Мађарска револуција 1848. је била једна од револуција које су се 1848. године одиграле у Европи. Поред општих обележја европских устанака против феудалних властодржаца, ослобађања кметова и борбе за друга основна људска права, ова револуција је имала првенствено карактер мађарске борбе за самосталност и независну државу. Три дана после масовних демонстрација у Бечу, револуција је захватила Будимпешту, а потом се проширила на целу тадашњу Краљевину Угарску. Уз помоћ Русије, аустријске трупе угушиле су овај револуционарни покрет у августу1849.
Мартовска револуција
Почетак
Вођа и најистакнутији појединац ове револуције је био Лајош Кошут. Револуција је почела у Пешти, 15. марта предвођена групом студената на челу са Петефи Шандором. Та група је кренула из кафане "Пилвакс", да би тражила ослобађање политичких затвореника. То је подстакло масовне протесте на улицама Пеште.
Цареви уступци
Устаници су ослободили политичке затворенике у Пешти, упутили народу проглас да се укину феудална давања (у то време још на снази у Угарској!) и формирали Комитет народног спаса који је преузео сву власт у Пешти, укинуо цензуру штампе и формирао националну гарду (од грађана и сељака). Револуција се проширила и на друге мађарске градове и захватила немађарске народе. Сељаци су почели да иступају са захтевом за поделу велепоседничке земље. Устанци против Аустрије букнули су и у Италији.[4]
У исто време, угарски сабор штампа захтев са 12 тачака који се упућује у Беч. У њему се захтева већа власт сабора (парламента), укидање кметства, повратак угарских војника у домовину. Хабзбуршки двор под великим притиском револуције у Бечу и устанка у Италији, прихвата услове. Мађари овим чином иако не добијају независну државу, добијају владу коју именује њихов сабор, велика овлашћења сабора и ограничавање царске власти везано за сазивање и распуштање сабора.
Револуционарна влада
Цар Фердинанд I од Аустрије поставио је 19. марта 1848. за краљевског намесника у Мађарској свог рођака надвојводу Штефана, а за председника владе грофа Лајоша Баћанија, представника либералније групе великаша из Горњег дома Сабора. Влада је образована 23. марта и сви њени чланови припадали су нижем племству. Најистакнутија личност био је министар финансија, адвокат Лајош Кошут, вођа реформистичке странке ситног племства, а министар рата постао је аустријски пуковник Лазар Месарош. Влада је узела сву власт у своје руке, ставивши се на чело револуције. 28. јуна изабрана је нова скупштина, у којој је већину имало либерално средње племство, наклоњено стварању демократске мађарске државе у оквиру Хабсбуршке монархије.[4]
Хонвед
Фердинанд I је 25. априла октроисао први устав (који је убрзо укинут), и пренео команду над мађарским јединицама редовне царске војске у Мађарској (11 пешадијских и 10 хусарских пукова) на мађарску владу: војска је у мају 1848. положила заклетву на верност влади и почело је формирање редовне мађарске војске (Хонвед) попуњене добровољцима (углавном револуционарном омладином), са мађарским официрима, у народном оделу и са командом на мађарском језику. Истовремено су аустријске јединице у Угарској потчињене краљевском намеснику. Јула 1848. парламент је одлучио да се Хонвед повећа на 200.000 људи, фабрике оружја у Мађарској стављене су под државну управу, а почела је куповина оружја у Белгији и Пруској. Одбијен је захтев краља и аустријске владе да се 40.000 мађарских регрута пошаље у рат у Италији, па је Аустрија одбила да врати преостале мађарске трупе у земљу, због чега су неке хусарске јединице напустиле гарнизоне у Чешкој и Галицији и самовољно се вратиле у Мађарску. Стање у Мађарској било је несигурно: у Пешти се због револуције у Италији побунио италијански пук који је силом разоружан, а сељаци у три жупаније побунили су се и силом поделили велепоседничку земљу.[4]
Национални сукоби
Даља догађања у мађарском рату за независност су увелико одређена погрешном мађарском политиком према немађарским становницима тадашње Угарске - Србима, Хрватима, Словацима, итд. Ради очувања мађарских привилегија у многонационалној краљевини Угарској ("од Карпата до Јадрана") нова мађарска влада је према Аустрији и бечком двору повела политику легалности и савеза. Није признавала националне тежње немађарских народа, прокламујући да су Мађари једина нација у Угарској, а сви остали су само део те нације, без икаквих права на националну аутономију. Због тога су водећи кругови немађарских народа, у заштити својих националних и класних интереса (уплашени сељачким покретом за поделу земље), стали на страну Аустрије.[4]
