Сима Карановић

Сима Карановић
Др Сима Карановић
Лични подаци
Датум рођења(1866-02-03)3. фебруар 1866.
Место рођењаБосанска Крајина, Османско царство
Датум смрти9. новембар 1928.(1928-11-09) (62 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина СХС
Војна каријера
Чин Санитетски генерал[а]
Учешће у ратовимаПрви балкански рат,
Други балкански рат,
Први светски рат

Сима Карановић (Нови, Босанска Крајина, 3. фебруар 1866Београд, 9. новембар 1928) био је лекар, санитетски генерал, начелник Санитетског одељења Министарства војног од 1913 до 1928. године.

Живот и рад

Сима Карановић рођен је у Новом, Босанској Крајини 3. фебруара 1866. године од оца Остоје и мајке Деве.[1] Основну школу завршава у Госпићу, а гимназију у Шапцу и Београду одличним успехом.[2] Од стране Војног министарства изабран је за војног питомца на медицинском факултету у Бечу. Дипломирао је 1895. године.[3] По повратку са студија у Србију ступио је у војну службу као санитетски капетан II класе и одмах је био постављен за лекара Шумадијске сталне Војне болнице у Крагујевцу.[1] Од 1900. године постављен је за лекара Војне болнице у Београду, а од 1903. до 1909. године за управника Војне болнице.[4] У периоду од 1909. до 1910. године био је референт санитета Дунавске дивизијске области, а од 1910. до 1912. године на служби у Санитетском одељењу Министарства војног .[5] Поред редовне дужности био је и наставник Хигијене у Војној академији. У Балканским ратовима био је на служби у санитету Врховне команде. Од 1918. па све до 26. септембра 1928. године био је начелник Санитетског одељења Министарства војног (касније војске и морнарице).[1]

Др Сима Карановић био је познавалац организације и администрације војно-санитетске службе, као писац многих прописа, правила и упутстава санитетске војне службе, све у циљу унапређења војног санитета.[6] Старао се о унапређењу и употпуњавању кадра санитетских официра повећањем броја војних стипендиста и специјалиста.

Отворио је 1923. прву Војно-санитетску школу при Главној војној болници у Београду за спремање санитетских помоћника. Подигао је нову зграду Војно-хигијенског института у Београду, у коме се одвијала настава Хигијене за студенте Медицинског факултета. Формирао је 1923. Апотекарски одсек у Санитетском одељењу Министарства војске и морнарице и настојао је да се регулише рад апотека у санитету, ради чега су донета правила за апотекарску службу у миру и рату, за војносанитетска складишта и апотеке, као и Привремена војна фармакопеја, а упућивани су и млади кадрови на студије фармације.[3] Био је једно време потпредседник Српског лекарског друштва, члан главног санитетског савета и судија инвалидског суда.[7]

Др Сима Карановић преминуо је 9. новембра 1928. године у свом стану, у Београду, од запаљења плућа.

Одликовања

Домаћа одликовања

Инострана одликовања

Библиографија

  1. Карановић С. и Петковић Д. С., Истина о сузбијању епидемије трбушног тифуса – Typhus abdomalis – у Ваљевском гарнизону, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, годиште 12., година 1906.. стр. 64, 119.
  2. Шрапнели на суду : одбране Рашићева и Рашићева браниоца Д-р Симе Карановића и судска одлука, Београд : Нова штампарија "Давидовић", 1911.

Напомене

  1. ^ Ранг дивизијског генерала у стручним службама изостављана је у формација дивизија.

Референце

  1. ^ а б в Др Станојевић В., Санитетски ђенерал др Сима Карановић, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва= Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, годиште 30, бр 12 (1928). стр. 1082.
  2. ^ Др Сима Карановић, Политика, 10.11.1928, број (7375). стр. 6.
  3. ^ а б Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 361.
  4. ^ Станојевић С., Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. Књ. 2, И-М, Загреб : Библиографски завод, [1926] (Загреб : Заклада Тискаре Народних новина). стр. 262.
  5. ^ Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић = Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 361.
  6. ^ Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 189.
  7. ^ Станојевић С., Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. Књ. 2, И-М, Загреб : Библиографски завод, [1926] (Загреб : Заклада Тискаре Народних новина). стр. 263.

Литература

  1. Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010. (Београд : Војна штампарија)
  2. Недок А., Димитријевић Б., Српски војни санитет у 1916. години, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007. (Београд : "Филип Вишњић")
  3. Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија)
  4. Начелници војномедицинска академије : монографија / уредник Елизабета Ристановић, Београд : Војномедицинска академија, 2009 (Вршац : Миленијум центар)
  5. Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 1, 1748-1899 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981.
  6. Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 2, 1900-1918 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981.
  7. Поповић А., Ратни албум : 1914-1918 = Album de la guerre : 1914-1918 = A war album : 1914-1918, Нови Сад : Православна реч, 2013 (Суботица : Ротографика)
  8. Јеремић Р., Библиографија српске здравствене књижевности : 1757-1918, Библиотека Српског лекарског друштва ; 1, Београд : Српско лекарско друштво, 1947 (Београд : Југословенско штампарско предузеће)
  9. Библиографија Српског архива : 1918-1941, Библиотека Српског лекарског друштва ; 2, Београд : [б. и.], 1948 ([б. м. : б. и.])
  10. Војна енциклопедија. [Књ.] 4, Историја - Крајина / [главни уредник Бошко Шиљеговић], Београд : Редакција Војне енциклопедије, 1961 (Загреб : Графички завод Хрватске), стр 359.

Спољашње везе