Централни комитет КП Македоније донео Резолуцију којом се у потпуности слаже са образложењем и ставовима ЦК КПЈ, изнетим у писму од 20. јуна, којим је одлучно одбијена Резолуција Информбироа о стању у КПЈ.[1]
2. јул
У Загребу одржана седница Председништва Народног фронта Хрватске на којој је анализирана политичка ситуација настала Резолуцијом Информбироа и дата пуна подршка Централном комитету КПЈ.[1]
Љубљани одржан Пленум Централног комитета КП Словеније на којој је усвојена Резолуција којом су одбачене оптужбе Информбироа и изражено поверење ЦК КПЈ.[1]
У Београду, од 21. до 28. јула, одржан Пети конгрес КПЈ, коме је присуствовало 2.344 делегата. Главна тема Конгреса била је Резолуција Информбироа, а реферате су поднели — Јосип Броз Тито, Александар Ранковић, Милован Ђилас, Едвард Кардељ, Борис Кидрич, Моша Пијаде и Благоје Нешковић. Конгрес је дао подршку ЦК КПЈ у „одбрани независности“ Југославије, а усвојена је и Резолуција о односу КПЈ према Информбироу. На крају Конгреса изабран је нови Централни комитет од 63 члана и Централна ревизиона комисија од 17 чланова. Сутрадан је одржана прва пленарна седница Централног комитета на којој је изабран Политбиро од 8 чланова, који је потом за генералног секретара поново изабрао Јосип Броз Тито.[4][3][5][6]
30. јул
У Београду, од 30. јула до 18. августа, одржана Међународна дунавска конференција на којој се расправљало о режиму пловидбе Дунавом. Конференцији су присуствовале делегације Совјетског Савеза, Сједињених Америчких Држава, Уједињеног Краљевства, Француске, Чехословачке, Бугарске, Румуније, Мађарске, Аустрије и Југославије. Током Конференције је усвојен предлог југословенске делегације да се образује Генерални комитет конференције, који је отпочео са радом 9. августа. На Пленарној седници Конференције, одржаној 18. августа, прихваћен је извештај Верификационе комисије и извештај Редакционе комисије, након чега је потписна нова Конференција о пловидби Дунавом.[7]