Усвојена је законом број 60-207 27. јула1960. године, карактер химне је одобрен чланом 29 устава Друге Републике Обале Слоноваче. Музику за националну химну је компоновао игуман Пјер-Мишел Панго. Текст химне се приписује игуману Пјеру-Мари Котију али и министру Метјуу Ванга Екри који је извршио неколико корекција у самом тексту химне. Текст националне химне је написан у лиричком облику, са доста патриотских мотива, изражавајући слике, негујући вредности земљишта Обале Слоноваче, као што је нада, мир, достојанство и „истинско братство”.
Национална химна је усвојена 1960. године након независности Обале Слоноваче под именом „Песма Абиџана” (фр.L'Abidjanaise) упркос чињеници да се у том времену, у Абиџану, није налазио највећи економски капитал. Ова национална химна је веома снажно мотивисана са значајном дозом патриотизма и под утицајем религије. Оригинални текст химне написао је Пјер-Мари Коти док је адаптацију и допуну истог извршио тадашњи министар Метју Ванга Екра. Музику је компоновао игуман Пјер-Мишел Панго, узимајући као модел француску националну химну „Марсељезу”.[4]
Између 2007. и 2009. године, под вођством Лорена Гбагбоа, доведена је у питање замена „Песме Абиџана” у „Оду завичају” (фр.L'Ode à la patrie) која би била коришћена као нова национална химна Обале Слоноваче. „Ода завичају” (фр.L'Ode à la patrie) је последњи предлог нове химне сачињен 2002. године, након почетка Првог грађанског рата у Обали Слоноваче, и био је предложен 2003. године.[5] „Оду завичају” певали су присталице шефа државе и емитована је на Радио-телевизији Обале Слоноваче,[6] што није био случај за „Песму Абиџана” све до 2007. године, иако је она и даље остала званична национална химна.[7] Пројекат замене није заживео, и актуелна химна никада није била званично замењена. „Ода завичају” се, међутим, користила и даље на новој државној телевизији за време политичке кризе у Обали Слоноваче од 2010. до 2011. године.[8]
Године 2013. организован је научни симпозијум за време обележавања двадесете годишњице смрти игумана Пјера-Мишела Пангоа. Овај научни симпозијум окупља научнике, историчаре, социологе и бројне стручне музикологе како би се преиспитале информације у вези историје националне химне „Песма Абиџана” и њених аутора. Закључци направљени на овом научном скупу су да је творац оригиналног текста националне химне Обале Слоноваче првобитно био игуман Пјер-Мари Коти, речи које је он написао, састављене у сладу са музиком, коју је компоновао игуман Пјер-Мишел Панго. Управо то дело, које се састоји од два прелата, је освојило статус националне химне Обале Слоноваче на такмичењу које је организовано 1959. године.[9] Министар Метју Ванда Екра је наводно направио одређене корекције у односу на оригинални текст. Закључци симпозијума су уручени властима Обале Слоноваче и у њима се наводи да је призната комозиција игумана Пјера-Мари Котија, који је у међувремену пребачен као епископ у граду Далоа, признајући му допринос као творцу текста националне химне Обале Слоноваче почев од 1960. године као и признање корекције текста од стране министра Метју Ванда Екре. У закључку симпозијума се, међутим, ни на једној страни не наводи допринос Јоакима Бонија националној химни.
Коришћења и обичаји
Ако музичар, на приватним обележавањима, изабере да химну не интонира користећи комбинацију инструменталног и вокалног дела химне или користи вокалну верзију али са неформалним речима у том случају „Песма Абиџана” треба да буде спев, са музиком или без ње у ваздуху. Химна може да се користи током прославних активности или празника али у том случају, та особа или група људи, мора да прати све званичне церемоније са државним и приватним активностима као и гледање телевизијског програма, посебно излагање председника Обале Слоноваче. Такође, химна може да се користи за спортске догађаје у земљи и иностранству у складу са протоколним процедурама.
Током интонирања химне, сви мушкарци и жене треба да устану, да окрену главу ка застави Обале Слоноваче, уколико је присутна када се химна интонира, да стоје усправно са рукама постављеним поред тела а усмерених ка ногама, студенти не треба да скрећу поглед са заставе док се интонирање химне не заврши у потпуности. Униформисана лица треба да ураде војни поздрав након завршетка прве строфе националне химне.
Уобичајено је да студенти буду постављени као координатори трајања интонирања химне. Химна достиже свој врхунац у последњем рефрену химне а пре завршетка последње строфе химне. Када се ода пошта бојама заставе (често у владиним и невладиним институцијама Обале Слоноваче), онда је то знак да је достигнут врхунац химне и да је иста интонирана до своје последње строфе обично пропраћена мелодијом првог хора. У зависности од околности, првом хору се може придодати и други, који се може интонирати након изричитог захтева учесника.
Када свира оркестар националне жандармерије, мелодија тихо (фр.garde-à-vous) треба да претходи националној химни.[10] Мелодију је компоновао Жан-Жозеф Панго и Пјер-Мишел Панго. Мелодија тихо се не пева али има следећи смисао[10]:
À l'appel de la nation, répondons tous d'un même présent
Апел нацији, одговорни смо за вашу садашњост
Текст химне
„Песма Абиџана” се састоји од пет куплета и два рефрена који се преплићу наизменично у сваки стих. Током државних активности са званичним лицима обично се само први стих интонира. Рефрени који за њиме следе се ретко изводе а још ређе су познати широј јавности.
Јануара 2012. године министар задужен за омладину и развој цивилне службе Обале Слоноваче Алан Лобоњон је на парламентарној церемонији предложио одрживост интонирања националне химне, првенствено предложено јула 1997. да би захтев био суспендован октобра 2000. године. „Песма Абиџана” би према том предлогу требало да буде интонирана сваког понедељка и сваког петка увече.[12] Почетком септембра 2013. године, мера је била распрострањена на државне школе, где је настава са пет куплета националне химне постала императив.[13] „Песма Абиџана” је у школама била обавезна још током 1980их година прошлог века, под вођством Бела Кеите и тадашњим министром образовања а касније првим председником независне Обале Слоноваче Феликсом Уфуе-Боањиом. Захтев да се учи национална химна Обале Слоноваче наилазимо још и у државама попут Француске, САД, Србије и Аустрије.
.svg)
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
