Зеоке је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису становништва из 2011. год. у селу живи 722 становника. Према попису из 2002. било је 796 становника (према попису из 1991. било је 883 становника).
У месту се налази један од највећих угљенокопа лигнита на Балкану. Осим тога Зеоке је било познато и као виноградарско место.
Историја
Најстарији писани документ који зеочани поседују а који говори о старости насеља је из 1528. године.
У Попису Београда и околине 1528. год. .[1] стоји да село Зеока има десет домова и то:
Јован син Радице, Живко син Ђурђа, Михач син Ђорђа, Бранко син Добривоја, Радул син Радована, Милиша син Добривоја, Радман син Обрада, Никола син Првића, Никола син Обрада.
У деветнаестом веку веома велику улогу у Србији игра зеочка породица Станојевић.
Наиме у сечи кнезова 1804. године. Турци су у Зеокама посекли кнеза Станоја Михаиловића.
Његов синовац, Никола (1779—1829), који је том приликом убио Турчина, (први Турчин у Првом српском устанку је убијен у Зеокама) је 1819. године од стране Милоша Обреновића постављен за кнеза Кнежине Гошњићке у београдској нахији.
Тада је он већ узео презиме по стрицу Станоју, мада се због кнежевског порекла, негде презива и Кнежевић.
Према попису 2002. год у насељу Зеоке живело је 619 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (40,0 код мушкараца и 40,0 код жена). Тада је у насељу имало 276 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, број становника је у паду што је последица ширења површинског копа ПД „Колубара“ ради експлоатације лигнита. У наредних неколико година је у плану да Зеоке потпуно нестане као насеље што се већ десило са суседним селом Сакуља.