Грађани Ријеке се на изборима изјаснили за прикључење њиховог града Југославији.[6]
Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито издао наредбу да се из заробљеничких логора пусте сва лица југословенских народности, која су заробљена као припадници непријатељских војних формација, а против којих се није водио кривични поступак.[6][5]
Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито отпутовао у службену посету Републици Пољској у којој је боравио од 14. до 19. марта. Током посете потписан је Уговор о пријатељству и узајамној помоћи између ФНРЈ и Пољске.[7][5]
Народна скупштина ФНРЈ донела Основни закон о браку и Закон о државним матичним књигама којим је као обавезан уведен грађански брак, а црквене књиге изгубиле карактер јавно-правних исправа.
У Паризу, од 26. априла до 17. маја, одржан састанак министара иностраних послова великих Савезничких земаља на коме су закључавани мировни уговори са европским државама, које су током Другог светског рата биле савезнице Трећег рајха. Југословенски делегацију на овом састанку предводио је потпредседник Владе ФНРЈ Едвард Кардељ.[8]
У посету Југославији допутовала чехословачка делегација, коју је предводио председник Владе др Здењек Фирлингер. Следећег дана у Београду је потписан Уговор о пријатељству, узајамној помоћи и сарадњи у миру између ФНРЈ и Чехословачке, који је раскинут 1948. године.[9]
У Београду, поводом прославе 54. рођендана Јосипа Броза Тита, приређен дочек 11 носилаца „Титових штафета“, које је у Белом двору примио маршал Тито.[11]
27. мај
Делегација Владе ФНРЈ, на челу са Јосипом Брозом Титом, отпутовала у званичну посету Совјетском Савезу, где је боравила до 10. јуна.[12][13]
Председник Владе НР Албаније, Енвер Хоџа допутовао у званичну посету Југославији, у којој је боравио до 2. јула. Током посете, потписани су споразуми између ФНРЈ и НР Албаније о економској сарадњи.[13][14]
30. јун
У Скопљу, од 30. јуна до 1. јула, одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Македоније.[15]
Одлуком Владе Народне Републике Црне Горе граду Подгорици промењен назив у Титоград, који је постао главни град Народне Републике Црне Горе (овај назив град је задржао до априла 1992).[16]
У Скопљу, од 2. до 4. августа, одржан Први конгрес Народног фронта Македоније (мкд.Народноослободителни фронт на Македонија), на коме је за председника Земаљског одбора изабран Дмитар Влахов, а за секретара Лазар Колишевски.[17]
21. август
У Љубљани, од 21. до 30. августа, пред Војним судомЧетврте армије ЈА одржано суђење бившем армијском генералу Југословенске војскеЛаву Рупнику (1886—1946), заповеднику Словенсачког домобранства, који је био оптужен за издају и колаборацију. На истом процесу осуђени је и група истакнутих словеначких колаборациониста. Рупник је 30. августа осуђен на смртну казну која је извршена 4. септембра.[18]
Обележена стогодишњица рођења Светозара Марковића (1846—1875), једног од првих српских социјалиста. Централна академија одржана је у Београду, где је у дворишту згаде Капетан-Мишиног здања откривена његова спомен-биста. Сутрадан је у Јагодини одржана централна прослава стогодишњице рођења и том приликом је откривен споменик Светозару Марковићу и граду Јагодини промењен назив у Светозарево (град је ово име носио до 1991).[19]
22. септембар
На тероторији Народне Републике Македоније одржани избори за Уставотворно собрање НР Македодније, на којима је гласало 512.173 гласача (94,54%), a највећи број гласова освојили су кандидати Народног фронта Македоније.[19]
25. септембар
Влада ФНРЈ донела Уредбу којом је национализован целокупни банкарски систем Југославије.
