За свирача или певача који импровизује кажемо да је импровизатор (импровизаторка).
Две врсте импровизације
Постоје две врсте импровизације:
1. Потпуна — то је аутентично дело тренутка музичког извођача.[3]
2. Делимична — када извођач импровизује на основу постојећег мелодијског и хармонског обрасца.
Историјски аспект импровизације
У историји класичне музике импровизација је била веома цењена. Многи велики и познати композитори знали су на концерту да одсвирају-импровизирају (обично је то било на клавиру) цели један музички облик. То је био њихов прави „специјалитет” који је публика жељно очекивала. Посебно су им биле омиљене солистичке каденце,[4] које су стварали на лицу места користећи тематски материјал из концерта који су изводили.
Заступљеност импровизације у музичким жанровима
И данас, као и раније, импровизација је веома цењена. Заступљена је готово у свим музичким жанровима. Засигурно је једна од главних одлика џеза, у коме је нашла највећу употребу.
Импровизација се сматра великом уметношћу јер је за њу потребна изузетна музикалност и велики смисао и стваралачка надареност са непресушним извором вечито свежих идеја.
Извођач у импровизацију уноси властите идеје које морају бити увек нове, једноставне, логичне, природне, надахнуте, богате и најважније — јединствене и оригиналне.
Сем поменутог, музичар који импровизује мора добро да зна теорију музике и музичке стилове. Овакви уметници су малобројни и често су врло ангажовани захваљујући управо свом умећу.
Adorno, Theodor W. (1973). The Jargon of Authenticity. Превод: Knut Tarnowski; Frederic Will. Evanston, Illinois: Northwestern University Press. ISBN0-8101-0407-5.
Adorno, Theodor W. (1981). Prisms. Studies in Contemporary German Social Thought. Превод: Samuel Weber; Shierry Weber. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN0-262-51025-1.
Adorno, Theodor W. (1997). Aesthetic Theory. Превод: Robert Hullot-Kentor. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN0-8166-1799-6.
Dalla Casa, Girolamo. 1584. Il vero modo di diminuir, con tutte le sorti di stromenti di fiato, & corda, & di voce humana. 2. 2 (23): (Bologna: Arnoldi Forni Editore).
Ganassi, Silvestro. 1535. Opera Intitulata Fontegara: Laquale insegna a sonare di flauto ch'o tutta l'arte opportuna a esso instrumento massime il diminuire ilquale sara utile ad ogni istrumeno di fiato et chorde: et anchora a chi si dileta di canto. Venice: per Syluestro di Ganassi dal Fontego, Sonator dalla illustrissima signoria di Venetia hautor pprio. Facsimile reprints, Collezione di trattati e musiche antiche edite in fac-simile (Milan: Bollettino bibliografico musicale, 1934) and Bibliotheca musica Bononiensis, Sezione II, no. 18 (Bologna: Forni, 1969). German edition, translated and edited by Hildemarie Peter (Berlin-Lichterfeld: Robert Lienau, 1956). English edition with translation by Dorothy Swainson of Peter's German text (Berlin-Lichterfeld: Robert Lienau, 1959).
Gorow, Ron (2002). Hearing and Writing Music: Professional Training for Today's Musician (2nd изд.). Gardena, California: September Publishing. ISBN0-9629496-7-1.
Hotteterre, Jacques-Martin. 1719. L'art de préluder: sur la flûte traversière, sur la flûte à bec, sur le hautbois et autres instrumens de dessus, op. 7. Paris: Boivin. Facsimile reprints: recueillie par Michel Sanvoisin (Paris: A. Zurfluh, 1966), (Geneva: Minkoff, 1978) ISBN2-8266-0672-7, and Archivum musicum: L'art de la flûte traversière 55 (Florence: SPES, 1999). ISBN88-7242-779-7 Musical pieces edited by de and de as 48 Préludes in 24 Tonarten aus op. VII, 1719, für Altblockflöte (Querflöte, Oboe). Mainz: B. Schott's Söhne; New York: Schott Music, 1972.
Ortiz, Diego. 1553. Trattado de glosas sobre clausulas y otros generos depuntos en la musica de violones. Nuevamente puestos en Luz (also in Italian, as El primo libro nel quale si tratta delle glose sopra le cadenze et altre sorte de punti in la musica del violone). 2 vols. Rome: Dorico. Facsimile reprint of the Italian edition, Archivum musicum 57 (Florence: Studio per edizioni scelte, 1984). Transcription, edition, and German translation by Max Schneider (Kassel: Bärenreiter, 1936).
Santa Maria, Tomás de. 1565. Libro llamado Arte de tañer fantasia: assi para tecla como para vihuela, y todo instrumento, en que se pudiere tañer a tres, y a quatro vozes, y a mas ... Elqual por mandado del muy alto Consejo real fue examinado, y aprouado por el eminente musico de Su Magestad Antonio de Cabeçon, y por Iuan de Cabeçon, su hermano. Valladolid: F. Fernandez de Cordova. Facsimile editions: with an introduction in English by Denis Stevens (Farnborough, UK: Gregg International Publishers, 1972) ISBN0-576-28229-4; Monumentos de la música española 75, edited by Luis Antonio González Marín, with the collaboration of Antonio Ezquerro Estaban, et al. (Barcelona: Consejo Superior de Investigaciones Científicas, Institución "Milà i Fontanals", Departamento de Musicología, 2007).ISBN978-84-00-08541-4 English translation by Warren E. Hultberg and Almonte C. Howell Jr, as The Art of Playing the Fantasia (Pittsburgh, Pennsylvania.: Latin American Literary Review Press, 1991) ISBN0-935480-52-8
Savage, Steve (2011). Bytes and Backbeats – Repurposing Music in the Digital Age. University of Michigan Press. ISBN9780472027736.
Bailey, Derek. 1992. Improvisation: Its Nature and Practice in Music, revised edition. London: British Library National Sound Archive. ISBN0-7123-0506-8.
Czerny, Carl. 1833. L'art de préluder: mis en pratique pour le piano par 120 examples de préludes, modulations, cadenses et fantaisien de tous genres. Paris: M. Schlesinger.
Duckles, Vincent (1957). „Florid Embellishment in English Song of the Late 16th and Early 17th Centuries”. Annales musicologiques. 5: 329—345.
Ferand, Ernest T. 1938. Die Improvisation in der Musik; eine Entwicklungsgeschichtliche und Psychologische Untersuchung. Zürich: Rhein-Verlag.
Ferand, Ernest T. (1956). „Improvised Vocal Counterpoint in the Late Renaissance and Early Baroque”. Annales musicologiques. 4: 129—174.
Guido d'Arezzo. 1978. "Micrologus" [ca. 1027], translated by Warren Babb. In Hucbald, Guido, and John on Music: Three Medieval Treatises, edited, with introductions, by Claude V. Palisca; index of chants by Alejandro Enrique Planchart, 57–83. Music Theory Translation Series 3. New Haven and London: Yale University Press. ISBN0-300-02040-6.
Paras, Jason. 1986. The Music for Viola Bastarda, edited by George Houle and Glenna Houle. Music—Scholarship and Performance. Bloomington: Indiana University Press. ISBN0-253-38824-4
Polk, Keith. 1966. Flemish Wind Bands in the Late Middle Ages: A Study of Improvisatory Instrumental Practices". PhD dissertation. Berkeley: University of California.
Sancho-Velazquez, Angeles. 2005. The Legacy of Genius: Improvisation, Romantic Imagination, and the Western Musical Canon, PhD dissertation, University of California, Los Angeles.