Због шовинистичког става владе Мађарске, Срби су већ у априлу 1848. формирали своје чете и на Мајској скупштини у Сремским Карловцима прогласили обнављање Српске Војводине. Срби су потом збацили локалне мађарске власти у Земуну и Панчеву, док су сељаци у околини Кикинде и Бечеја устали против мађарске господе. На то је мађарска војска 31. маја напала Сремске Карловце, али су је Срби предвођени Ђорђем Стратимировићем одбили. Срби граничари и Шајкаши (из Војне Крајине) прешли су у јуну у новоформирану српску народну војску (око 15.000 људи са 40 топова), а у августу је пристигло више хиљада добровољаца из Кнежевине Србије под Стеваном Книћанином. Овом војском, преименованом у аустро-српски корпус, командовали су аустријски официри, пуковник Стеван Шупљикац и генерал Кузман Тодоровић.[4]
Хрватски бан Јосип Јелачић прекинуо је 14. априла 1848. везе са мађарском владом, и после неуспелих преговора, на подстицај бечког двора, објавио је 7. септембра рат. Он је са око 40.000 војника (15–20.000 необучених) прешао Драву 11. септембра и кренуо на Будим, у намери да обори мађарску владу. Главнина Јелачићеве војске је 29. септембра потучена од Мађара (16.000 људи са 36 топова под командом Јаноша Моге) у бици код Пакозда и повукла се према Бечу, док је изолована лева колона (8.000 људи) заробљена 6. октобра. Јелачић склапа примирје са мађарским заповедником и иде у Беч да би помогао у сузбијању Бечке револуције. Иако је Јелачић поражен, он даје простора аустријској влади да се консолидује.[4]
Фердинанд I распустио је 3. октобра 1848. мађарски Парламент и владу, али су Мађари одбили да се покоре и Лајош Кошут је формирао нову владу. Шандор Петефи објавио је тих дана песму Вешајте краљеве, али је остао усамљен и од званичних кругова проглашен комунистом.[4]
Напад на Беч
У Бечу је 6. октобра поново букнула револуција, и Кошут је у помоћ побуњеним грађанима Беча послао Дунавску армију (30.000 људи и 90 топова) под командом генерала Моге, која је 30. октобра побеђена код Швехата од аустријских и хрватских снага под генералом Виндишгрецом и баном Јелачићем и потиснута назад у Мађарску. Генерал Мога поднео је оставку и на његово место дошао је генерал Артур Гергеј.[4]
Словачки устанак био је реакција на мађарску револуцију у западним деловима Горње Угарске (данас Западна Словачка). Један од узрока је била мађаризација Словака. Словаци су захтевали да њихова култура буде поштеђена мађаризације и да им се гарантују одређене слободе и права. Ови захтеви су убрзо прерасли у демонстрације које заговарају права етничких мањина у Угарској. Начињена су хапшења која су додатно разљутила демонстранте и на крају је у Прагу одржан Први свесловенски конгрес. На овом конгресу је сачињен документ који је упућен мађарској влади и којим се захтевају права словачког народа. Мађари су одговорили наметањем војног закона словачкој регији. Царска влада је признала да су широм царства етничке мањине тежиле већој аутономији, али потпуни разлаз желела је само Мађарска. То су користили подржавајући етничке националне покрете против мађарске владе. Словачким добровољачким јединицама наложено је у Бечу да се придруже кампањама против Мађара широм царевине. Словачки пук је потом марширао на Мијаву где се словачки савет отворено одвојио од Мађарске. Напетости су расле када је мађарска војска погубила један број словачких првака због издаје, а борбе су постале још крвавије.
Трансилванија
У Ердељу су Саси (немачка мањина) 25. септембра устали против мађарске владе, док су Румуни (Власи) 10. октобра образовали Национални савет у Сибињу, који је позвао Мађаре и Секеље (Мађари из Трансилваније) да положе оружје. Ове националне покрете искористио је аустријски заповедник Трансилваније, генерал Антал Пухнер, који је прикупио око 11.000 влашких војника (који су остали верни цару) и преузео власт у Трансилванији. Мађарско племство напустило је Трансилванију и побегло у Арад, а аустро-румунске трупе заузеле су до 29. новембра Клуж и 5 од 6 жупанија у Трансилванији. Опирала се једино жупанија Харомсек, коју је бранило око 18.000 наоружаних Секеља.[4]
Мађарски рат за независност
Фердинанд I абдицирао је 2. децембра у корист Франца Јозефа I, али то мађарски Парламент, осим новоформиране Мирољубиве странке (40 посланика), није признао. Обе стране припремале су се за оружани обрачун.[4]
Ратне операције у зиму 1848—1849.
