Ми-17 (НАТО класификација Hip), je совјетски средњи двомоторни транспортни хеликоптер, који такође може да буде и наоружан. Служи за тактички ваздушни транспорт људства и материјала, за превожење хеликоптерског десанта и ватрену подршку. Израђује се у фабрикама у Казању и Улан-Удеу. Посаду чине три члана - леви и десни пилот и механичар летач. Ми-17 је модернизована извозна верзија хеликоптера Ми-8.
Пројектовање и развој
Ми-17 ватрогасац
Развој хеликоптера Ми-17 је засноване на Ми-8, који је у то време био у експлоатацији преко 40 година. Резултат ових напора је стварање нове летелице, код које су сачуване све главне предности Ми-8: успешан дизајн, висок ниво перформанси лета и поузданост током рада у широком температурном опсегу (од -50 °C до + 50 °C), једноставност у одржавању, а такође и знатно нижа цена, у поређењу са конкуренцијом.
Главна карактеристика Ми-17, у поређењу са Ми-8, била је уградња снажнијих мотора, савремена авионика и низ уређаја и опреме која је побољшала безбедност лета и борбену жилавост. Још једна карактеристика овог модела био је пренос задњег ротора на леву страну, што је побољшало перформансе лета Ми-17, посебно плафон и брзину успона.
Технички опис
Ми-17 је двомоторни хеликоптер, са једним петокраким главним ротором. Ротор је са три степена слободе закретања, у функцији управљања са вектором силе узгона, у току лета. Кракови елисе ротора, израђени су од легуре алуминијума, а опремљени су са системом за одлеђивање, са мануелним и аутоматским регулисањем. У случају отказа једног од мотора, нормално се лети са преосталим другим у најближу базу за слетање.
Стални резервоари горива имају запремину од 1.870 литара, а допунски још 1.830 литара. Резервоари горива су самозаптивајући, у случају механичког оштећења нанета смеша на унутрашњим зидовима затвара отворе, у циљу спречавања истицања горива.
Стајни трап је система трицикл са једном предњом ногом и две позади. На предњој нози су удвојени управљиви точкови а на задњим ногама је по један точак. Гуме су нископритисне а свака нога има амортизациони систем. Све ноге стајног трапа су независне.
Варијанте
Ми-17 - стандардна верзија,
Ми-17ППА - верзија за електронско ратовање,
Ми-17-1ВА - санитет,
Ми-17АМТС - јуришна верзија,
Ми-17МД - транспортни (карго) са бочним клизним вратима и теретном рампом,
Ми-17КФ - хеликоптер опремљен Ханивеловим моторима за канадску компанију.
Оперативно коришћење
Хеликоптер Ми-8 је захваљујући својим квалитетима освојио светско тржиште ове класе хеликоптера. Ми-17 фактички врши замену дотрајалих Ми-8, што је знатно повољнија позиција када је у питању пласман овог хеликоптера.
Коришћење у Србији
Два хеликоптера Ми-17 су купљени 1997. године за потребе Јединице за специјалне операције ресора државне безбедности. Ови хеликоптери су купљени као половни један је произведен 1989. а други 1991. године. Војска Србије је ова два хеликоптера преузела 2006. године, ремонтовала их је 2010 и укључила их у свој оперативни састав. Један од ових хеликоптера број 12551 је пао 13. марта 2015. у непосредној близини аеродрома "Никола Тесла" и том приликом је погинуло седморо људи.
Октобра месеца 2019. године Војска Србије је набавила још два а у току децембра 2019. још три хеликоптера Ми-17V-5[2][3].
Gunston, Bill (1987). Military helicopters. London: Salamander books Ltd. ISBN 0-86191-110-4.
Müller, Claudio (2012). Flugzeuge der Welt. Stuttgart: Motor Buch Verlag. ISBN 987-3-613-03421-1.
Пејчић, Предраг (1993). Војни хеликоптери. Београд: Војноиздавачки и новински центар.
Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације.
Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN978-86-913973-1-9.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
