Црномасница

Црномасница
Поглед на Црномасницу из Рајачких пивница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.272
Географске карактеристике
Координате44° 03′ 32″ С; 22° 32′ 28″ И / 44.058833° С; 22.541° И / 44.058833; 22.541
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина207 m
Црномасница на карти Србије
Црномасница
Црномасница
Црномасница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Црномасница је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 141 становника (према попису из 2011. било је 199 становника, према попису из 2002. било је 272 становника а према попису из 1991. било је 426 становника).

Историја

Први помени о насељу јављају се почетком 15. века, на месту званом „Пивнице”, са становништвом које је било словенског порекла. Село је спаљено око 1504. године, а становништво се иселило у брда и планине где су Турци ређе долазили. На основу пописа Видинског санџака из 1530. и 1538. помиње се Црномасница у нахији Кривина и у групи мањих насеља од 20 до 30 домаћинстава. Због сталних ратова, села и селишта су пустошена и спаљивана, па је становништво Видинског санџака било у сталном покрету. Почетком 18. века долази до насељавања становника са простора Влашке и повлашених Словена у Тимочку крајину.[1]

Прву већу групу досељеника чинило је 14 породица које су се доселиле између потока Симић и потока Радуловић где се и формира село. У 19. веку село броји око 250 породица. Село је до после Првог светског рата припадало Бугарској, а онда је Нејским мировним споразумом, предато Краљевини Југославији.[2]

Демографија

Према последњем попису из 2022. године у Црномасници је живело 141 становника што је за 58 мање у односу на 2011. када је на попису било 199 становника. У насељу живи 137 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,34 година (57,64 код мушкараца и 63,01 код жена).[3]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 72 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,96 а према истом попису у насељу има 226 стамбених јединица од којих је 118 насељених.[4]

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 719
1953. 715
1961. 724
1971. 630
1981. 565
1991. 426 344
2002. 272 327
2011. 199
2022. 141
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 220 80,88%
Власи
  
 45 16,54%
Румуни
  
 3 1,10%
непознато
  
 2 0,73%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 8
  
  
 7
80+ 6
  
  
 12
75—79 20
  
  
 19
70—74 8
  
  
 19
65—69 14
  
  
 23
60—64 5
  
  
 9
55—59 3
  
  
 7
50—54 7
  
  
 5
45—49 11
  
  
 7
40—44 7
  
  
 6
35—39 2
  
  
 3
30—34 6
  
  
 4
25—29 8
  
  
 5
20—24 9
  
  
 6
15—19 4
  
  
 1
10—14 5
  
  
 1
5—9 6
  
  
 3
0—4 4
  
  
 2
Просек : 49,2 59,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 176 174 183 169 155 126 104
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 34 30 14 8 8 6 4 0 0 0 2,62
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 118 24 83 7 3 1
Женски 133 8 79 41 4 1
УКУПНО 251 32 162 48 7 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 61 50 0 0 0
Женски 29 25 0 0 0
УКУПНО 90 75 0 0 0
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 0 2 0 3
Женски 0 0 2 0 0
УКУПНО 1 0 4 0 3
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 0 0
Женски 0 0 0 2 0
УКУПНО 0 0 1 2 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 2
Женски 0 0 0 0
УКУПНО 2 0 0 2

Референце

  1. ^ Трокановић, Јордан (2013). Црномасница и вековна борба за опстанак. Неготин: Историјски архив Неготин, Крајинско академско друштво. стр. 64. ISBN 978-86-84187-33-0. 
  2. ^ Трокановић, Јордан (2011). Тимочка села и Видински пашалук. Неготин: Историјски архив Неготин,. стр. 128, 129. ISBN 978-86-84187-29-3. 
  3. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 28.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 466. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  4. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе