Шандор Хартиг

Шандор Хартиг (Hartig Sándor)
Шандор Хартиг (Hartig Sándor)
	File:Šandor Hartig (1925—2002)
Лични подаци
Пуно име	Шандор Хартиг (мађ. Hartig Sándor)
Датум рођења	13. децембар 1925.
Место рођења	Велики Бечкерек, Краљевина СХС
Датум смрти	29. октобар 2002. (76 год.)
Место смрти	Зрењанин, СР Југославијадруга имена=
Занимање	писац, редитељ, сценограф костимограф, креатор лутака и луткар, аниматор, педагог, руководилац, скулптор
Породица
Супружник	Гизела Хартиг (мађ. Hartig Gizella)

Шандор Хартиг (мађ. Hartig Sándor, Велики Бечкерек, 13. децембар 1925 — Зрењанин, 29. октобар 2002)^[1] био је писац, редитељ, сценограф костимограф, креатор лутака и луткар, аниматор, педагог, руководилац, скулптор. Заслужан је, између осталог, што је Зрењанин, једну деценију после Другог светског рата добио достојно место на луткарској позоришној карти комунистичке Југославије. Он је био идејни творац, утемељивач и први пионир зрењанинског луткарства. Осим што је установио Луткарско позориште у Зрењанину, написао је читав низ сјајних представа, режирао, израђивао лутке и сценографију, глумио у њима, а учинио је и нешто најдрагоценије: створио је генерацију уметника-луткара од којих неки и данас раде.^[2] Темељи целокупног животног опуса Шандора Хартига у луткарском позоришту, почивају на: организовању институционалног рада, изградњи глумачког ансамбла, сценском стварању и просуђивању луткарске уметности. ^[3]

Животна прича

Шандор Хартиг је рођен као осмо од једанаесторо деце Алберта и Ане Хартиг. Отац му је био учитељ, још бољи отац и изузетан музичар - оргуљаш. Ана, мајка, домаћица, била је Шандору потпора и икона у сваком каснијем стварању.^[4] Са 16. година 1941. г. одлази у Нови Сад ради поласка у Учитељску школу, коју након рата, 1945. године, завршава у Сенти. Наредне године, 1946, почиње да ради као учитељ у Ђали, да би током наредне деценије, до 1956, радио као директор и учитељ у три зрењанинске школе. Радећи у просвети, пронашао је своју животну љубав - свет бајки, открио је како деца стварају свој свет маште и фантазије.^[4] Од 1956. до 1974. године посвећује се свим сегментима рада у Зрењанинском позоришту лутака, од директора до луткара, сценографа, извођача. У Новосадском позоришту - Újvidéki Színház ради од 1974-1978. године као оперативни директор. Након одласка у пензију, враћа се у Зрењанин.

Позориште

На личну иницијативу Шандора Хартига, Народни одбор Зрењанина је 3. фебруара 1956. године донео одлуку о оснивању Марионетског позоришта, а Шандор Хартиг је постављен на место управника. По његовим речима, тада је почела борба за опстанак и квалитет рада.^[4] Од учитеља је постао редитељ, креатор лутака, сценограф и глумац-луткар. Током рада у позоришту је креирао преко хиљаду лутака, а сарадник у изради костима је увек била његова супруга Гизела Хартиг. Режирао је преко 80 луткарских позоришних представа на српском, мађарском, румунском и словачком језику. Играо је у више од 2 000 луткарских и телевизијских представа. На његов предлог, Новосадска телевизија први пут у програм за децу укључује луткарске представе. Назив прве телевизијске серије овог типа је био Дугоушко и Лажљивко (Füli és Csali). Друга се звала: Породица мишева. Са Новосадском телевизијом је као спољни сарадник, заједно са луткарима из Зрењанина, сарађивао десет година.^[4]

Обгрљене професије

Паралелно са наведеним пословима, Шандор Хартиг је радио и многе друге. Такође, у његовој организацији или са позиције на којој се налазио, поникли су, развили се и остварили разни други пројекти:

