У музичкој нотацији, предзнак је знак којим се нота сваког основног тона може повисити или снизити.^[1][2]

Зависно од употребе, предзнаци могу бити:

1. Случајни или акциденталије (фр. accidents, engl. accidentals, итал. accidenti, нем. Akzidentien или лат. accidens = случај).^[3] Они се пишу само испред ноте, на истој линији или празнини и односе се само на истоимене ноте у том такту .

2. Стални или предзнаци уз кључ или арматура (фр. arm[at]ure, engl. key signature, итал. armatura, нем. Vorzeichen)^[3]. Ови предзнаци се пишу само иза нотног кључа и важе стално за све истоимене ноте у композицији. Представљају тоналитет композиције .

3. Подсетнички или сигурносни. Ови предзнаци стоје испред ноте у загради и подсећају извођача да неки знак још важи: или не важи: .

• Повисилица (крст  ${\displaystyle \sharp }$ ) је предзнак који повишава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак ис: цис, дис, еис, фис, гис, аис, хис. Повисилица се пише испред ноте . Уколико припада некој лествици, пише се иза кључа, на истој линији или празнини на којој се налази тон који треба променити.

• Снизилица (бе  ${\displaystyle \flat }$ ) је предзнак који снижава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак ес: цес, дес, ес, фес, гес, ас (уместо аес, снижени тон а изговара се „ас“), хес. Снизилица се пише испред ноте или иза кључа уколико припада некој лествици.

• Разрешница (${\displaystyle \natural }$ ) је знак којим се повишена или снижена нота враћа на првобитни, основни облик. Пише се испред ноте .

• Двострука повисилица ( уместо ${\displaystyle \sharp \sharp }$ ) повишава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте . Основном имену ноте додаје се наставак исис (нпр. ц - исис = цисис; ф - исис = фисис; г - исис = гисис).

• Двострука снизилица (${\displaystyle \flat \flat }$ ) снижава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте . Основном имену ноте додаје се наставак есес (нпр. ц - есес = цесес; али e - есес = есес; ха - есес = хесес, а не бесес).
• Двострука разрешница (${\displaystyle \natural }$ ${\displaystyle \natural }$ ) је знак који поништава (разрешава) важност претходно написане двоструке повисилице или снизилице. Бележи се испред ноте .

• Ако се у почетку такта једна нота повиси и ако се у наредним тактовим деловима појави иста та нота (једанпут, двапут...), повисилица се односи и на ту исту ноту или ноте. У наредном примеру повисилица се односи и на четврти тактов део - нота ф је повишена у ноту фис: . Ако четврта четвртина треба да буде нота ф, онда испред ње мора да се стави разрешница, као што то показује следећи пример:

• Ако је последњи тактов део снижен (или повишен) и луком повезан за исту ноту, предзнак се не пише поново испред ноте, као што то показује следећи пример: .

• Предзнаци се пишу у висини нотне главе и испред ње , а не у висини помоћних линија, тј. испред њих .

Предзнак на Викимедијиној остави.