Супротстављене снаге
У децембру 1848. мађарска влада располагала је са око 120.000 војника: Хонведа, националне гарде и страних добровољаца (2 пољске легије, 8 чета Италијана, Бечка академска легија, тиролски и бечки добровољци), неједнако обучених, са 250 топова. Недостајали су опрема, муниција и старешински кадар, пошто је већина активних официра остала верна цару. Главнина војске (Дунавска армија) са око 30.000 људи налазила се код Братиславе, док је остатак, у дивизијама од 3.000-12.000 људи, био расут по читавој Угарској, од Штајерске и Карпата до Арада, Темишвара и Петроварадина.[1]
У исто време, царска војска је са српским, хрватским и румунским добровољцима располагала са око 132.000 људи, боље наоружаних, обучених и са бољим командним кадром од мађарске војске. Главнина под генералом Виндишгрецом (45.000 људи са 180 топова) била је код Беча, док је у Војводини било око 20.000 бораца под Теодоровићем и Книћанином, а у Ердељу још 18.000 под генералом Пухнером.[1]
Аустријска офанзива
Виндишгрец је 15. децембра заузео Братиславу коју су Мађари напустили без борбе, а затим је 30. децембра потукао Дунавску армију у бици код Мора. Мађарска војска је одступила према Будиму, који је напустила без борбе, док се мађарска влада преселила у Дебрецин. Будим је заузет без борбе 5. јануара 1849. У наставку операција у јануару, Дунавска армија је кренула на север и ослободила Кошице, Аустријанци су избили до Токаја и одбацили Мађаре преко Тисе, али су се нагло повукли због напредовања Дунавске армије из Словачке.[1][5]
Трансилванија
У Трансилванији је мађарски генерал Бем 6. јануара потиснуо аустријске снаге у Буковину и 17. јануара уз помоћ Секеља потукао војску генерала Пухнера.[1]
У аустро-српском корпусу, до почетка 1849. превладали су аустријски официри над народним старешинама, када је за команданта постављен аустријски генерал Глазер. Делови корпуса су до почетка фебруара заузели Сенту, Кулу, Врбас и Бачку Тополу.[5]
Руска интервенција
По споразуму Аустрије и Русије, у борбе су се умешали Руси и 2. фебруара 1849. заузели Брашов и Сибињ. Кошут је предузео дипломатске кораке против руске интервенције, али без успеха.[1]
Мађарски врховни заповедник, генерал Дембињски, окупио је средином фебруара 1849. главнину мађарске војске код Мишколца. Ове снаге потучене су од фелдмаршала Виндишгреца 26-27. фебруара 1849. у бици код Каполне. Генерал Дембињски је смењен, и мађарска војска под командом генерала Гергеја прешла је у напад, потукавши Аустријанце код Ишасега 6. априла и код Ваца 10. априла. Виндишгрец је смењен и нови аустријски заповедник, генерал Франц Велден, повукао је главнину војске према Бечу, оставивши у Будиму генерала Хајнриха Хенција са 4 батаљона и једним ескадроном коњице. Гергеј је 4. маја опсео Будим и заузео га 21. маја.[5]
У Војводини, Книћанин се са око 10.000 добровољаца вратио у Србију (фебруара 1849), што су искористили Мађари под генералом Перцелом и 27. марта заузели Нови Сад и Петроварадин, док је 3. априла освојен Србобран, у коме је побијено 4.000 Срба, али је офанзива заустављена код Титела уз помоћ из Србије. У наставку операција крајем априла освојени су Велики Бечкерек и Кикинда, а по паду Панчева 10. маја 1849. делови аустро-српског корпуса избегли су у Србију и Срем.[5]
Трансилванија
За то време је у другој половини марта генерал Бем је са око 9.000 људи протерао аустријске и руске снаге из Трансилваније у Влашку.[1]
Проглашење независности
За то време, аустријска влада је 4. марта 1849. објавила нови устав, којим је признала аутономију Србима, Хрватима, Румунима и Сасима. Мађарски парламент у Дебрецину је 14. априла свргнуо хабзбуршку династију са мађарског престола, а Мађарску прогласио независном државом: Лајош Кошут је постао намесник државе. Али, те промене нису могле да измене ситуацију која се развијала у прилог Аустрије.[5]
Операције у лето 1849.
