Мадлен Олбрајт рођена је у Прагу, Чехословачка као Мари Јана Корбелова (чеш.Marie Jana Korbelová). Васпитана је као римокатолик,[2][3] јер су њени родитељи прешли из јудаизма у католицизам како би избегли прогон.[4] Има брата Џона, који је економиста. Име „Мадлен“ је француска верзија чешког надимка „Мадленка“ који јој је наденула бака. Олбрајтова је званично узела ново име приликом одласка на школовање у Швајцарску. Њен отац, Јосеф, био је дипломата (аташе за сарадњу с медијима) у амбасади Чехословачке у Београду све до окупације Чехословачке од стране нациста.
Године 1939, породица Корбел пребегла је у Лондон, пошто је Немачка анектирала Бохемију и Моравску. То јој је можда спасило живот, с обзиром да су многи њени рођаци у Чехословачкој настрадали у холокаусту.[5]
Породица поново бежи када су комунисти преузели власт у Чехословачкој,[тражи се извор] да би се 1948. преселили у Америку. Тамо је Јосеф постао декан Школе за међународне студије Универзитета Денвер. Између осталог, био је професор и каснијем државном секретару Кондолизи Рајс.[6]
Олбрајтова се школовала у Швајцарској (приватни часови)[7] и Денверу, а касније студирала политичке науке на колеџу Велзли у Масачусетсу. Амерички држављанин постала је 1957. Након дипломирања у мају1959, удала се за чикашког новинара Џозефа Олбрајта.
Имају три кћерке, близнакиње Ен и Елис, и Кејти. Пошто су близнакиње рођене шест недеља пре термина, како би скренула мисли са тог проблема, Олбрајтова је уписала курс руског језика и за тих шест недеља га течно научила. Докторску диплому стекла је на Универзитету Колумбија, студирајући паралелно са подизањем деце.[8]
Године 1982, Олбрајтови се разводе, јер је Џозеф нашао другу жену.
Године 1996, Олбрајтова је сазнала да је троје њених баба и деда побијено у Холокаусту.[9] Према њеним речима, за своје јеврејско порекло сазнала је тек као одрасла, у 59 години живота.[10]
Након пензионисања, Олбрајтова је објавила мемоаре „Госпођа секретар“ (Madam Secretary) (2003) и „Моћни и Свемоћни: Одрази на Америку, Бога и светска дешавања“ (The Mighty and the Almighty: Reflections on America, God, and World Affairs) (2006).
Пословна биографија
Мадлен Олбрајт завршила је средњу школу у Денверу1955. Похађала је напредне међународне студије на Универзитету Џонс Хопкинс, а докторирала из области државног права и управе на Универзитету Колумбија. Почасни је доктор права на Универзитетима Вашингтон и Винипег.
Од 1976. до 1978. радила је као главни асистент за законодавна питања америчког сенатораЕдмунда Маскија. Од 1978. до 1981, као запослена у Белој кући и у Националном савету безбедности, Олбрајтова је била важан службеник Картерове администрације, задужен за уобличавање прописа у спољној политици.
Од 1981. до 1982 била је члан Међународног центра „Вудро Вилсон“, након међународног конкурса на коме је учествовала са радом на тему улоге штампе у политичким променама у Пољској раних 1980-их.
У истом периоду била је и виши члан Центра за стратешке и међународне студије за совјетска и источноевропска питања, где је руководила истраживањем развоја догађаја и трендова у Совјетском Савезу и Источној Европи.
Године 1981, била је председник новооснованог Центра за националну политику, у чијем је оснивању такође учествовала.
Године 1982, постављена је за професора међународних односа и директора програма Жене у спољној политици на Универзитету Џорџтаун. Била је предавач на факултетима за међународне односе, америчку спољну политику, руску спољну политику, централно- и источноевропску политику, а била је надлежна и за развој и спровођење програма за унапређење професионалних могућности жена у дипломатији. За најбољег предавача проглашавана је четири пута. Пре него што је постала државни секретар, била је члан Клинтоновог кабинета. И данас предаје на Универзитету Џорџтаун.
