Рођен је 9. децембра у селу Обровници код Бјеловара. Гимназију је завршио 1922. године у Бјеловару, а након тога студиј права у Загребу, где је и докторирао 1927. године. На почетку је радио као судијски и адвокатски приправник у Загребу, те као судија котарских судова у Бјеловару, Новској, Вуковару и Чаковцу, те окружних судова у Вараждину и Сремској Митровици (1929–1941).
Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1933. године. био је секретар Месног комитета КПЈ у Вараждину и Чаковцу од 1934, а од 1937. до лета 1941. секретар Окружног комитета. У марту 1940. године, био је делегат на саветовању КП Хрватске у Загребу, а у августу исте године на Првој конференцији КПХ у Загребу био је изабран за кандидата за члана Централног комитета КПХ.
Народноослободилачка борба
Био је један од организатора Народноослободилачког покрета у Хрватском Загорју и Међимурју. У јуну је учествовао у оснивању прве партизанске групе у околици Вараждина, а у августу 1941. радио је на терену Сремске Митровице. Почетком јануара1942. године, ступио је у Фрушкогорски партизански одред, где је био заменик политичког комесара одреда, а затим на војној дужности у Штабу за Срем. У новембру 1942, као делегат Штаба Трећег сремског одреда, упућен је у Штаб Треће оперативне зоне у Славонији. По доласку у Славонију, постао је члан Обласног комитета КПХ и секретар Обласног НОО за Славонију. На лето 1943. године, био је упућен на партијски рад у Загреб. По повратку из Загреба у септембру 1943, постао је секретар Обласног комитета КПХ за Загребачку област, а од новембра 1943. члан повереништва ЦК КПХ за северну Хрватску. У априлу 1944, отишао је у Врховни штаб НОВЈ у Дрвар, где је постао начелник војно-судског одељења и председник већа Вишег војног суда при Врховном штабу.
После рата, био је председник Војног већа Врховног суда ФНРЈ (1945–1946), савезни јавни тужилац ФНРЈ (1946–1951), председник Савезног врховног суда (1951–1959), члан Савезног извршног већа и секретар СИВ-а за правосуђе (1959—1963). Након доношења Устава 1963, био је изабран за председника Уставног суда Хрватске, дужност на којој је пензионисан 1967. године.
Био је посланик Сабора НР Хрватске и народни посланик Народне скупштине ФНРЈ првог и другог сазива. Био је члан Савезног одбора ССРН Југославије и Главног одбора ССРН Хрватске, члан Централног одбора СУБНОР Југославије и члан председништва Савеза удружења правника Југославије.
Објављивао је чланке и расправе, нарочито о институцијама јавног тужилаштва и уставним судовима у стручним публикацијама и периодици. Такође је скупио и објавио историјско-публицистичке чланке о Загребу током Другог светског рата.
Аутор је књига „Свједочанства“ (Загреб 1984) и „Црвене заставе – 1936“ (Загреб 1986; као коаутор).