Насеље лежи северно од Лазаревца. По предању, на месту где је извор „Чесма“, постојала је стара црква, коју су Мађари порушили. У близини се налази „маџарско гробље“ .
За време аустријске владавине (1818—1739. г.) ово се село помиње под именом Zerlins. У првим деценијама 19. века, Црљени су унети у араче спискове и имали су 1818. г. 24, а 1822. г. 25 кућа. Године 1818. село је припадало Кнежини Гошнића, а 1822. године Кнежини Станевића. По попису из 1921. године село је имало 219 кућа са 1077 становника.
У стариначке „староседелачке“ породице убрајају се: Пакићи и Аћимовићи који не знају порекло, затим Живановићи, Ђурђевићи, Гајићи, Нешковићи, Шарћићи, Кокоровићи и Илићи, чији су преци дошли из Сјенице (подаци крајем 1921. године).[1][2]
У насељу Велики Црљени живи 3577 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,1 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 1528 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
^Подаци су узети из: из описа Великих Црљена од Сретена Јелисавћића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Велики Црљенци.
^Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
Подаци су узети из описа Великих Црљена од Сретена Јелисавчића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Велики Црљенци.
Монографија Подунавске области 1812—1927. објављено (1927 г.) „Напредак Панчево“
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани