Насеље Бреме се налази у јужној Мађарској, у историјској области Барања. Граница са Хрватском се налази непосредно јужно од села. Најближи већи град је Шиклош.
Село је смештено у западној Барањи и релативно је близу Драве. Положај насеља у равници, на приближно 90 метара надморске висине.
Становништво
Према подацима из 2013. године Бреме је имало 2.509 становника. Последњих година број становника опада.[2]
Срби у селу су данас малобројни, али и даље присутни.
У Бремену је првобитна српска православна црква брвнара подигнута непосредно после сеобе. Садашњи православни храм посвећен празнику Вазнесењу Христовом, грађен 1755. године, је обновљен у 19. веку.[4]
Било је 1731. године у месту „Бремја” 34 правосавна српска дома. Свештеник месни поп Симеон је о ускршњем посту 1735. године причестио укупно 128 православних житеља. Тада се помињу презимена домаћина бременских: Паирић, Радојчин, Драгосављев, Новаков, кузманов, Станисављев, Талијанов, Танкосавин, Гачин, Илбадић, Столе, Марин, Радановић, Вуичић, Вукобрат, Тодоровић, Савардинов, Ибавић, Кучнаш, Бошњак, Живков, Живковић и Илић. Број становника је 1796. године износио 444, а век касније 1890. године има их 409 православних душа.[5] Године 1885. Бреме је са парохијском филијалом Илочац у саставу Мохачког изборног среза за црквено-народни сабор. У Бремену је пописано 424 душе, а у Илочцу још 227.[6]
Године 1826. записан је као месни православни парох, поп Стојан Јаковљац.[7] Јереј Милан Костовић је парох у Бремену 1892-1902. године.
У селу и данас стоји српска православна црква, посвећена празнику Вазнесењу Господњем.[8] Месно православно парохијско звање је основано 1752. године. Матрикуле крштеих и умрлих бележе се од 1754. године, а венчаних од 1760. године. Храм је подигнут 1755. године, а темпло је осликао Сабљицки из Беча 1897. године. Био је у добром стању почетком 20. века.[9]
У селу је рођен Адам Драгосављевић, познати посленик Срба у Угарској. Скупили су Срби из Бремена 1886. године 20 ф. 30 новчића за „српске рањенике”. Прилог су предали „Добротворној задрузи Српкиња Новосадкиња”.[10]
Општина бременска је 1745. године издвајала годишње по 15 ф. за издржавање српске школе.[11] Андреј Адамовић је српски учитељ 1808. године. Око 1810. године дошао је у Бремен из Доње Нане, учитељ Игњат Ромић. Учитељ Сава Милић је 1816. године купио једну корисну књигу за његов посао.[12] Књигу о пчелама купио је 1860. године месни учитељ Јован Милић, у друштву са поп Савом Гојковићем. Био је и 1868. године учитељ у месту поменути Јован Милић. Школски референт Поповић је фебруара 1884. године свратио у основну школу у Бремену. Нашао је у њој учитеља Јована Деспотовића да ради са 40 ученика.[13] Школа у месту 1896. године није по пропису била уређена. По отвореном стечају за упражњено место учитеља у месној школи види се да је понуђена основна плата износила 115 ф. годишње са другим примањима.[14] Био је 1899. године у Бремену привремени учитељ Петар Парабак. Основна школа је српска народна са једним здањем сазиданим 1887. године. Учитељ је Ђорђе Петровић. Школски уптавитељ је парох а старатељ Живко Дреновац. Школу похађа на редовној настави 41 дете, а у недељну школу иде 15 ђака старијег узраста.[9] У Бременској основној школи ради 1907. године учитељ Јован Коцкар.
Године 1905. Бремен је мала општина у Шиклошком срезу. Ту живи 2128 становника у 354 дома. Немци и Мађари доминирају. Срба је мало; има 352 православне душе (или 16%) са 83 куће. Од српских јавних здања ту је православна црква и народна школа. у насељу се налази поштански уред. Почетком 20. века у месту је српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Живка Петровића. Постоји српско православно гробље, а црквено-општински посед је од 47 кј. земље. Православна парохија је шесте платежне класе, ту припада и парохијска филијала Рацбоја (Српска Боја).
У филијали Рацбоји било је 216 православних душа, од којих су Срби - 100. ПТТ комуникације су у оближњој Мађарбоји, а само место припада политичкој општини Бремену.
Има црквена општина у Бремену парохијски дом и парохијску сесију са 38 кј. земље. Парох је 1905. године поп Милан Костовић, родом из Борјада.[9]
Постојала је у месту 1905. Српска земљорадничка задруга са капиталом 4.712 к. Водили су је: председник Ђока Радановић и пословођа Стојан Ђелановић.[15]Срби су у насељу присутни још од средњег века, али је њихов број посебно нарастао после Велике сеобе.
Почетком 21. века у Бремену је опстала српска Вазнесењска црква у центру насеља. На њеној спољашној фасада су три узидана споменика, са епитафима, породица са цинцарским пореклом: Поповић, Ђурковић и Георгијевић. Српска гробљанска парцела је у оквиру католичког гробља. На месту старог српског гробља после санације осамдесетеих година 20. века, направљен је мали парк са бистом Адама Драгосављевића. Само три стара споменика (породица Вучић и Петровић) су пренета на католичко гробље, за остале се не зна. У гробљанској поменутој парцели је сад седам споменика, а ту су сахрањени породице Вучић, Петровић, Веменац и Марић.[17]