Руска интервенција
Аустријски и руски цар споразумели су се 19. маја 1849. у Варшави да руске снаге садејствују аустријским у гушењу Мађарске револуције, с тим да заједничка дејства почну 17. јуна. Мађарска влада упутила је протест европским државама због предстојеће руске интервенције, али је тај протест остао без одговора. Док је мађарска влада настојала да организује одбрану, група великаша издала је проглас о верности Хабсбуршкој династији, а генерал Гергеј затражио је од Парламента да повуче одлуку о независности. Све је то довело до пометње међу становништвом, смањило прилив добровољаца и регрута у мађарску војску и умањило њену борбену снагу.[5]
Супротстављене снаге
Почетком јуна 1849. при обостраном груписању снага, Мађари су имали 12 корпуса са 140.000 људи и 451 топ: главнина под Гергејем била је код Коморана, два корпуса под Бемом у Трансилванији и 2 корпуса под Перцелом у Бачкој и Банату.[2]
Аустријске снаге под командом генерала Јулијуса Хајнауа имале су 140.000 људи: главнина (80.000 људи) била је код Братиславе, 40.000 под Јелачићем на Дунаву и 12.000 у Влашкој код Крајове.[2]
Руске снаге под командом фелдмаршала Ивана Паскевича имале су око 190.000 људи: главнина (130.000 људи) била је у Галицији, са још 60.000 у Влашкој.[2]
Руска главнина је 16. јуна 1849. упала у Словачку и до 3. јула заузела Кошице и Дебрецин. Истовремено је аустријска војска 21. јуна потиснула мађарску главнину у Коморан и 11. јула заузела Будим, где се сусрела са руским снагама, док је Јелачић 14. јула потучен код Малог Иђоша. Гоњена од Руса, главнина мађарске војске повукла се према Мишколцу (који је пао 24. јула) и Токају, где је 30. јула прешла на леву обалу Тисе и утврдила се код Арада. Аустријанци су крајем јула кренули на Сегедин (седиште мађарске владе), где су се окупиле преостале мађарске снаге (око 60.000 људи) под командом генерала Дембињског: Мађари су 5. августа потучени код Серега (близу Сегедина), а 9. августа и код Темишвара, где је већи део војске (око 80.000) капитулирао, а влада је прешла у Арад и покушала да преговара са Русима, који су их одбили и упутили на Аустрију.[3]
Слом
Генерал Гергеј, заповедник последње мађарске војске, позвао је 11. августа владу да поднесе оставку и одмах повери њему војну и грађанску власт, што је влада и учинила. Гергејева војска је ноћу 12. августа напустила Арад и 13. августа безусловно капитулирала пред Русима, а убрзо и други остаци мађарских снага, осим Коморана који се држао све до 4. октобра.[3]
Кошут је 17. августа са неколико генерала и 5.000 избеглица прешао из Оршаве у Видин, на територију Турског царства.[3]
Последице
Већина мађарских заповедника је стрељана код места Вилагош, а Лајош Кошут је побегао из Угарске прво у америчку државу Ајова, где је и један округ добио име по њему, затим у Истанбул (Турска) и на крају у Торино (Италија), где је дочекао дубоку старост.
Кошут и Гарашанин
Лајош Кошут је после пропасти Мађарске револуције побегао у Турску. Тамо му се прикључила супруга, којој је у томе помогао Илија Гарашанин. Кошут у писму Гарашанину каже:
За мене је драгоцена вера да је за спасење моје жене Вашом помоћи зрака божанског предсказања за оно братимљење Вашег и мојег народа које су несрећни неспоразуми (да, да, ...неспоразуми, но не са српске стране) у прошлости тако горко помутили. То збратимљење лежи у интересу слободе наших народа...
Halaman judul volume pertama Kamus Biografi Nasional (1885) Dictionary of National Biography (DNB) adalah ensiklopedia biografi nasional pertama yang terkenal di Britania Raya. Buku pertama kali diterbitkan pada tahun 1885 oleh George Smith, seorang penerbit, dan merupakan hasil kolaborasi antara sejumlah penulis terkemuka pada saat itu. DNB kemudian diubah namanya menjadi Oxford Dictionary of National Biography (ODNB) setelah diterbitkan oleh Oxford University Press. DNB bertujuan untuk meny...
Penguin BooksPerusahaan indukPenguin Random House (per 1 Juli 2013)[1]StatusAktifDidirikan1935; 89 tahun lalu (1935)PendiriAllen Lane, Richard Lane, John LaneNegara asalBritania RayaKantor pusatCity of Westminster, London, InggrisDistribusiBritania Raya, Republik Irlandia, India, Amerika Serikat, Australia, Afrika Selatan, KanadaTokoh kunciPeter Field, CEO Madeline McIntosh, Presiden (AS)Jenis terbitanBukuImprintPenguin Classics, Viking PressPemilikBertelsmann, Pearson PLCSitus r...
The Theory of EverythingPoster film The Theory of EverythingSutradaraJames MarshProduserTim BevanEric FellnerLisa BruceAnthony McCartenDitulis olehAnthony McCartenBerdasarkanTravelling to Infinity: My Life with Stephenoleh Jane Wilde HawkingPemeranEddie RedmayneFelicity JonesCharlie CoxDavid ThewlisEmily WatsonSimon McBurneyPenata musikJóhann JóhannssonSinematograferBenoît DelhommePenyuntingJinx GodfreyPerusahaanproduksiWorking Title FilmsDistributorFocus Features(Amerika Serikat)Uni...
For other uses, see St. Athanasius' Church (disambiguation). Building in New York City, United StatesThe Church of St. AthanasiusPhotographed in 2010General informationTown or cityBronx, New York CityCountryUnited StatesCompleted1908ClientRoman Catholic Archdiocese of New York The church in 1914 The Church of St. Athanasius is a Roman Catholic parish church under the authority of the Roman Catholic Archdiocese of New York, located at Tiffany Street between Fox Street and Southern Boulevard, L...
Bulbophyllum roxburghii Klasifikasi ilmiah Kerajaan: Plantae (tanpa takson): Angiospermae (tanpa takson): Monocots Ordo: Asparagales Famili: Orchidaceae Genus: Bulbophyllum Spesies: Bulbophyllum roxburghii Nama binomial Bulbophyllum roxburghii(Lindl.) Rchb.f. in W.G.Walpers 1861 Bulbophyllum roxburghii adalah spesies tumbuhan yang tergolong ke dalam famili Orchidaceae. Spesies ini juga merupakan bagian dari ordo Asparagales. Spesies Bulbophyllum roxburghii sendiri merupakan bagian dari genus...
List of events ← 1757 1756 1755 1758 in India → 1759 1760 1761 Centuries: 16th 17th 18th 19th 20th Decades: 1730s 1740s 1750s 1760s 1770s See also:List of years in IndiaTimeline of Indian history Events in the year 1758 in India. Events National income - ₹9,451 million 20 April – Marathas attacked Lahore and occupied it.[1] Tukoji Holkar conquered Multan, Dera Ghazi Khan, Kashmir, Attock and Peshawar by 8 May.[2] Madras besieged by the French.[3] Refer...
Ираклеониты — ученики гностика Ираклеона (II век). Упоминаются как особая секта Епифанием и Августином; при крещении и миропомазании они соблюдали обряд помазания елеем и при этом произносили воззвания на арамейском языке, которые должны были освободить душу от власт�...
American criminal (1972–2021) Dustin HiggsBornDustin John Higgs(1972-03-10)March 10, 1972Poughkeepsie, New York, U.S.DiedJanuary 16, 2021(2021-01-16) (aged 48)USP Terre Haute, Terre Haute, Indiana, U.S.Cause of deathExecution by lethal injectionConviction(s)FederalFirst degree murder (18 U.S.C. § 1111) (3 counts)Kidnapping resulting in death (18 U.S.C. § 1201) (3 counts)Use of a firearm during a crime of violence (18 U.S.C. § 924) (3 counts)Possession of cocaine with intent to ...
مقاطعة شانون الإحداثيات 37°10′N 91°24′W / 37.16°N 91.4°W / 37.16; -91.4 [1] تاريخ التأسيس 1841 تقسيم إداري البلد الولايات المتحدة[2] التقسيم الأعلى ميزوري العاصمة إميننس التقسيمات الإدارية إميننس خصائص جغرافية المساحة 2600 كيلومتر مربع&#...
Political party in Chile Party for Democracy Partido por la DemocraciaLeaderJaime QuintanaSecretary-GeneralJosé Toro KempChief of SenatorsGuido GirardiChief of DeputiesJorge TarudFounded15 December 1987; 36 years ago (1987-12-15)HeadquartersSanto Domingo 1828 SantiagoYouth wingJuventud PPDMembership (2023)27,907 (6th)[1]IdeologyProgressivism[2]Third Way[3]Social democracy[4]Political positionCentre-left[5][6]National affi...
