Сима Карановић рођен је у Новом, Босанској Крајини3. фебруара1866. године од оца Остоје и мајке Деве.[1] Основну школу завршава у Госпићу, а гимназију у Шапцу и Београду одличним успехом.[2] Од стране Војног министарства изабран је за војног питомца на медицинском факултету у Бечу. Дипломирао је 1895. године.[3] По повратку са студија у Србију ступио је у војну службу као санитетски капетан II класе и одмах је био постављен за лекара Шумадијске сталне Војне болнице у Крагујевцу.[1] Од 1900. године постављен је за лекара Војне болнице у Београду, а од 1903. до 1909. године за управника Војне болнице.[4] У периоду од 1909. до 1910. године био је референт санитета Дунавске дивизијске области, а од 1910. до 1912. године на служби у Санитетском одељењу Министарства војног .[5] Поред редовне дужности био је и наставник Хигијене у Војној академији. У Балканским ратовима био је на служби у санитету Врховне команде. Од 1918. па све до 26. септембра1928. године био је начелник Санитетског одељења Министарства војног (касније војске и морнарице).[1]
Др Сима Карановић био је познавалац организације и администрације војно-санитетске службе, као писац многих прописа, правила и упутстава санитетске војне службе, све у циљу унапређења војног санитета.[6] Старао се о унапређењу и употпуњавању кадра санитетских официра повећањем броја војних стипендиста и специјалиста.
Отворио је 1923. прву Војно-санитетску школу при Главној војној болници у Београду за спремање санитетских помоћника. Подигао је нову зграду Војно-хигијенског института у Београду, у коме се одвијала настава Хигијене за студенте Медицинског факултета. Формирао је 1923. Апотекарски одсек у Санитетском одељењу Министарства војске и морнарице и настојао је да се регулише рад апотека у санитету, ради чега су донета правила за апотекарску службу у миру и рату, за војносанитетска складишта и апотеке, као и Привремена војна фармакопеја, а упућивани су и млади кадрови на студије фармације.[3] Био је једно време потпредседник Српског лекарског друштва, члан главног санитетског савета и судија инвалидског суда.[7]
Орден Светог Михаила и Светог Ђорђа 3. реда, Енглеска
Библиографија
Карановић С. и Петковић Д. С., Истина о сузбијању епидемије трбушног тифуса – Typhus abdomalis – у Ваљевском гарнизону, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, годиште 12., година 1906.. стр. 64, 119.
Шрапнели на суду : одбране Рашићева и Рашићева браниоца Д-р Симе Карановића и судска одлука, Београд : Нова штампарија "Давидовић", 1911.
Напомене
^Ранг дивизијског генерала у стручним службама изостављана је у формација дивизија.
Референце
^ абвДр Станојевић В., Санитетски ђенерал др Сима Карановић, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва= Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, годиште 30, бр 12 (1928). стр. 1082.
^Др Сима Карановић, Политика, 10.11.1928, број (7375). стр. 6.
^ абМилановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 361.
^Станојевић С., Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. Књ. 2, И-М, Загреб : Библиографски завод, [1926] (Загреб : Заклада Тискаре Народних новина). стр. 262.
^Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић = Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 361.
^Станојевић С., Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. Књ. 2, И-М, Загреб : Библиографски завод, [1926] (Загреб : Заклада Тискаре Народних новина). стр. 263.
Литература
Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010. (Београд : Војна штампарија)
Недок А., Димитријевић Б., Српски војни санитет у 1916. години, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007. (Београд : "Филип Вишњић")
Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија)
Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 1, 1748-1899 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981.
Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 2, 1900-1918 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981.
Поповић А., Ратни албум : 1914-1918 = Album de la guerre : 1914-1918 = A war album : 1914-1918, Нови Сад : Православна реч, 2013 (Суботица : Ротографика)
Јеремић Р., Библиографија српске здравствене књижевности : 1757-1918, Библиотека Српског лекарског друштва ; 1, Београд : Српско лекарско друштво, 1947 (Београд : Југословенско штампарско предузеће)
Библиографија Српског архива : 1918-1941, Библиотека Српског лекарског друштва ; 2, Београд : [б. и.], 1948 ([б. м. : б. и.])
Војна енциклопедија. [Књ.] 4, Историја - Крајина / [главни уредник Бошко Шиљеговић], Београд : Редакција Војне енциклопедије, 1961 (Загреб : Графички завод Хрватске), стр 359.