Златко Лагумџија
Фотографија Лагумџије (2013)
Лични подаци
Датум рођења	(1955-12-26)26. децембар 1955. (69 год.)
Место рођења	Сарајево, ФНРЈ
Држављанство	БиХ
Народност	Бошњак
Религија	Ислам
Професија	политичар
Политичка каријера
Политичка странка	Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине Претходно: Савез комуниста Југославије (1973-1990)
Мандати Потпредсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине 12. јануар 2012. — 31. март 2015. са Николом Шпирићем. Министар спољних послова Босне и Херцеговине 12. јануар 2012. — 31. март 2015. Претходник Свен Алкалај Наследник Игор Црнадак Министар спољних послова Босне и Херцеговине 22. фебруар 2001. — 23. децембар 2002. Претходник Јадранко Прлић Наследник Младен Иванић Предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине 18. јул 2001. — 15. март 2002. Претходник Божидар Матић Наследник Драган Микеревић Потпредсједник владе Републике Босне и Херцеговине 25. октобар 1993. — 30. јануар 1996.

Златко Лагумџија (Сарајево, 26. децембар 1955) је босанскохерцеговачки политичар, бивши председник Социјалдемократске партије Босне и Херцеговине и доктор информатичких наука на Универзитету у Сарајеву.^[1]

Отац му је био Салко Лагумџија.

Након завршене гимназије 1973. у Детроиту (САД), дипломирао је 1977, магистрирао 1981, а докторирао 1988. темама с подручја информатике и електротехнике на Универзитету у Сарајеву. Професор је на предмету менаџмент информационих система (МИС) и предмету информатика на Економском факултету, те предмету пројектовање информационих система за подршку одлучивању на Електротехничком факултету Универзитета у Сарајеву, од 1989. године. Прочелник је катедре пословне информатике на Економском факултету Универзитета у Сарајеву, од 1994. године. Поред тога, Лагумџија је редовни професор на Економском факултету Универзитета у Сарајеву и директор Центра за менаџмент и информациону технологију (МИТ) Сарајево, од 1995. године. Члан је Свјетске академије уметности и наука (WAAS), од 2006. године.

Политичку каријеру је започео као члан СКЈ, односно босанскохерцеговачке партијске организације, где је водио информатичку службу. С временом је напредовао у њеним редовима, те је у јесен 1990. као кандидат СКБиХ-СДП био кандидат на првим вишестраначким изборима за члана Предсједништва БиХ, где је освојио 8,8% гласова. На самом почетку рата, односно у мају 1992. заједно са тадашњим предсједником Алијом Изетбеговићем заробљен је од стране ЈНА, а што је довело до инцидента у Добровољачкој улици. Био је потпредсједник (1992—1993) и предсједник Владе Републике Босне и Херцеговине (1993), министар спољних послова Босне и Херцеговине (у два наврата 2001. и 2003), те поново председавајући Савјета министара Босне и Херцеговине (2001—2002). На општим изборима 2014. био је носилац листе СДП БиХ за Парламентарну скупштину БиХ, али није успио добити мандат. Председник је Социјалдемократске партије Босне и Херцеговине од 1997. до 2014. године, а од 2005. године и потпредсједник Сената Бошњачког института.^[2] Говори енглески и француски језик.

Ожењен је и има троје деце. Живи у Сарајеву.