На овим изборима укупно се бирало 518 носилаца мандата. Учествовало је 98 политичких субјекта. Од тога 50 политичких странака, 24 коалиције и 24 независна кандидата. На листама политичких субјеката било је укупно 7.748 кандидата, од којих су 3.276 или 42% биле жене, а 4.472 или 58% мушкарци. Укупно је регистровано 3.278.908 бирача, од којих 3.216.177 у БиХ и 42.139 у иностранству. Локалне (општинске и градске) изборне комисије акредитовале су око 50.000 посматрача политичких субјеката, док је Централна изборна комисија акредитовала 5.760 посматрача, међу којима су била и 552 међународна посматрача.[2]
У ФБиХ коалиција СДП-СДА-ХСП-НСРБ је формирала владу на челу са Нермином Никшићем (СДП) у марту 2011. Међутим, представника Хрвата де факто није било јер су ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990 остали у опозицији.
Уништена зграда кантоналне владе у Тузли након бошњачких протеста.
Већ у јесен 2012. раздор на релацији СДП-СДА је изазвао нову блокаду: на нивоу БиХ СДП је смијенила министре СДА и на њихово место су ушли представници СДП-а и Савеза за бољу будућност БиХ (СББ) Фахрудина Радончића (који је именован за министра безбедности). На нивоу ФБиХ СДА, ХСП и НСРБ су бојкотовале рад владе и парламента и онемогућили СДП-у да промени састав владајуће коалиције који је желео да формира нову владу са СББ-ом и хрватским странкама[5].
Скоро перманентна политичка криза у ФБиХ је била главни мотор немира који су уследили почетком 2014. године. Први протести почели су 4. фебруара у Тузли, немири су убрзо проширени и на остале градове са бошњачком већином. Демонстранти су, између осталог, запалили зграду Председништва БиХ, као и зграде влада кантона Сарајево, Тузла и Зеница. У Републици Српској су неколико пута организовани протести подршке од стране бошњачких удружења и невладиних организација, али нису забележени немири[6]. Бошњачка националистичка идеја "унитарне Босне" је била главни захтјев протестаната и тзв. групе УДАР[7]. Немири су утихнули у марту-априлу.
Политичка последица ове ситуације је била смјена министра безбедности и лидера СББ-а Радончића, коју су подржале владајуће партије и СДА. Радончићева смјена је међутим означила и излазак СББ-а из власти, као и губитак већине у Представничком дому од стране Бевандиног Савјета министара[8].
Странке и кандидати
Предсједништво БиХ
За изборе за Предсједништво БиХ пријављено је 17 кандидата[9].
У бошњачко-босанском табору главне политички субјекти који се такмиче на изборима за Представнички дом БиХ, Представнички дом ФБиХ и у скупштинама кантона, су владајући СДП БиХ Златка Лагумџије, СДА коју де факто води Бакир Изетбеговић, СББ БиХ Фахрудина Радончића а ту су још и СБиХ, БПС, БОСС, ХСП БиХ-ДСИ и НСРБ[9]. Међу новијим политичким субјектима налазе Демократски фронт (настао из расцјепа од СДП-а) Жељка Комшића и Странка правде и повјерења (настала из расцјепа од ХСП-а БиХ и која је у коалицији Заједно за промјене са СДУ-ом и ДНЗ-ом) Живка Будимира[9].
