Ubihinon (koenzim Q10, ubikvinon, ubidekarenon, koenzim Q, CoQ10, CoQ, Q10) je 1,4-benzohinon, gde se Q odnosi na hinonsku hemijsku grupu, i 10 označava broj izoprenilnih hemijskih podjedinica u Njegovom repu.
Ova u ulju rastvorna, vitaminu slična supstanca je prisutna u većini eukariotskih ćelija, prvenstveno u mitohondrijama. Ona je komponenta lanca transporta elektrona i učestvuje u aerobnoj ćelijskoj respiraciji, generišući energiju u obliku ATP-a. Devedeset pet procenata energije ljudskog tela se generiše na taj način.[5][6] Stoga, organi sa najvišim zahtevom za energiju, kao što su srce, jetra i bubrezi, imaju najviše koncentracije CoQ10.[7][8][9] Postoje tri redoks stanja koenzima Q10: potpuno oksidizovano (ubihnon), semihinon (ubisemihinon), i potpuno redukovano (ubihinol). Sposobnost ovog molekula da postoji u potpuno oksidovanoj formi i potpuno redukovanoj formi omogućava mu da izvodi svoju funkciju u lancu transporta elektrona i da deluje kao antioksidans.
↑Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID21948594.edit
↑Ernster, L; Dallner, G (1995). „Biochemical, physiological and medical aspects of ubiquinone function”. Biochimica et Biophysica Acta1271 (1): 195–204. PMID7599208.
↑Dutton, PL; Ohnishi, T; Darrouzet, E; Leonard, MA; Sharp, RE; Cibney, BR; Daldal, F; Moser, CC (2000). „4 Coenzyme Q oxidation reduction reactions in mitochondrial electron transport”. u: Kagan, VE; Quinn, PJ. Coenzyme Q: Molecular mechanisms in health and disease. Boca Raton: CRC Press. str. 65–82.
↑Okamoto, T; Matsuya, T; Fukunaga, Y; Kishi, T; Yamagami, T (1989). „Human serum ubiquinol-10 levels and relationship to serum lipids”. International journal for vitamin and nutrition research. Internationale Zeitschrift fur Vitamin- und Ernahrungsforschung. Journal international de vitaminologie et de nutrition59 (3): 288–92. PMID2599795.
↑Aberg, F; Appelkvist, EL; Dallner, G; Ernster, L (1992). „Distribution and redox state of ubiquinones in rat and human tissues”. Archives of biochemistry and biophysics295 (2): 230–4. DOI:10.1016/0003-9861(92)90511-T. PMID1586151.