На Цетињу одржан Први земаљски конгрес Савеза бораца НОР Црне Горе. У име Иницијативног одбора Конгрес је отворио Божо Љумовић, који је поднео Реферат о организационим питањима Савеза бораца, а Саво Јоксимовић је поднео Реферат о организационим питањима Савеза бораца. Конгрес је изабрао Земаљски одбор од 25 чланова, за чијег председника је изабран Блажо Јовановић.[2]
У Београду, 12. и 13. априла, одржана пленарна седница Централног комитета КП Југославије поводом оптужби које су Стаљин и ЦК СКП(б) изрекли на рачун КП Југославије. Након дискусије свих чланова Централног комитета, усвојен је текст одговора на писмо ЦК СКП(б) од 27. марта, у коме су документовано оповргнуте оптужбе и изражено чуђење и незадовољство због става који је ЦК СКП(б) заузео према КПЈ. Пошто се са садржином одговора нису сложили Андрија Хебранг и Сретен Жујовић, донета је одлука да се организује комисија која ће испитати њихов случај.[2][4]
18. април
У Сарајеву одржан Други конгрес Народног фронта Босне и Херцеговине, коме је присуствовало 1.100 делегата. У току Конгреса је поднет Извештај о раду Народног фронта Босне и Херцеговине од Првог до Другог конгреса и извршен избор Земаљског одбора.[2]
У Новом Саду одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Србије за Војводину, на којој је поднет извештај о раду у 1947. години. Након одређивања нових задатака, Конференција је изабрала нови Покрајински одбор од 125. чланова.[2]
У Београду, 20. и 21. априла, одржан Пленум Централног комитета КП Србије на коме су размотрене и одбачене оптужбе Централног комитета СКП(б) и подржани ставови ЦК КП Југославије донети на пленуму одржаном 12. и 13. априла. На истој седници донета је одлука да се у Централни комитет кооптирају Добривоје Видић, секретар Покрајинског комитета КПС за Војводину и Рато Дугоњић, секретар Месног комитета КПС за Београд.[5][3]
25. април
У Београду одржан Други конгрес Антифашистичког фронта жена Србије, на коме је размотрен рад и постигнути успеси од Првог до Другог конгреса у утврђене смернице даљег рада у оквиру задатака, који су постављени на Другом конгресу Народног фронта Србије.[5]
26. април
У Љубљани одржан Други конгрес Ослободилачког фронта Словеније, на коме су разматрани рад и задаци организација Ослободилачког фронта у вези са извршењем Петогодишњег плана. Главни извештај поднео је секретар Извршног одбора Миха Маринко, а о значају Народног фронта у мобилизацији свих снага за изградњу социјализма говорио је Едвард Кардељ. Изабран је нови Главни и Извршни одбор, који су сачињавали — председник Јосип Видмар, потпредседници Едвард Кардељ, Борис Кидрич, Јосип Рус и Едвард Коцбек, као и Секретаријат, који је водио Миха Маринко.[5]