ту спада Мадригал.
Постоје инструментални састави састављени од два инструмента. Ако су оба инструмента равноправна, онда се ради о камерној музици. Тај састав зовемо камерни дуо. Ако један инструмент доминира над другим, онда се ради о солистичкој музици.
