Оклопна кола или оклопни аутомобил (енг.armoured car, франц.auto blinde, нем.Panzerspahwagenрус.броневои автомобил) је лако оклопљено и наоружано моторно возило на точковима.
Појава аутоматског оружја крајем 19. века учинила је коњицу сувише рањивом на бојишту и изазавала је потребу за мање рањивим борбеним возилима, која би посаду сачувала од губитака. Оклопни аутомобили први пут су примењени 1901. у Бурском рату од британске војске, а 1902. и од Француза у Мароку. То су били обични камиони, оклопљени танким (3-4 mm), вертикално причвршћеним челичним плочама, наоружани митраљезом. Француски оклопни аутомобили убрзо су снабдевени обртном куполом и коришћени су у Руско-Јапанском рату 1904-1905. Оклоп је пружао заштиту од пушчаних и митраљеских зрна, а кретање је било могућно само по добрим путевима. Убрзо је почела производња оклопних аутомобила у другим државама, са погоном на сва 4 точка, пуним гумама, обртном куполом и оклопом од 6-9 mm : до Првог светског рата појавили су се аустријски оклопни аутомобил Даимлер, британски Хочкис и белгијски Минерва. [1]
Због слабости уочене у рату, након Другог светског рата настаје застој у развоју и производњи оклопних кола, чију улогу углавном преузимају оклопни транспотрери.[1]
