Нота (лат. знак) је знак којим бележимо трајање тона или звука.

Облици нота су разноврсни: итд. Њима одређујемо и бележимо различита трајања тонова. Најдужи тон по трајању у данашњој нотацији означава се знаком и зове се цела нота (фр. ronde, engl. whole note)^[1]. Њеним дељењем стварамо мање нотне вредности, што најбоље илуструје следећи пример:

Свака нотна вредност, па и цела нота^[2][3], може да се продужи:

1. тачком иза нотне главе
2. луком који спаја две исте висине
3. короном изнад или испод ноте

• Нотна вредност