Surah ke-68al-Qalam PenaTeks ArabTerjemahan KemenagKlasifikasiMakkiyahNama lainNun[1]JuzJuz 29Jumlah ruku2 ruku'Jumlah ayat52 ayat Surah Al-Qalam (Arab: القلم,Kalam) adalah surah ke-68 dalam al-Qur'an. Surah ini tergolong surah Makkiyah, yang terdiri atas 52 ayat. Dinamakan Al Qalam’ yang berarti pena di ambil dari kata Al Qalam yang terdapat pada ayat pertama surat ini. Surat ini dinamai pula dengan surat Nun (huruf nun) diambil dari perkataan ’’Nun’’ yang terdapat pad...
Chinese diplomat and politician In this Chinese name, the family name is Li. Li Zhaoxing李肇星Li in 20059th Minister of Foreign AffairsIn office17 March 2003 – 27 April 2007PremierWen JiabaoPreceded byTang JiaxuanSucceeded byYang JiechiVice Minister of Foreign AffairsIn office2001–2003MinisterTang JiaxuanIn office1995–1998MinisterQian QichenChinese Ambassador to the United StatesIn office11 March 1998 – 30 January 2001Preceded byLi DaoyuSucceeded byYang JiechiPerm...
Artikel ini sebatang kara, artinya tidak ada artikel lain yang memiliki pranala balik ke halaman ini.Bantulah menambah pranala ke artikel ini dari artikel yang berhubungan atau coba peralatan pencari pranala.Tag ini diberikan pada November 2022. Jason F. WrightLahirJason Fletcher Wright1 Februari 1971 (umur 53)Florrisant, Missouri AmerikaPekerjaanPenulis, Pembicara, PolitikusKebangsaanAmerikaAlmamaterBrigham Young UniversityKarya terkenalThe Wednesday LettersPasanganKodi EreksonAnak...
Adrenorphin Names IUPAC name L-Tyrosylglycylglycyl-L-phenylalanyl-L-methionyl-L-arginyl-L-arginyl-L-valinamide Identifiers CAS Number 88377-68-8 N 3D model (JSmol) Interactive image ChemSpider 108968 Y PubChem CID 122176 CompTox Dashboard (EPA) DTXSID30237009 InChI InChI=1S/C44H69N15O9S/c1-25(2)36(37(46)63)59-41(67)31(12-8-19-52-44(49)50)57-39(65)30(11-7-18-51-43(47)48)56-40(66)32(17-20-69-3)58-42(68)33(22-26-9-5-4-6-10-26)55-35(62)24-53-34(61)23-54-38(64)29(45)21-27-13-15-28(60)16...
Collinsville Lugar designado por el censo Localización de Collinsville en el Condado de Lauderdale, Misisipi.Ubicación de Misisipi en EE. UU. Coordenadas 32°29′16″N 88°50′39″O / 32.4878, -88.8442Entidad Lugar designado por el censo • País Estados Unidos • Estado Misisipi • Condado LauderdaleSuperficie • Total 40.9 km² • Tierra 40.8 km² • Agua 0.1 km²Altitud • Media 141 m s. n. m.Pob...
Questa voce sugli argomenti politici italiani e giornalisti italiani è solo un abbozzo. Contribuisci a migliorarla secondo le convenzioni di Wikipedia. Segui i suggerimenti dei progetti di riferimento 1, 2. Massimo Riva Senatore della Repubblica ItalianaLegislaturaIX, X GruppoparlamentareSinistra Indipendente Incarichi parlamentari Segretario della Commissione parlamentare ristrutturazione e riconversione industriale e per i programmi delle partecipazioni statali dal 9 novembre 19...
Afghan leader of the Haqqani network (1939–2018) Jalaluddin Haqqani جلال الدين حقانيJalaluddin HaqqaniBorn1939[1]Paktia Province, Kingdom of AfghanistanDied3 September 2018 (aged 78–79)[2]AfghanistanBuriedAfghanistan[3]Allegiance Haqqani Network (1970s-2018) Taliban (1995-2018)Years of service1970s–2018Battles/wars Cold War Soviet–Afghan War Operation Magistral Siege of Khost Siege of Urgun Battle of Jaji Battle for Hill 3234 War on ...
