Смедовац

Смедовац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.112
Географске карактеристике
Координате44° 07′ 12″ С; 22° 32′ 22″ И / 44.12° С; 22.539333° И / 44.12; 22.539333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина109 m
Смедовац на карти Србије
Смедовац
Смедовац
Смедовац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Смедовац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 50 становника (према попису из 2011. било је 112 становника, према попису из 2002. било је 163 становника а према попису из 1991. било је 225 становника).

Положај насеља у окружењу

Атар Смедовца се налази између Рогљева, Рајца, Тамнича и Речке. Насеље је у граничном положају према Бугарској, до границе је 4 километра ваздушном линијом. Село се налази на надморској висини од просечно 120 метара, на 44°07’12” северне географске ширине и 22° 32’ 22” источне географске дужине.[1]

Историја

На карти „Темишварски Банат“ забележен је Zwedovatz као насељено место. Као село Szmedovaz се помиње 1784. године, 1811. године је написано Смедовац, а Вук Караџић га је касније забележио као Медовци. Смедовац је 1846. године имао 50, 1866. године 66, а 1924. године 118 кућа. На карти „Темишварски Банат“ место Toponi је данас топографско име и нема предања да је ту било село.[2]

По предању је до пре 200 година Смедовац био у Селишту, као заселак села Рогљева. У то време због рата његово се станоништво, чије је порекло са Косова, растурило и већина избегла у смедеревски и пожаревачки крај. После кратког времена неки су се повратили у Селиште а потом преместили на данашње место.[3]

Демографија

Према последњем попису из 2022. године у Смедовцу је живело 50 становника што је за 62 мање у односу на 2011. када је на попису било 112 становника. У насељу живи 50 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 71,92 година (72,21 код мушкараца и 71,65 код жена).[4]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 38 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,32 а према истом попису у насељу има 173 стамбених јединица од којих је 80 насељених.[5]

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 528
1953. 514
1961. 499
1971. 419
1981. 327
1991. 225 222
2002. 163 163
2011. 112
2022. 50
Етнички састав према попису из 2011.[7]
Срби
  
112 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

  1. ^ Жикић Д., Александар (1997). Крајинска насеља доњег Тимока, Рогљево, Смедовац и Вељково. Београд: Одбор САНУ за проучавање села, Културно просветна заједница Србије Београф. стр. 12. 
  2. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 164. 
  3. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 165. 
  4. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 27.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 464. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  5. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе