PROFILPELAJAR.COM

Тител
Тител;
	Поглед на Тител са Тителског брега
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Тител
Становништво
— 2022.	4.522
— густина	68/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 12′ 18″ С; 20° 17′ 53″ И / 45.205058° С; 20.298008° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	75 m
Површина	66,5 km2
	Тител Тител на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21240
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Тител је градско насеље и седиште истоимене општине у Јужнобачком округу, у региону познатом као Шајкашка (југоисточни део Бачке). Према попису из 2022. било је 4.522 становника.

Географија

Тител се налази уз десну обалу Тисе, преко пута ушћа Бегеја у Тису, недалеко од места где се Тиса улива у Дунав, на јужним обронцима Тителске висоравни. Изнад града је Тителски брег (110–130 m), завршетак Тителске висоравни, која се простире између Мошорина, Лока, Вилова, Титела и реке Тисе. У близини Титела је и највећа ада на Тиси.

Тител је, такође, и седиште општине, у којој се, поред града Титела, налазе и села: Вилово, Гардиновци, Лок, Мошорин и Шајкаш.

Историја

Тител је веома стари град, на чијем је подручју било људских насеобина у праисторији. Најстарији познати помен имена Тител је из повеља угарских краљева и јавља се после 1077, а најкасније 1095. године. У то време су мађарски краљ Ласло Први (Сент Ласло) и брат му Лампрехт подигли у Тителу манастир најстаријег католичког реда августинаца. До доласка Римљана на тлу данашњег Титела живели су Дачани, Келти, Скордисци, Јазиги, Хуни, Авари, Протобугари, Готи, Гепиди и Алани. На овом месту боравили су и Римљани. Они су изградили утврђење које се први пут помиње 1138. године. Словени се јављају на прелазу из 6. у 7. век, а угарска племена крајем 9. века. Први пут под српском влашћу од 1407. године, у 15. и 16. веку Тител је био у поседу српских деспота, а за време Турака седиште нахије у оквиру Сегединског санџака. У Потиској војној граници Тител је утврђени шанац, затим седиште Шајкашког батаљона.

У другој половини 19. века расте број становника Титела. Највише је Срба, а Мађара има упола мање. Тако по попису из 1880. године ту живи 2094 Срба, 621 Немца, 324 Мађара, 173 Словака, 17 Румуна, док је осталих 28. Тител има укупно 3321 становника. За десет година има их још више, нарочито Срба. Подаци пописа из 1890. године наводе да тада има 2811 Срба, 1078 Немаца, 705 Мађара, 118 Хрвата, 78 Словака, 11 Румуна, 2 Рутена, а осталих је 11. Тако да варошица Тител у то време је са 4314 душа.^[1]

На крају Првог светског рата, 8. новембра 1918. године, Тител је ослободила српска војска. Тител се нашао у новој држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, у којој је наставио привредни и друштвени живот. Пруга Тител–Орловат је отворена у децембру 1923,^[2] а следеће године је грађен мост преко Тисе.^[3] У време Краљевине СХС место је у Београдској области, а од 1929. у Дунавској бановини.

На први дан католичког Ускрса, 13. априла 1941, град је окупирала војска Хортијеве Мађарске. Бачка је, уз још неке области, прикључена Мађарској, у виду обновљене Бачко-бодрошке жупаније. Окупатор је на други и трећи дан православног Божића, 8. и 9. јануара 1942, спровео Рацију у којој су страдали невини Титељани. Тител је у Другом светском рату ослобођен 22. октобра 1944. године, од стране Дванаесте војвођанске ударне бригаде.

Црква и школа

Прва позната православна црква у Тителу била је посвећена Св. Николи. Налазила се према ситуацији из 1891. године "десно у улици која води од Главног трга (Параденплац), к болници и гробљу". Темељи данашњој православној цркви посвећеној празнику Успенију пресвете Богородице или Великој Госпојини, постављени су 15/3. априла 1810. године. Почетак градње храма су благословили владика бачки Гедеон Петровић и јеромонах Ковиљски игуман Порфирије Петровић. Готову цркву је осветио на Велику Госпојину 1811. године прота жабаљски Данило Петровић.^[1]

Према православној парохијској статистици у месту је на крају 1891. године било: један православни свештеник, 2122 православца, 392 православна дома, 232 ученика и три основне школе. Од наведених једна школа је државна, а остале две су комуналне (општинске).^[4]

Култура

У Тителу су неки занимљиви споменици — барутана и касарна Шајкашког батаљона из 18. века. У црквама се чувају радови сликара Димитрија Поповића и Арсе Тодоровића. На путу Тител—Шајкаш подигнут је споменик палим ваздухопловцима 1941. године. У Мошорину су рођени Светозар Милетић (1826—1901) и Исидора Секулић (1877—1958). Овде се налази и споменик културе Кућа у Тителу.

Демографија

У насељу Тител живи 4745 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 2019 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	5.650
1953.	5.481
1961.	5.717
1971.	5.957
1981.	6.227
1991.	6.007	5.870
2002.	5.894	6.034
2011.	5.294

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	4.180	70,91%
Мађари	582	9,87%
Југословени	250	4,24%
Хрвати	115	1,95%
Словаци	103	1,74%
Роми	73	1,23%
Македонци	47	0,79%
Црногорци	26	0,44%
Немци	12	0,20%
Бугари	12	0,20%
Руси	8	0,13%
Словенци	7	0,11%
Русини	7	0,11%
Румуни	6	0,10%
Албанци	6	0,10%
Муслимани	4	0,06%
Украјинци	1	0,01%
Буњевци	1	0,01%
Бошњаци	1	0,01%
непознато	94	1,59%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	5	12
80+	32	72
75—79	62	100
70—74	124	164
65—69	144	205
60—64	173	200
55—59	142	164
50—54	255	249
45—49	279	251
40—44	221	210
35—39	180	192
30—34	174	156
25—29	198	192
20—24	222	201
15—19	207	181
10—14	186	181
5—9	185	140
0—4	110	125
Просек :	38,6	41,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.583	1.587	1.673	1.933	2.027	2.015	2.019

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	389	510	402	463	159	64	20	6	4	2	2,92

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.418	728	1.520	92	74	4
Женски	2.549	472	1.518	466	85	8
УКУПНО	4.967	1.200	3.038	558	159	12

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.199	343	1	1	335
Женски	703	98	0	0	162
УКУПНО	1.902	441	1	1	497
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	24	88	106	18	68
Женски	9	9	155	15	17
УКУПНО	33	97	261	33	85
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	9	17	86	43	15
Женски	9	7	57	93	49
УКУПНО	18	24	143	136	64
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	23	0	0	22
Женски	15	0	0	8
УКУПНО	38	0	0	30

Познате личности

Привреда

У Тителу је с пролећа 1858. године одржан први робно-сточни вашар. Уприличен је на обали Тисе, први дан трговина марвом, а сутрадан осталом робом. Одобрено је одржавање трипут годишње: о Благовестима, о Св. Илији и Св. Луки.^[8]

Подручје општине Тител, с рекама Тисом и Бегејом и с Тителским брегом, има богате терене за риболов и лов.