Неготинске пивнице представљају комплексе винских подрума у Неготинској винској регији, у близини села Рајац, Рогљево, Штубик и Смедовац. Ради се о насељима од камених кућа у којима су се правила и чувала вина. Те камене куће су називане пивнице.
Историја
Нема поузданих података о томе када су прве пивнице изграђене. На некима од њих је уклесана година градње, док се за друге претпоставља да су изграђене у другој половини 19. и првој половини 20. века.
Некада је постојао велики број оваквих насеља са винским подрумима, али је данас сачувано само њих неколико, од којих су најпознатије Рајачке, Рогљевачке и Штубичке пивнице. Поред њих, делимично су сачуване и Смедовачке, Трњанске, Сиколске и Братујевачке пивнице. У селу Тамнич се некада налазио највећи комплекс пивница, али су све оне порушене до 1955.[1]
Од многобројних насеља која су била сконцентрисана северозападно и јужно од Неготина остало је свега неколико комплекса винских подрума - Рајачке са око 200 објеката, Рогљевачке са око 150 , Штубичке 40 и Смедовачке 20.[2]
Начин изградње
Винарски објекти током 19. и почетком 20. века били су грађени од камена и дрвета, такозваних брвана, или од дрвене конструкције и ситног камена или опеке, бондрука и били су споља и изнутра облепљени блатом. Објекти за прераду и неговање вина обично су били укопани до једног метра у земљу, да би у току године била подједнака температура потребна за правилно врење шире и кљука, али и због правилне неге вина током целе године.[3]
Обично су биле без димњака, са по два одељења, увек нижа од нивоа земље. У једном одељењу се прерађује грожђе, у другом ноћива за време прераде грожђа. У вишим крајевима где је било дрвене грађе пивнице су грађене од дрвета као талпаре и бондручаре, у селима где се као грађевински материјал користио камен грађене су од тврдог материјала. На овим каменим зградама са великим засвођеним вратима запажају се, поред уобичајеног украшавања, датуми, имена мајстора, животињски и антропоморфни мотиви.[4]
Рајачке пивнице се налазе око 2 km западно од села Рајац, на врху брежуљка Бели брег.[5] Комплекс чини око 166 самосталних зграда, са око 196 винских подрума. Налазе се око централног трга са чесмом. Изграђене су од тесаног камена и брвана, а покривене су ћерамидом.[6]
На југозападном крају комплекса рајачких пивница налази се сеоско гробље, са око 200 одлично очуваних надгробних споменика из 19. века.[5]
Рогљевске пивнице се налазе у селу Рогљево, на надморској висини између 80 и 110 метара. Некада их је било више од 300, а данас их је 122, од којих се њих 40 још користи за прављење вина, док је осам пивница претворено у изложбене просторе. Већина их је изграђена између 1859. и 1890.[5]
Ове пивнице су удаљене око 5 km од Неготина. Данас их је остало свега 28. Направљене су око регионалног пута, који раздваја комплекс на два дела. Мање су величине у односу на рајачке и рогљевачке пивнице.[5]
^Благојевић, Божидар (2003). Виноградарство и винарство у Неготинској крајини. Неготин8: Историјски архив Неготин. стр. 50. ISBN978-86-84187-04-0.
^Група аутора (1968—1969). Гласник Етнографског музеја, књига 31-32. Рабија Хасанбеговић: „Архитектура сеоске куће и привредних зграда у Неготинској Kрајини”. Београд: Етнографски музеј. стр. 255.
Алфиревић, Ђорђе. Обнова и развој Рајачких пивница - оптималне методе пројектовања у контексту заштићене средине. Београд: Архитектонски факултет Универзитета у Београду, 2010. Списак одбрањених магистарских теза[мртва веза] - извод са сајта Архитектонског факултета Универзитета у Београду.
