Кнез београдске нахије постаје 1793. године. Учесник је Кочине крајине. О угледу који је кнез Сима Марковић уживао међу народом сведочи и податак да јет оком Сече кнезова било планирано и његово убиство. Турци су поручили кнезу Сими да их сачека код куће, али је момак у служби кнеза Симе, преносећи турску поруку додао да је чуо за убиство кнеза Станоја из села Зеоке. Захваљујући овоме, кнез Сима је успео да побегне.[3][4]
Попечитељ народне касе, односно први министар финансија постао је 1811. године. Поред тога, ишао је као изасланик вожда Карађорђа у Букурешт1809. године и у Петроград 1811-1812. године, када се у више наврата сусрео и са руским царем Александром I. Након пропасти Првог српског устанка1813. године прешао је у Срем. Одатле је био послат у Марбург, али се потом вратио у Срем. У јуну 1815. године је ишао у Беч како би руском цару предао српске молбенице, након чега је дошао у Србију.[3][4]
Након извесног времена кнез Сима је почео добијати писма од оних устаничких првака који су претходно напустили Србију са Карађорђем, а потом су му се обратили и кметови из околних села, наговарајући га да позову Карађорђа из Русије и поново отпочну борбе са Турцима. Иако су Турци затворили кнеза Симу сазнавши за ово, он је ипак био ослобођен. Међутим, Сима Марковић је са Павлом Цукићем1817. године подигао устанак против кнеза Милоша Обреновића, али је устанак угушен. Кнеза Симу Марковића ухватио је и погубио на Калемегдану београдски Марашли Али-паша, на Младенце9. марта (по старом календару).[3][5]
По њему се зову улице у Београду, Смедереву и Крагујевцу и улица која води ка његовом родном месту, као и основна школа у Барајеву. У Великом Борку се већ више од 4 деценије, крајем месеца августа, организују „Дани кнеза Симе Марковића“.[3]
.jpg)
