Тител се налази уз десну обалу Тисе, преко пута ушћа Бегеја у Тису, недалеко од места где се Тиса улива у Дунав, на јужним обронцима Тителске висоравни. Изнад града је Тителски брег (110–130 m), завршетак Тителске висоравни, која се простире између Мошорина, Лока, Вилова, Титела и реке Тисе. У близини Титела је и највећа ада на Тиси.
Тител је, такође, и седиште општине, у којој се, поред града Титела, налазе и села: Вилово, Гардиновци, Лок, Мошорин и Шајкаш.
Историја
Тител је веома стари град, на чијем је подручју било људских насеобина у праисторији. Најстарији познати помен имена Тител је из повеља угарских краљева и јавља се после 1077, а најкасније 1095. године. У то време су мађарски краљ Ласло Први (Сент Ласло) и брат му Лампрехт подигли у Тителу манастир најстаријег католичког реда августинаца. До доласка Римљана на тлу данашњег Титела живели су Дачани, Келти, Скордисци, Јазиги, Хуни, Авари, Протобугари, Готи, Гепиди и Алани. На овом месту боравили су и Римљани. Они су изградили утврђење које се први пут помиње 1138. године. Словени се јављају на прелазу из 6. у 7. век, а угарска племена крајем 9. века. Први пут под српском влашћу од 1407. године, у 15. и 16. веку Тител је био у поседу српских деспота, а за време Турака седиште нахије у оквиру Сегединског санџака. У Потиској војној граници Тител је утврђени шанац, затим седиште Шајкашког батаљона.
У другој половини 19. века расте број становника Титела. Највише је Срба, а Мађара има упола мање. Тако по попису из 1880. године ту живи 2094 Срба, 324 Мађара, 621 Немца, 173 Словака, 17 Румуна, док је осталих 28. Тител има укупно 3321 становника. За десет година има их још више, нарочито Срба. Подаци пописа из 1890. године наводе да тада има 2811 Срба, 705 Мађара, 1078 Немаца, 78 Словака, 11 Румуна, 2 Рутена, 118 Хрвата, а осталих је 11. Тако да варошица Тител у то време је са 4314 душа.[1]
На крају Првог светског рата, 8. новембра 1918. године, Тител је ослободила српска војска. Тител се нашао у новој држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, у којој је наставио привредни и друштвени живот. Пруга Тител–Орловат је отворена у децембру 1923,[2] а следеће године је грађен мост преко Тисе.[3] У време Краљевине СХС место је у Београдској области, а од 1929. у Дунавској бановини.
Прва позната православна црква у Тителу била је посвећена Св. Николи. Налазила се према ситуацији из 1891. године "десно у улици која води од Главног трга (Параденплац), к болници и гробљу". Темељи данашњој православној цркви посвећеној празнику Успенију пресвете Богородице или Великој Госпојини, постављени су 15/3. априла 1810. године. Почетак градње храма су благословили владика бачки Гедеон Петровић и јеромонах Ковиљски игуман Порфирије Петровић. Готову цркву је осветио на Велику Госпојину 1811. године прота жабаљски Данило Петровић.[1]
Према православној парохијској статистици у месту је на крају 1891. године било: један православни свештеник, 2122 православца, 392 православна дома, 232 ученика и три основне школе. Од наведених једна школа је државна, а остале две су комуналне (општинске).[4]
У насељу Тител живи 4745 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 2019 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
У Тителу је с пролећа 1858. године одржан први робно-сточни вашар. Уприличен је на обали Тисе, први дан трговина марвом, а сутрадан осталом робом. Одобрено је одржавање трипут годишње: о Благовестима, о Св. Илији и Св. Луки.[8]
Подручје општине Тител, с рекама Тисом и Бегејом и с Тителским брегом, има богате терене за риболов и лов.
.svg)