Поводом двогодишњице ослобођења, одлуком Градског народног одбора Петровграда донета одлука којом је град Петровград преимнеован у Зрењанин, у знак сећања на револуционара и народног херојаЖарка Зрењанина (1902—1942).[19]
У Загребу Врховни суд НР Хрватске, због кривичних дела против народа и државе, као и колаборације осудио 13 лица — двојицу на смрт, а остале на временске казне. Међу осуђенима су углавном били високи функционери НДХ, као и загребачки кардинал Алојзије Степинац, који је био осуђен на 16 година затвора.[21]
На територији Народне Републике Босне и Херцеговине одржани избори за Уставотворну скупштину НР БиХ, на којима су највећи број гласова освојили кандидати Народног фронта Босне и Херцеговине.[22]
У Загребу од 13. до 15. октобра одржан Први конгрес Народног фронта Хрватске, на коме је за председника Председништва НФ Хрватске изабран Владимир Назор.[21]
На територији Народне Републике Словеније одржани избори за Уставотворну скупштину НР Словеније, на којима су највећи број гласова освојили кандидати Народног фронта Словеније.[21]
28. октобар
У Београду, од 28. до 29. октобра одржан Први конгрес Главног задружног савеза Југославије, коме је присуствовало 450 делегата из свих крајева Југославије. На Конгресу је говорио председник Привредног савета ФНРЈ Борис Кидрич, а на крају је изабрано руководство савеза — Управни и Контролни одбор.[24]
На територији Народне Републике Црне Горе одржани избори за Уставотворну скупштину НР Црне Горе, на којима је гласало 181.654 гласача (96,38%), а највећи број гласова освојили су кандидати Народног фронта Црне Горе.[24]
7. новембар
Поводом прославе двадесетдевете годишњице Октобарске револуције пуштена је у рад пруга Брчко-Бановићи, а истог дана је у Београд стигао први воз са новоизграђене пруге, а председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито у Белом двору организовао пријем за руководиоце и делегацију градитеља пруге.[24]
10. новембар
На територији Народне Републике Србије одржани избори за Уставотворну скупштину НР Србије, на којима су највећи број гласова освојили кандидати Народног фронта Србије.[24]
На територији Народне Републике Хрватске одржани избори за Уставотворни сабор НР Хрватске, на којима су највећи број гласова освојили кандидати Народног фронта Хрватске.[24]
11. новембар
У Сарајеву одржана прва седница новоизабране Уставотворне скупштине Народне Републике Босне и Херцеговине.[22]
16. новембар
У Београду, до 16. до 18. новембра, одржан Четврти проширени пленум Главног одбора Једиствених синдикат радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ), на коме је донета одлука да се име Главног одбора ЈСРНЈ промени у Централни одбор Јединствених синдиката Југославије (ЈСЈ).[24]
У Београду одржано заседање новоизабране Уставотворне скупштине Народне Републике Србије, на коме је изабрана нову Влада, чији је председник поново био Благоје Нешковић.[25]
28. новембар
У Загребу, од 28. новембра до 3. децембра, одржана прва седница новоизабраног Уставотворног сабора Народне Републике Хрватске, на којој је изабран Президијум Уставотворног сабора НР Хрватке, на челу са Владимиром Назором и нова Влада НР Хрватске, на челу са Владимир Бакарић.[25]
Народна скупштина ФНРЈ донела Закон о национализацији приватних предузећа којим су су била обухваћена сва привредна предузећа од тзв. „општедржавног и републичког значаја“.[26][25]
8. децембар
У Београду одржан Свесловенски конгрес на коме су, поред југословенске, учествовале делегације из Совјетског Савеза, Пољске, Чехословачке и Бугарске. За председника Свеславенског комитета, чије је средиште из Москве премештено у Београд, изабран је Божидар Масларић. Свечаном отварању Свеславенског конгреса присуствовао је и председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито. [26]
31. децембар
У Титограду одржана седница Уставотворне скупштине Народне Републике Црне Горе на којој је проглашен Устав Народне Републике Црне Горе и донета одлука да Уставотворна скупштина настави рад као Народна скупштина Народне Републике Црне Горе, за чијег је председника изабран Петар Комненић.[27]
У Скопљу одржана на седници Уставотворног собрања Народне Републике Македоније на којој је проглашен Устав Народне Републике Македоније и донета одлука да Уставотворно собрање настави рад као Народно собрање Народне Републике Македоније, за чијег је председника изабран Борис Спиров.[27]
Због несугласица око територије Трста и Истре, као и јужних делова Аустрије (Корушка), током читаве 1946. владали су затегнути односи између Југославије и западних савезника (Уједињено Краљевство и САД). Лоше односе, поготово су нарушавале повреде југословенског ваздушног простора од стране англо-америчких војних авиона, због чега је југословенско руководство донело одлуку о обарању авиона. Први инцидент догодио се 9. августа када је амерички авион типа „Далас Ц-47“ прелетао Љубљану, после сукоба са југословенским ловачким авионима типа „Јак-3“ био присиљен да се спусти на љубљански аеродром. Други инцидент, догодио се 19. августа, када је такође амерички авион типа „Даглас Ц-47“ прелетао југословенску територију и био оборен изнад Бледа. То је додатно драматизовало односе ФНРЈ и западних савезника, али су они изглађени, залагањем Совјетског Савеза, на Мировној конференцији у Паризу.
Марта 1946. у Грчкој је избио грађански рат између Демократске армије Грчке (сачињавали су је бивши припадници ЕЛАС-а и чланови Комунистичке партије Грчке) и Владе Краљевине Грчке. Рат је трајао све до 1949. када је завршен поразом Демократске армије. Југославија је, упркос забрани Совјетског Савеза, пружала свесрдну помоћ Демократској армији (на територији Македоније налазили су се центри за смештај бораца, рањеника из Грчке, Влада ФНРЈ је наоружавла и обучавала грчке борце и др), због чега је оштро оптуживана са запада.
.svg)
.svg){kind=small}
.svg)
.svg){kind=small}
