Завршио је студије економије у Паризу. Предавао је народну економију на Правном факултету у Београду 1892-1924. године.[1]
Био је народни посланик, министар финансија Србије 1902. и 1903. године и председник Задружног савеза. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре.
Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику.
Одабрана дела
„Стара и нова школа у економској науци“ (1893)
„Занатске школе“ (1895)
„О пропадању наших заната“ (1897)
„Житарске банке“ (1898)
„О обезбеђењу стоке“ (1900)
„О раздруживању живота и имања код наших породичних задруга“ (1900)
„О задружном облику, познатом под именом заједничке набавке намирница и установама за то“ (1905)