Национални парк Тара
Национални парк Тара је јавно предузеће са седиштем у Бајиној Башти, основано 13. јула 1981. године, управља подручјем који обухвата највећи део масива планине Таре и површину од 24.991,82 ha, на територији општине Бајина Башта, у западном делу Републике Србије.[1] Планина Тара (санскр. звезда) име је добила по илирском горштачком племену Ауторијата (лат. Autariatae), који су у бронзано доба живели на њеним обронцима. Као рефугијални масив стециште је терцијарних и глацијалних реликата, флористички изузетно подручје са готово 1200 биљних врста, од којих 84 балканска и шест источнодинарских ендемита. Лична карта ЈПНационални парк Тара, као јавно предузеће основано је одлуком Скупштине Републике Србије, по Закону о националним парковима. Парк, осим подручјем којим управља, води рачуна и о државним шумама ван граница Парка које су на територији општине Бајина Башта. Предузеће је правни наследник Предузећа за заштиту и развој НП Тара, односно Шумске управе Бајина Башта, основане 1895. године. Основне делатности су:
Организациону структуру чине сектор планирања и заштите, сектор коришћења шума, сектор општих и правних послова, економско-финансијски сектор и чуварска служба као посебна надзорна служба. Орган управљања ЈП је Управни одбор, који именује Влада Републике Србије, као и Надзорни одбор и директора. У управној згради у Бајиној Башти налази се Центар за посетиоце, где се организују различите изложбе и промоције. На две одвојене локације налазе се и управне зграде за радне јединице на Митровцу и Предовом крсту. Део управе су Центар за посетиоце НП Тара на Митровцу, Контролно-информативни пункт Перућац, Едукативни центар Рачанска Шљивовица, као и објекти управе расадника. Географски опис и положајНационални парк Тара покрива највећи део масива планине Таре, која припада делу старовлашких планина. Масив Таре сачињавају следеће предеоне целине: Калуђерске баре, Тара, Алушке планине, Црни врх и Звијезда. Површина јој је 183 km², а дужина 50 km и ширина 22 km. Просечна надморска висина је 1.200 м, а највиши врх Козји рид достиже 1.591 м. ГраницеГранице Националног парка Тара са југозападне, западне, северозападне и северне границе подударају са границама планине Тара, источна је повучена више према планини, да би се избегла насеља, док је јужна граница условљена административним (општинским) границама тако да се цела површина Националног парка налази на територији општине Бајина Башта.[2] ЗонирањеНамена површина подручја Националног парка условљена је зонирањем подручја према степенима заштите и то:[3] I зона заштитеОбухвата површину од 3.323,92ha или 13,30% од укупне површине Националног парка:
II зона заштитеОбухвата површину од 8.514,39 hа, или 34,07% од укупне површине Националног парка и у њу спадају:
III зона заштитеОбухвата 13.153,1 hа, или 52,58% од укупне површине Националног парка и то:
Шире подручје око граница Националног парка представља његову заштитну зону чија површина износи 37.584 hа. Биљни свет Националног паркаНа простору ширег подручја националног парка расте преко 1100 биљних врста, што представља готово трећину укупне флоре Србије. До сада је истраживањима забележено:
Животињски свет Националног паркаРазноврсна станишта на простору Таре представљају дом за велики број врста животиња. Велика разноврсност животињског света условљена је историјским збивањима на овој планини, као и низом еколошких фактора који су погодовали опстанку многих врста које су данас угрожене и ретке, не само на нашим просторима, већ у Европи и свету. Културно историјско наслеђеНа простору Националног парка Тара и околине, налазе се два утврђена непокретна добра (манастир Рача и локалитет „Мраморје” у Перућцу), која подлежу специјалном режиму заштите. Поред ових добара, на истом простору су и непокретна културна добра која се у служби заштите воде као евидентирана и која би требало да буду заштићена кроз просторни план Националног парка Тара.
Насеља и људиУ границама Националног парка Тара налазе се насеља са стално насељеним становништвом. То су село Јагоштица, село Растиште, заселак Јасиковице (село Солотуша) и заселак Чокићи (село Рача). Села на Тари су разбијена брдско-планинска села "старовлашког типа" заснована на крчевинама између шумских комплекса. Простиру се на територији Парка од 410 м.н.в до 1.000 м.н.в. Јагоштица и Растиште су села која су целокупном површином у границама Националног парка. Најинтересантнији ендемореликтни представник националног парка Тара је Панчићева оморика која је на овој локацији све од Терцијара, коју је иначе пронашао и описао Јосиф Панчић. На Тари су присутни јела, смрча, бор, али и листопади као што су јасика, јавор, бреза, буква. На Тари је такође регистровано 53 врста сисара и 153 врста птица. Под посебном заштитом су медвед, дивокоза и срна. Тару је захватио велики пожар августа 2012. године, ватрена стихија је трајала деветнаест дана.[4] Изгорело је 170 хектара шуме. ТуризамГлавна туристичка атракција Таре су Калуђерске Баре на северу, близу Бајине Баште и Митровца на југу. Хотели Бели Бор и Оморика, као и други мањи, налазе се на Калуђерским Барама, док се у Митровцу налази истоимени рекреативни хотел за децу. До националног парка може се доћи директним путем Бајина Башта - Калуђерске Баре, путем Перућац - Митровац и путем Кремна - Калуђерске Баре. Дринска клисура, која је саставни део парка, може се обићи чамцем. Локалне занатске радионице праве разне рукотворине од вуне, млечне производе, клековачу, шљивовицу и мед а посебно боров мед. Галерија
Види још
Референце
Спољашње везе
Information related to Национални парк Тара |