PROFILPELAJAR.COM

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току децембра месеца 1946. године.

← новембар · Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1946. године · јануар '47. →

7. децембар

Народна скупштина ФНРЈ донела Закон о национализацији приватних предузећа којим су су била обухваћена сва привредна предузећа од тзв „општедржавног и републичког значаја“. Применом овог закона и формално је ликвидрано постојање страног капитала у привреди Југославије, а Народна скупштина је априла 1948. донела допуне овог Закона, чиме је национализована читава привреда.^[1]^[2]^[3]

8. децембар

У Београду одржан Свесловенски конгрес на ком су, поред југословенске, учествовале делегације из Совјетског Савеза, Пољске, Чехословачке и Бугарске. За председника Свеславенског комитета, чије је средиште из Москве премештено у Београд, изабран је Божидар Масларић. Свечаном отварању Свеславенског конгреса присуствовао је и председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито.^[1]^[3]

13. децембар

У Њујорку на Трећој седници Савета министара спољних послова донета одлука да се сазове Конференција за израду конвенције о режиму пловидбе на Дунаву, која је одржана августа 1948. у Београду.^[2]

19. децембар

У Њујорку Савет безбедности ОУН једногласно донео Резолуцију бр. 15 у којој је одлучено да се образује Комисија за испитивање ситуације у северној Грчкој и дуж границе према Албанији, Југославији и Бугарској. Пре тога, на неколико својих седница Савет безбедности је водио дискусију, на основу оптужбе, која је била покренута од стране Владе Краљевине Грчке, да Југославија, Албанија и Бугарска интервенишу у грађанском рату у Грчкој и да помажу јединице Демократске армије.^[2]

22. децембар

У Београду Војни суд града Београда осудио на смрт 17 високих немачких официра, због ратних злочина почињених у Југославији током Другог светског рата. Осуђени на смрт вешањем били су — Аугуст Мајснер (1886—1947), генерал-лајтант СС и највиши представник рајхсфирера Химлера у Србији 1942—44; Вилхерлм Фукс (1898—1947), пуковник СС и шеф Ајнзац групе за Србију 1941—42; Ханс Хелм (1909—1947), пуковник СС; Фридрих Полте (1911—1947), пуковник СС; Лудвиг Тајхман (1909—1947), потпуковник СС; Ернест Вајнман (1911—1947), мајор СС; Рикард Казерер (1896—1947), СС оберфирер и пуковник полиције; Јозеф Екерт (1901—1947), штурмфирер СС и Јосиф Хан (1914—1947), шарффирер СС. Осуђени на смрт стрељањем били су — Фриц Милер (1911—1947), капетан СС; Херман Мандауз (1907—1947), царински секретар; Тома Фефер (1921—1947), обершаффирер СС; Карл Рајс (1881—1947), мајор шуц полиције; Паул Фаненштрајбер (1903—1947), мајор шуц полиције; Алберт Тенесен (1898—1947), капетан шуц полиције; Хајнрих Хорман, царински инспектор и Херман Мелер, пуковник шуц полиције. Сви осуђени погубљени су 24. јануара 1947. године.

27. децембар

Одржана је седница Президијума Народне скупштине ФНРЈ на којој је ратификован Уговор о усклађивању привредних планова, о царинској унији и изједначавању валута између ФНР Југославије и НР Албаније, који је потписан 27. новембра у Београду.^[1]^[3]

31. децембар

У Титограду одржана седница Уставотворне скупштине Народне Републике Црне Горе на којој је проглашен Устав Народне Републике Црне Горе и донета одлука да Уставотворна скупштина настави рад као Народна скупштина Народне Републике Црне Горе. За председника Народне скупштине изабран је Петар Комненић, а за председника Президијума Народне скупштине изабран је Милош Рашовић.^[4]
У Скопљу одржана на седници Уставотворног собрања Народне Републике Македоније на којој је проглашен Устав Народне Републике Македоније и донета одлука да Уставотворно собрање настави рад као Народно собрање Народне Републике Македоније. За председника Народног собрања изабран је Борис Спиров, а за председника Президијума Народног собрања изабран је Благоја Фотев.^[4]
У Сарајеву одржана седница Уставотворне скупштине Народне Републике Босне и Херцеговине на којој је проглашен Устав Народне Републике Босне и Херцеговине и донета одлука да Уставотворна скупштина настави рад као Народна скупштина Народне Републике Босне и Херцеговине.^[4]^[5]

Референце

^ ^а ^б ^в Hronologija Tito 1978, стр. 112.
^ ^а ^б ^в Hronologija 3 1980, стр. 39.
^ ^а ^б ^в Историја Србије 2004.
^ ^а ^б ^в Hronologija 3 1980, стр. 40.
^ „Parlamentarizam u Bosni i Hercegovini u periodu 1945.–1990.”. www.parlament.ba. n.d.

Литература

Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084