Град лежи на реци Деул[2], у близини границе са Белгијом, у француској Фландрији. Трећа је по величини речна лука Француске. Ка Лилу гравитирају и оближњи белгијски градови Кортријк и Турне.
Клима
Клима у области града је умерена океанска: температуре не одскачу много током године, а кише су присутне у сва четири годишња доба.
Париска капија у Лилу, 1685/92, представља глорификацију Луја XIV, који је 1667. припојио Лил Француској
Име Лил потиче од чињенице да се град налази на речном острву (француски: Lille = L'Île - острво), (холандски: Rijsel = Ter ijsel - на острву).
Лил се први пут помиње 1054, а локална легенда каже да је град основан 640. Град су најпре контролисали грофови Фландрије, а Фландрија је у то доба представљала једну од најразвијенијих регија у Европи. Лил је након рата Фландрије и Француске дошао под власт Француске између 1304. и 1369. Од 1369. Лил припада војводству од Бургундије. Бургундија је у то доба Стогодишњега рата постала моћна држава, а Лил је поред Брисела и Дижона био најважнији град. У време бургундијскога војводе Филипа Доброга Лил је постао административни и финансијски центар војводства. Пошто се након смрти посљедњега бургундскога војводе Марије од Бургундије удала за Максимилијана I Хабзбуршкога Фландрија је постала хабсбуршки феуд, а нешто касније припала је шпанским Хабзбурговцима, односно Шпанији за време Филипа II од Шпаније. Град је за време највећега успона текстилне индустрије погодила куга у 16. веку. Средином 16. века део становништва прихвата калвинизам, па од 1555. долази до жестокога обрачуна са њима. Француски краљ Луј XIV је након једногодишње опсаде 1668. заузео Лил и анектирао га Француској. Чувени француски градитељ тврђава Вобан изградио је тврђаву у Лилу до 1670. За време Рата за шпанско наслеђе од 1708. до 1713. Холанђани су окупирали град. Аустријанци су у покушају да пониште ефекте Француске револуције1792. напали и опседали Лил, али нису га успели заузети. За време Наполеона и током 19. века у граду поново јача текстилна индустрија, па се град убрзано развија.
У ширем подручју, у које спадају суседни градови Рубе и Туркоан, и сателитски град Вилнев Даск, основан 1970, живи више од 1,1 милиона становника (1999). По томе је подручје Лила четврта највећа агломерација Француске.
Лил је град са највећим бројем студентског становништва у Француској, између 90.000 и 150.000.
Привреда
Трговинска комора у Лилу
Област градова Лил, Рубе и Туркоинг је традиционално позната по текстилној индустрији.[2]
У Лилу постоји 8.341 предузећа (31.496 у ширем подручју), од којих је 57% послује у области услуга, 34% у трговини, а 9% у индустрији. Међу њима доминирају (90%) мала предузећа са мање од 10 запослених.
.svg)
.svg)
