Рођен је 2. децембра 1920. у Доњем Селишту, код Глине. Основну школу је завршио у родном месту, а два разреда гимназије у Глини. Машин-бравaрски занат је изучио у Загребу.
Био је представник Котарског комитета Глине на састанку који је одржан 19. јула 1941. године, у шуми Абез крај Вргинмоста, гдје је, уз присуство Рада Кончара и Јосипа Краша, донесена одлука о подизању устанка на Банији и Кордуну. Тада је и донијета одлука да оружане акције у Банији почну 23. јула. Учествовао је и у организовању првих партизанских јединица у Банији. Обишао је цијело подручје Кордуна и Баније, усмјеравао рад скојевских организација и учествовао у борбама партизанских јединица.
У јануару 1942. године, руководио је десетодневним партијским курсевима, а почетком фебруара, по одлуци Окружног комитета КПХ за Карловац, одлази с Кордуна у Дрежницу, да помогне дрежничким комунистима. Октобра 1942. године, одлази по задатку у окупирани Загреб, гдје постаје руководилац Повјеренства Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску. Радио је у врло тешким илегалним условима са скојевском организацијом Загреба и сјеверне Хрватске. Године 1943, Милутин је постао члан Повјеренства ЦК КПХ за сјеверну Хрватску и Загреб. На дужности секретара Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску неуморно је радио на јачању и ширењу скојевских организација до краја рата.
Послератни период
Послије рата, Балтић је био секретар Градског комитета Народне омладине Београда, члан Централног комитета Народне омладине Југославије, министар за рад Владе НР Хрватске, организациони секретар Градског комитета СК Загреб, члан Извршног вијећа Сабора, Државни секретар за робни промет СР Хрватске, предсједник Одбора за привреду и потпредсједник Вијећа Савеза синдиката Хрватске, члан Централног комитетаСК Хрватске и ЦК СКЈ, члан Предсједништва Вијећа Савеза синдиката Југославије (ССЈ) и предсједник Комисије за друштвено-економске односе, развој привредног система и дугорочну економску политику Предсједништва ЦК СКЈ.
.svg){kind=small}