Амбасадор при Уједињеним нацијама
1980-их година Олбрајтова је постала главни саветник за спољну политику америчке Демократске странке. За амбасадора при Уједињеним нацијама постављена је убрзо по Клинтоновој инаугурацији.[8] Током тог мандата била је у лошим односима са генералним секретаром Бутросом Галијем.[14] „Било је то тешко време, ситуација је била врло нејасна. Са ове тачке гледишта све је сасвим јасно“, изјавила је Олбрајтова у документарном филму „Духови Руанде“.[15]
Мадлен Олбрајт је прва жена државни секретар и, у време свог мандата, жена са највишим положајем у историји САД. С обзиром да није рођена Американка, није могла да се нада председничком положају. Као државни секретар, Олбрајтова је оснажила везе САД са савезницима, инсистирала на демократији и људским правима и промовисала у свету америчку трговину и привреду, радне односе и стандарде очувања животне средине.
За време свог мандата значајно је појачала утицај америчке политике у Босни и Херцеговини и на Блиском истоку. На себе је навукла бес бројних Срба у бившој Југославији због приметног антисрпског става и улоге коју је имала у артикулисању америчке политике за време ратних сукоба на Балкану, нарочито на Косову и у Босни. Како је Колин Пауел навео у својим мемоарима, Олбрајтова је свој став према употреби војске образложила речима: „У чему је сврха поседовања овакве супериорне војне силе (...) ако не можемо да је употребимо?“
Многи су спекулисали да ће Олбрајтова, након мандата у Стејт департменту, можда наставити каријеру у чешкој политици. Чешки председник Вацлав Хавел отворено је помињао могућност да га Олбрајтова наследи 2002. Према неким изворима, Олбрајтова је била поласкана оваквим предлозима, али је демантовала да је о томе икад озбиљно размишљала.[17]
Године 2005. била је специјални гост једне епизоде ТВ серије „Гилморове“ (играла је саму себе), када се појавила у сну главне јунакиње Рори као њена мајка.
Године 2003. прихватила је положај у борду директора Њујоршке берзе, али није желела да га обнови 2005.
Дана 5. јануара2006. у Белој кући учествовала је на састанку бивших секретара одбране и државних секретара, на коме се са Бушовим сарадницима дискутовало о америчкој спољној политици. 5. маја 2006. у Белу кућу опет су позвани бивши секретари; овог пута тема састанка је био Ирак.
Олбрајтова је била председавајућа у Националном демократском институту за међународне послове и председник Труманове фондације за стипендирање. Такође је била и копредседник Комисије за правно оспособљавање сиромашних.
Оптужба за мржњу према Србима
У октобру 2012. године, током потписивања њене нове књиге „Прашка зима“ у књижари Neuloxor у Прагу, Олбрајтовој је пришла група активиста из чешке организације „Пријатељи Срба са Косова“ и уместо књиге, за потпис су јој стављени плакати са фотографијама убијених Срба из рата на Косову и Метохији 1999. године. Олбрајт их је отерала уз повике „одлазите, одвратни Срби!“[18] Демонстранти су отерани, а полиција је стигла на место догађаја. На Јутјубу је постављен снимак инцидента.[19][20] Касније су демонстранти поднели тужбу против Олбрајтове, оптужујући је за подстицање етничке мржње и непоштовања жртава рата.[21][22]
Смрт
Умрла је 23. марта 2022. године од последица рака. У тренутку смрти је имала 84 године.[23][24]
^Pratele Srbu na Kosovu (2012). Madeleine Albright in Prague: "Disgusting Serbs!" (на језику: чешки). Prague, Palác Knih Luxor: YouTube: pratelesrbunakosovu. Корисна информација се налази на: 1:00. Архивирано из оригинала 29. 10. 2019. г. Приступљено 2012-10-28.Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
