Милошево је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 316 становника (према попису из 2011. било је 443 становника, према попису из 2002. било је 517 становника а према попису из 1991. било је 913 становника).
Село је на обема странама Јасеничке реке, где она, пошто је просекла видровачки плато, улази у неготинску равницу. Куће су на десној страни Јасеничке реке.[1]
Историја
Први пут се помиње у турским пописима 1530. године као насеље са 15 кућа, 1586. године је имало 12, 1783. 80 (влашких) кућа, а 1866. године 78 кућа. Остаци раније насељености у атару насеља су многобројни (развалине црквице, старо гробље, надгробни споменици са урезаним крстовима и друго). До краја 19. века насеље је носило назив Короглаш (Округлица или Округлаш). Сматра се да су оснивачи насеља Срби са Косова. Данашње насеље је подељено на Горњи и Доњи крај.
На аустријској карти Темишварски Банат забележено је место Okrugliciz, а 1736. године се помиње село Округлаш. Село је 1784. године је забележено под именом Okruglacz а доцније Короглаш, сада Милошево. То име је село добило указом крајем 19. века. Короглаш је 1846. године имао 54; 1866. 78, а 1924. Милошево је имало 124 куће.[2]
Како записује Коста Јовановић који је ово подручје истраживао пре и после Првог светског рата, на левој страни Јасеничке реке има доста очуваних развалина од једне црквице, која је „долетела из грешне земље Влашке”, као и много споменика, на којима су уклесане године, 1718, 1768, 1775. 1776.[1]
У насељу су између два светска рата живеле следеће фамилије: Матићи, Крстићи (слава Свети Арханђео и Свети Трифун), Пајићи (слава Петковица), Стевановићи, Ђорђевићи (слава Свети Арханђео), Недељковићи и Јовичићи (слава Свети Трифун), Илићи (слава Свети Арханђео), Станковићи (слава Свети Арханђео), Рајићи, Рашићи, Рајковићи (слава Свети Јован), Петровићи (слава Свети Никола и Петковица), Ђорђевићи, „Мађари“ (слава Ђурђевдан), Сочани, Радуловићи и Димитријевићи (слава Петковица), Аврамовићи (слава Свети Ђорђе), Недељковићи (слава Свети Никола), Кецуљешти (слава Петковица), Стопљешти (слава Петковица), Черчелани (слава Свети Никола), Барбуловићи (слава Митровдан), Танасешти (слава Петковица), Бугари (слава Свети Никола), Благојевићи (слава Свети Ђорђе), Николићи (слава Свети Ђорђе) и Раичићи (слава Петковица). Сеоска заветина је Спасовдан.[1]
У односу на попис породица Косте Јовановића данас у селу нема породица: Рашић, Рајковић, Сочан, Кецуљашти, Стојиљешћи, Рајчић.[3]
У близини насеља се налази и Короглашки манастир из XV века. Он је једнобродна грађевина моравске школе (по предању саграђена у време цара Душана, због чега се прво звао Душинац или Душица).
Становништво Милошева је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.
Године 1921. је имало 124 куће и 692 становника, 1948. 171 кућу и 790 становника, а 2002. године 255 кућа и 517 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству (углавном Аустрија) из овог насеља је око 150 становника.
Основна школа је основана 1896. (дограђена 1935) године. Школске 2006/2007. године имала је 5 ученика.
Земљорадничка задруга у Милошеву је основана је 1935. године (обновљена 1947. године као земљорадничка набавно-продајна задруга). Године 1957. припаја се Земљорадничкој задрузи у Неготину.
Насеље је електрифицирано 1954. године, Дом културе је направљен 1955. године, водовод изграђен 1974. године, асфалт у насељу је урађен 1982, а телефонске везе са светом 1984. године.
Демографија
Према последњем попису из 2022. године у Милошеву је живело 316 становника што је за 127 мање у односу на 2011. када је на попису било 443 становника. У насељу живи 304 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,30 година (58,99 код мушкараца и 61,82 код жена).[4]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 155 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,04 а према истом попису у насељу има 241 стамбених јединица од којих је 159 насељених.[5]
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
Број домаћинстава
171
179
185
200
224
206
176
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 и више
Просек
Број домаћинстава
45
43
25
32
14
13
2
2
0
0
2,91
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
Укупно
Неожењен/Неудата
Ожењен/Удата
Удовац/Удовица
Разведен/Разведена
Непознато
Мушки
209
29
146
21
9
4
Женски
238
32
140
58
6
2
УКУПНО
447
61
286
79
15
6
Становништво по делатностима које обавља
Пол
Укупно
Пољопривреда, лов и шумарство
Рибарство
Вађење руде и камена
Прерађивачка индустрија
Мушки
103
39
0
1
27
Женски
70
41
0
0
5
УКУПНО
173
80
0
1
32
Пол
Производња и снабдевање
Грађевинарство
Трговина
Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење и везе
Мушки
0
0
12
2
6
Женски
0
0
4
4
2
УКУПНО
0
0
16
6
8
Пол
Финансијско посредовање
Некретнине
Државна управа и одбрана
Образовање
Здравствени и социјални рад
Мушки
1
4
4
0
2
Женски
2
2
0
4
5
УКУПНО
3
6
4
4
7
Пол
Остале услужне активности
Приватна домаћинства
Екстериторијалне организације и тела
Непознато
Мушки
3
0
0
2
Женски
0
0
0
1
УКУПНО
3
0
0
3
Референце
^ абвЈовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 208.
^Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 209.
^Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 59.
^Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 25.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 462. ISBN978-86-6161-230-5.
^Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN978-86-6161-232-9.
.svg)
