Налази се у југозападном делу жупаније, близу јужне границе Мађарске, 33 километра југозападно од Печуја, удаљено је 11 километара од реке Драве, прилази се из Вејтија. Поток насеља је Фекете-виз.
Порекло имена
Име места је словенског порекла, Војислав (Wojislav), Војзлов (Voyzlow), Вохвсло (Wohwslo), Војзд (Woyzd), или Вајзло (Vayzlo), а могуће и Војислав, Војслав[2]
Страна имена
Хрватски назив села је званично Вајслово, који су користили Хрвати дражеславци, облик Вајслов користили су Хрвати и салантски Немци.[3]
Историја
Током Арпадове ере, у близини је постојао замак, јер га писани извор помиње већ 1257. године.
Име Вајсло се први пут помиње у документима 1244. године, написано у облику Војзлоуа, као Вајсло земља дворца Ковашд, који је Угарски краљ Бела поклонио „испану Амбрушу” из породице Немети и описао његову границу.
Године 1257. Вајсло се помиње у пограничном обиласку имања монахиња на острву Маргит у Шамоду. Кметови замка Коважд Петре и Пал 1257. заложили су своју земљу у Вајслу заједно са шумом и сенокосима монахињама на Маргитсигету, а исте године, уз дозволу краља Беле, монахиње су постале слободни кметови под условом да задрже земље колико им је потребно, а остатак дају цркви. Године 1268. то је потврдио и краљ Иштван V. Његов свештеник је 1335. плаћао папску десетину од 10 банија. Село је било насељено и за време турске окупације, али је остало свега неколико породица када су Турци протерани.
Почетком 20. века село је почело да се развија, основано је и неколико удружења и банка.
Године 2013. реновиран је пут између Горчења и Вајсла, који је део пута 5801, чиме је постао пут у региону који боље подноси свакодневну употребу, а побољшане су и могућности превоза између Печуја и насеља Орманшаг.[4]
Нема железничког саобраћаја од 2007. године, међутим, 2019. године пар шина је и даље био у проходном стању.[5]
Током пописа 2011. 93,3% становника изјаснило се као Мађари, 5,6% као Роми, 1,7% као Хрвати, 0,4% као Немци и 0,6% као Румуни (6,6% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 59%, реформисани 18,8%, лутерани 0,2%, гркокатолици 0,2%, неденоминациони 9,1% (11,8% се није изјаснило).[15]
Привреда
Гајење лубеница је остало значајно до данашњих дана.[16]
Референце
^Вајсло у мађарском централном заводу за статистику (Мађарски)