Био је директор Аматерског позоришта "Мадач" у Зрењанину и ту је функцију обављао десет година волонтерски, без надокнаде;
1959. Позориште лутака у Зрењанину организује луткарску манифестацију која је следеће године прерасла у Мајске игре у Бечеју;
1962. у организацији Зрењанинског позоришта лутака, одржан је Први сусрет позоришта лутака у Србији;
Био је идејни творац и редитељ успешних дечијих карневала, са више хиљада лутака које су сама деца израдила;
Оспособио је младу трупу глумаца-луткара који су посветили живот том позиву и постали великани у свом послу;
У Шапцу је, још као млади луткар, 1965. године, држао први Републички семинар за Просветне раднике Србије, након којег су почеле да раде школске луткарске секције широм Србије;
У Педагошком заводу у Зрењанину је такође држао семинар за учитеље Баната са темом: Како претворити час цртања у ликовно образовање;
Бавио се вајарством и за собом је оставио немали опус. Два пута је излагао своје радове. У Суботици је 1999. године имао самосталну изложбу лутака, скулптура и сценографије, а у Народном музеју у Зрењанину, 2000. године је приређена изложба његових лутака и скулптура.
Овако се воде лутке - Шандор и Гизела Хартиг Фотографија је део легата Шандора Хартига Позоришном музеју Војводине.
У Кикинди, где је радио 6 година, основао је аматерску луткарску дружину која је вишеструко награђивана на Мајским играма у Бечеју.
Водио је луткарску секцију при Дечјем одељењу Градске библиотеке у Зрењанину.
Обучавао је зрењанинске васпитачице како да креирају лутке, како да режирају представе са луткама у забавишту. Забавиште "Змај Јова" два пута је награђивано за најбољу представу на ЛУТКЕФ-у, 1998 у Суботици и 2000. у Београду;
Са Позориштем лутака учествовао је неколико пута на Међународном фестивалу луткара у Бекешчаби (Мађарска);
Усавршавао се у позориштима са дугом луткарском традицијом: у Београду, Љубљани, Загребу и Будимпешти;
Ван позоришта, радио је и као одборник у Скупштини Општине Зрењанин, био је члан Покрајинског фонда за културу, Председник Извршног одбора Општинске заједнице културе у Зрењанину, председник Скупштине Самоуправне интересне заједнице културе у Новом Саду итд.^[4]

Награде

Шандор Хартиг је вишеструко награђиван за свој рад, доприносе и залагања.

Неке од најважнијих награда су:

Орден заслуга за народ са сребрном звездом;
Плакета и повеља Савета за старање и бригу о деци Србије „За радза децу и са децом”;
Октобарска награда Града Зрењанина;
„Златна ружа” Књижевне заједнице у Зрењанину за вишедеценијску посвећеност врхумском луткарству;
Награда за животно дело „Мали принц” у области уметничког стваралаштва за децу коју додељује Међународни фестивал позоришта за децу у Суботици;
Постхумно, Шандору Хартигу је додељена и Повеља за посебан допринос развоја луткарства на 35. сусрету професионалних позоришта лутака, одржаном у Зрењанину 2002. године, са напоменом да је тај фестивал и основан по његовој идеји.

Сведочења савременика и сарадника

„...У сусрету са Шањиком, свако је дете правило искорак напред - према њему; нисам ни једно видео да устукне, или застане. Тај магнетизам приписујем његовој пеадгогији, која није била књишка, него можда онај божји дар који се добија у многочланим породицама...” - Војислав Зорић

„... био је свестрани стваралац са богатом маштом, уверен да луткарско позориште служи за обогаћивање дечјег света. Његова благост, тактичност, систематичност, цело његово биће одржавало је спокој и мирноћу, а истовремену неку замишљеност и поглед у даљину. Био је добар човек...” - Живомир Јоковић

„...Био је и остао водећи мајстор у изради марионетских лутака. Он их је вајао, састављао, монтирао и у његовим вештим аниматорским рукама је проходала свака марионета у позоришту.

Сећам се његове лутке, пса Цезара. Кретао се као да је жив. Фасцинирао ме је сваки покрет, сваки трзај тог четвороножног псића. Гледала сам у веште прсте чика Шањија, како преплиће, подиже, спушта конце. Некада ми се учинило да тај човек има стотину руку...” - Ирена Тот

„...Његово луткарство је било препуно веселости и животне раздраганости. Овај учитељ, педагог по образовању и друштвени радник у области културе за децу, истицао је да се животу на луткарској сцени највише научио управо од деце... ” - Слободан Марковић

„...Памте се његове виртуозне лутке, било да су јавајке, гињоли, марионете. Хартигове лутке су увек живе. Оне су креиране да би играле чаробни и непоновљиви свет позоришта лутака. Његови ликови су ликови из бајки, али и ликови из света детињства. Оно што могу Хартигове лутке - то живи глумци не могу...” - Радослав Лазић^[5]

Галерија

Референце

^ ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НОВОГ САДА, Књ. 30, Фог-Шуш / главни уредник Душан Попов, Нови Сад : Новосадски клуб : Градска библиотека Нови Сад 2009. стр. 96
^ Ћук, Драган. Одговор на неизбежна питања, Позоришна луткарница Шандора Хартига, приредио Лука Хајдуковић, Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, 2009. стр. 116
^ Хајдуковић, Лука. Мисија свестраног луткара, Позоришна луткарница Шандора Хартига, приредио Лука Хајдуковић, Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, 2009. стр. 7
^ ^а ^б ^в ^г ^д Хартиг, Шандор. Аутобиографија или нешто слично, Позоришна луткарница Шандора Хартига, приредио Лука Хајдуковић, Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, 2009. стр. 21-22
^ Други о Хартигу. Позоришна луткарница Шандора Хартига, приредио Лука Хајдуковић, Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, 2009. стр.102-135