јаков сиротковић
Јаков Сиротковић
Лични подаци
Датум рођења	(1922-11-07)7. новембар 1922.
Место рођења	Раб, Краљевина СХС
Датум смрти	31. октобар 2002.(2002-10-31) (79 год.)
Место смрти	Загреб, Хрватска
Професија	економиста
Деловање
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије 1943—1945.
Председник Извршног већа Сабора Социјалистичке Републике Хрватске
Период	април 1974 — 9. мај 1978.
Претходник	Иво Перишин
Наследник	Петар Флековић
Одликовања

Јаков Сиротковић (Раб, 7. новембар 1922 — Загреб, 31. октобар 2002), учесник Народноослободилачке борбе, економиста и друштвено-политички радник СР Хрватске и СФР Југославије. Од априла 1974. године до 9. маја 1978. године обављао је функцију председника Извршног већа Сабора СР Хрватске.

Рођен је 7. новембра 1922. године на острву Раб. Основну школу је завршио у Шибенику, а матурирао је у Трећој мушкој реалној гимназији у Загребу, 1941. године. У Загребу је и студирао медицину, од 1941. године до 1943. године.

Од 1943. године учесник је НОБ-а. Налазио се на позицији референта санитета Загребачког партизанског одреда, потом и Треће бригаде 33. хрватске дивизије и команданта медико-санитетског батаљона 33. дивизије Десетог загребачког корпуса НОВЈ.

Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Загребу 1948. године, а докторат економских наука стекао је 1951. године. Био је предавач на факултету од 1950. до 1991, а од 1961. године као редовни професор. Био је оснивач и директор Економског института у Загребу од 1952. до 1955. године. Специјалистичко образовање имао је на Лондонској школи економије од 1954. до 1955. године, као и на Универзитету у Манчестеру од 1960. до 1961. године, те на Универзитету Калифорније у Берклију, 1965. године.

Његове остале дужности биле су:

• државни саветник и директор Савезног завода за планирање у Београду од 1956. до 1960. и од 1962. до 1964. године,
• директор Републичког завода за планирање од 1960. до 1962. године,
• ректор Универзитета у Загребу од 1966. до 1968. године,
• потпредседник Савезног извршног већа од 1970. до 1974. године,
• председник Извршног већа Сабора СР Хрватске од априла 1974. до 9. маја 1978. године,
• од 1975. члан, а од 1978. до 1991. године председник „Југославенске академије знаности и умјетности“,
• члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије од 1982. године,
• главни уредник Енциклопедије Југославије од 1984. до 1991. године.

Умро је 31. октобра 2002. године у Загребу. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.

Добитник је награде „Божидар Аџија“, „М. Мирковић“ и Награде „АВНОЈ“-а.

Одликован је Орденом Републике са златним венцем, Орденом заслуга за народ са златном звездом, Орденом братства и јединства са златним венцем (за рад на научном пољу), Орденом рада са црвеном заставом, Орденом за храброст и осталим високим југословенским одликовањима.

• „Проблеми привредног планирања у Југославији“, 1961.
• „Основна питања теорије и политике економског развоја“, 1983.
• „Економска политика Југославије од 1945. до 1988: циљеви и резлутати“, 1989.
• „Макроекономска структура хрватског господарства: развојне могућности и ограничења“, 2000.

• Тко је тко у Хрватској. „Голден маркетинг“, Загреб 1993. година.