Смедовац

Смедовац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.112
Географске карактеристике
Координате44° 07′ 12″ С; 22° 32′ 22″ И / 44.12° С; 22.539333° И / 44.12; 22.539333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина109 m
Смедовац на карти Србије
Смедовац
Смедовац
Смедовац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Смедовац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 50 становника (према попису из 2011. било је 112 становника, према попису из 2002. било је 163 становника а према попису из 1991. било је 225 становника).

Положај насеља у окружењу

Атар Смедовца се налази између Рогљева, Рајца, Тамнича и Речке. Насеље је у граничном положају према Бугарској, до границе је 4 километра ваздушном линијом. Село се налази на надморској висини од просечно 120 метара, на 44°07’12” северне географске ширине и 22° 32’ 22” источне географске дужине.[1]

Историја

На карти „Темишварски Банат“ забележен је Zwedovatz као насељено место. Као село Szmedovaz се помиње 1784. године, 1811. године је написано Смедовац, а Вук Караџић га је касније забележио као Медовци. Смедовац је 1846. године имао 50, 1866. године 66, а 1924. године 118 кућа. На карти „Темишварски Банат“ место Toponi је данас топографско име и нема предања да је ту било село.[2]

По предању је до пре 200 година Смедовац био у Селишту, као заселак села Рогљева. У то време због рата његово се станоништво, чије је порекло са Косова, растурило и већина избегла у смедеревски и пожаревачки крај. После кратког времена неки су се повратили у Селиште а потом преместили на данашње место.[3]

Демографија

Према последњем попису из 2022. године у Смедовцу је живело 50 становника што је за 62 мање у односу на 2011. када је на попису било 112 становника. У насељу живи 50 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 71,92 година (72,21 код мушкараца и 71,65 код жена).[4]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 38 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,32 а према истом попису у насељу има 173 стамбених јединица од којих је 80 насељених.[5]

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 528
1953. 514
1961. 499
1971. 419
1981. 327
1991. 225 222
2002. 163 163
2011. 112
2022. 50
Етнички састав према попису из 2011.‍[7]
Срби
  
 112 100,0%
непознато
  
 0 0,0%


Становништво према полу и старости[8]
м
ж
? 8
  
  
 15
80+ 5
  
  
 6
75—79 8
  
  
 14
70—74 5
  
  
 6
65—69 8
  
  
 8
60—64 14
  
  
 12
55—59 8
  
  
 10
50—54 3
  
  
 3
45—49 3
  
  
 1
40—44 2
  
  
 1
35—39 2
  
  
 1
30—34 1
  
  
 1
25—29 3
  
  
 2
20—24 1
  
  
 1
15—19 3
  
  
 2
10—14 2
  
  
 0
5—9 1
  
  
 1
0—4 1
  
  
 1
Просек : 56,5 62,0
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 114 111 108 104 93 81 70
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 20 29 9 6 3 2 1 0 0 0 2,33
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 74 12 45 12 5 0
Женски 83 5 47 28 3 0
УКУПНО 157 17 92 40 8 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 44 34 0 0 3
Женски 38 37 0 0 0
УКУПНО 82 71 0 0 3
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 0 2 0 1
Женски 0 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 2 0 1
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 0 1
Женски 0 0 0 1 0
УКУПНО 0 0 1 1 1
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 2
Женски 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 2

Референце

  1. ^ Жикић Д., Александар (1997). Крајинска насеља доњег Тимока, Рогљево, Смедовац и Вељково. Београд: Одбор САНУ за проучавање села, Културно просветна заједница Србије Београф. стр. 12. 
  2. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 164. 
  3. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 165. 
  4. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 27.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 464. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  5. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе