Инфраструктура железнице Србије је акционарско друштво за управљање јавном железничком инфраструктуром у Србији. Први генерални директор привредног Друштва за управљање железничком инфраструктуром "Инфраструктура железнице Србије" кога је предложила Влада Републике Србије је мр Горан Максић, дипломирани инжењер.[1][2]
Инфраструктура
ЕМВ ЖС 412 на двоколосечном мосту преко реке Саве у Београду.
Железничка пруга се на основу Закона о железници из 2013. категорише:
магистрална пруга, од значаја за међународни и национални саобраћај
регионалне пруге, од значаја за регионални и локални саобраћај и
локална пруга, од значаја за локални саобраћај
манипулативне пруге, од значаја за привредне субјекте.[3]
Влада Републике Србије исте године доноси и Уредбу о категоризацији железничких пруга.[4]
Укупна дужина главних пролазних колосека у станицама и отвореним пругама у Србији је 4.093 km, од чега је: 3.526 km једноколосечних отворених пруга и 283 km двоколосечних отворених пруга.
Од тога електрифицирано је 1.279 km колосека отворене пруге са главним пролазним колосецима, 1000 km једноколосечних пруга и 279 km двоколосечних пруга.
Железничка мрежа у Србији се заснива на ширини колосека од 1.435 mm, а сви остали системи колосечних ширина су напуштени почевши од 1964. године.
Око 45% пруга у Србији има дозвољено осовинско оптерећење од 22,5 t, док је на 30% пруга то оптерећење испод 16 t.
Око 25% магистралних пруга железничке мреже у Србији налази се на Коридору X и његовим крацима - Xб и Xц.
У плану развоја железничке инфраструктуре тежиште представља Коридор X. После 2000. године урађени су пројекти реконструкције и модернизације пруга на овом коридору.
Коридор X
Станица на Коридору X, у Смедеревској Паланци, на магистралној прузи Београд - Ниш.Станица Врбас на Коридору X.
Најважнија железничка мрежа кроз Србију је међународни „Коридор Х (Е70 и Е85)“ који је дуг 767 km и само 32% дужине коридора је двоколосечно, електротехничка опрема је технолошки застарела, а пруга Ниш - Димитровград није електрифицирана.
Тренутна комерцијална брзина је око 50 km/h. Потребна су велика улагања да би мрежа пруга била доведена на стандарде које захтева савремена железничка инфраструктура.
Магистралне пруге Коридора Х (Е70 и Е85) кроз Србију:
Дирекција за велике брзине УИЦ формирала је Географску Групу Југоисток Европе (13 држава) са задатком да на том простору афирмише пруге велике брзине.
Група Југоисток донела је закључак да модернизацију железничке инфраструктуре треба усмерити на пет приоритетних праваца од којих се три налазе у Мрежи пруга за велике брзине Европе (2001)[5] Железничка мрежа „високих перформанси“ обухвата железничке пруге у региону југоисточне Европе, које ће бити оспособљене да омогуће стварање железничких веза високог квалитета а постигнут је Споразум о успостављању железничке мреже високе перформансе у југоисточној европи (СЕЕЦП). Овај Споразум је ратификовала Скупштина Србије 2006. године. Циљ овог споразума је да се до 2020. године постигне уз одговарајућа улагања комерцијална брзина најмање 130 km/h, а минимална пројектована од 160-200+/-20 km/h.[5]
Коридор XI
Дизел-моторни воз ЖС серије 711 у станици Вршац на магистралној прузи Вршац - Београд.Станица на Коридору XI, у Пожеги, на магистралној прузи Београд - Јужни Јадран.
Друга по важности железничка мрежа у Србији је међународни „Коридор XI“ који укључује два железничка правца.
Магистрална пруга Београд – Граница Црне Горе, ознаке Е–79, је једноколосечна електрифицирана пруга укупне дужине 287,4 km. Најдужи тунел на овом правцу у Србији је „Златибор“ 6169 m.
Магистрална пруга Београд – Вршац – Граница Румуније, ознаке Е–66, укупне дужине 104 килиометара. Деоница Београд центар – Панчево Главна је једноколосечна електрифицирана пруга дужине 15 km, а деоница Панчево Главна – Вршац је једноколосечна неелектрификована пруга дужине 80 km. Ова пруга је доброг стања јер је ремонтована 1986. године.
Обе магистрална пруге, поред Коридора X, су предвиђене за модернизацију.
Магистралне пруге „Коридора XI“ кроз Србију:
Београд - Панчево - Вршац - Граница Румуније (Е-66)
Крајем 2003. године завршени су капитални радови на ремонту деонице Кусадак – Велика Плана на „Коридору X“, на магистралној прузи Београд – Ниш, у дужини од 22 km. Извршен је ремонт горњег и доњег строја пруге, уграђени су нови путни прелази, савремене скретнице, извршен ремонт станичких колосека и реновирање станице у Смедеревској Паланци. Радови су финансирани кредитом Европске инвестиционе банке у висини 16,4 милиона евра.[6][7]
Године 2005, завршен је капиталан ремонт једноколосечне деонице Чортановци – Сремски Карловци – Карловачки Виногради – Петроварадин на „Коридору X“, на магистралној прузи Београд – Нови Сад, у дужини од 15 km. Радови су финансирани кредитом Европске инвестиционе банке у висини 14 милиона евра.[8] Током 2006. године завршена је обнова шест тунела и 19 мостова на прузи Ниш – Димитровград чиме је омогућен товарни профил возила „UIC C“ дуж целог железничког коридора X у Србији.[9] Од 19 мостова, челичне конструкције на четири објекта и четири бетонска моста замењени су потпуно новим. Највећи стари мост на овој прузи код Станичења замењен је новом, 125 тона тешком и 42 m дугом конструкцијом, вредност радова износила је 270 милиона динара а финансирани су из кредита Европске инвестиционе банке (ЕИБ).[10] Радници и стручњаци „АД Хидротехнике“ су успешно проширили свих шест тунела за 1 метар са обе стране, а висина им је повећана за 1,2 метра чиме је омогућено да овом пругом пролазе највећи „хукапак“ вагони.[11] Вредност радова на тунелима износила је 150 милиона динара. Завршетком ових радова створени су услови за електрификацију пруге Ниш – Димитровград. Септембра 2007. године отворена је потпуно реконструисана железничка станица у Кикинди, у чију модернизацију је уложено 100 милиона динара. У периоду од 2008. до 2010. године извршена је реконструкција и модернизација деонице Батајница - Стара Пазова - Голубинци на „Коридору X“, на магистралној прузи Београд - Шид. Извршена је обнова левог и десног колосека између Батајнице и Нове Пазове, укупне дужине 13, 8 km, као и ремонт пет станичних колосека у Новој Пазови и седам станичних колосека у Старој Пазови. Поред тога, изграђен је нови десни колосек од станице Стара Пазова до станице Голубинци, у дужини од 9, 2 km, чиме је на читавој прузи између Београда и Шида успостављен двоколосечни саобраћај. На основу уговора са Сименсом и Телефонкаблом извршено је осавремењавање сигнално-сигуросних, електроенергетских и телекомуникацијских постројења, у висини од 5, 7 милиона евра.[12]
Међудржавна станица на Коридору X, у Димитровграду, након реновирања, на магистралној прузи Ниш - Софија (крак коридора Xц ознака Е-70).Станица и колосеци након изградње на Коридору X, у Новој Пазови, на магистралној прузи Београд - Нови Сад.
Јануара 2011. године потписан је уговор о заједничким улагањем Железница Србије и Пошта Србије на постављању оптичких каблова дуж магистралних и главних пруга који ће се радити у три фазе у висини од 5, 33 милиона евра.[13][14] Заједничким улагањем ИПА фонда Европске уније у висини 26,2 милиона евра и Републике Србије у висини 19,1 милиона евра започети су радови на изградњи моста на Дунаву у Новом Саду на месту порушеног „Жежељевог“, априла 2012. године. Мост ће бити дугачак 452 метра и имаће два колосека и две коловозне траке.[15][16]
Фебруара 2011. године, на основу споразума „Железнице Србије“ и „Европске банке за обнову и развој“, у висини од 36,9 милиона евра, започети су радови, на изградњи нове двоколосечне пруге на Коридору X, за брзине од 160 km/h, на деоници у дужини од 10,5 km на прузи Београд - Ниш, од стајалишта Гиље преко Ћуприје до Параћина, као и изградња двоколосечног новог челичног моста на Великој Морави код Ћуприје распона 322 метра.[17][18] Грађевински радови на прузи која укључује и изградњу 20 објеката, између осталог извршиће се потпуна реконструкција станице у Ћуприји, износиће 16,2 милиона евра. Електротехнички део радова износиће 11,85 милиона евра и у складу са Уговором са Сименсом биће постављање око 30 km контактне мреже, тако да ће електротехничка постројења на тој деоници омогућити брзине од 160 km на сат.[19] Грађевински радови на мосту износиће 8,9 милиона евра.
Маја 2013. године, генерални директор „Железница Србије“ Драгољуб Симоновић и председница „Мађарских државних железница“ Илона Давид потписали су Меморандум о разумевању у Београду, који подразумева заједничку сарадњу на реализацији пројекта железничке пруге Београд – Будимпешта за просечну брзину 160 km/h, а из кредита Кинеског инвестиционог фонда. Пруга Београд – Будимпешта важи за најзначајнију у овом делу Европе. Крајем новембра 2013. године, на Самиту у Букурешту, премијери Србије, Кине и Мађарске, Ивица Дачић, Ли Кећијанг и Виктор Орбан постигли су договор о заједничком пројекту модернизације железнице између Будимпеште и Београда.[20] Уговор о изради Главног пројекта реконструкције и изградње двоколосечне пруге Стара Пазова – Нови Сад у вредности од 9 милиона долара потписали су генерални директор „Саобраћајног института - ЦИП“ Милутин Игњатовић и генерални директор руских државних железница „РЖД интернешнл“ Сергеј Павлов, 10. октобра2014. године (Мансурбек Султанов - директор у руским железницама о пројектима у Србији).[21] Пројекат је предвиђен да буде завршен у јуну 2015. године након чега би отпочели радови на модернизацији двоколосечне пруге који ће трајати 30 месеци, односно до почетака 2018. године.[22] Реализацијом овог пројекта путовање возом од Београда до Новог Сада ће трајати 40 минута.[22]
Уговор о кредиту од 25 милиона евра за реконструкцију железничке станице Београд центар у Прокопу потписали су 10. децембра2012. године између Републике Србије и Кувајтског фонда за арапски економски развој председник Владе Србије Ивица Дачић и генерални директор фонда Абдулвахаб ал Бадар.[23] Радови на реконструкцији железничке станице „Београд центар“ у Прокопу започели су 3. децембра2014. године.[24] Радовима је извршена реконструкција постојећег деветог и десетог колосека, изградња трећег, четвртог, седмог и осмог колосека, постављање електро-енергетске инсталације и телекомуникационих система у потходницима и на перонима, уградња информативног система за обавештавање путника, санирање хидроизолације, изградња четири трафо станице и др. Радове је након расписаног тендера изводио конзорцијум фирми окупљених око „Енергопројекта“, а пројекат је урадио „Саобраћајни институт ЦИП“.[25] Радови су завршени у планираном року, 26. јануар2016. године, а станицу „Београд Центра“ свечано је отворио председник Владе Александар Вучић, који је најавио да ће станица у потпуности бити завршена до 2018. године.[25]
Радна моторна кола ЖС серије 901.
Јуна 2013. године потписан је Анекс бр. 1 између „Железница Србије“ и „Руских државних железница Интернешнел“, који предвиђа реконструкцију и модернизацију деонице магистралне пруге Београд центар – Вршац, од Панчевачког моста на Дунаву до Панчева Главне, у дужини од 15 km.[26] Извршиће се реконструкција постојећег колосека, станица и моста на реци Тамиш, као и изградња електрифицираног другог колосека са пет нових мостова.[27] На овој деоници биће изграђен мост преко реке Тамиш, дужине 242 метра, као и још четири моста дужине 12 m, а изградиће се и пет носача на Панчевачком мосту, како би мостом могла да саобраћају два воза истовремено.[28] Вредност посла је око 91 милиона долара, од чега око 78 милиона долара обезбеђује из руског кредита, а око 13 милиона долара, односно 15% вредности кредита обезбедила је држава Србија.[28] Радове је свечано отворио председник Србије Томислав Николић, 25. марта2014. године.[29] Извођач радова је „РДЖ Интернешенел“, ћерка-фирма Руске железнице, а подизвођач "Енергопројект нискоградња" из Београда, који би требало да окончају радове до краја 2016.[30]
Јула 2013. године „Железнице Србије“ и кинеско предузеће „Хуавеј“ потписали су Оквирни споразум о изградњи Интегрисаног система телекомуникација у висини од 200 милиона евра, чији ће се радови изводити у неколико фаза.[31] До 2018. године биће уложено 78 милиона евра у развој телекомуникационе инфраструктуре на магистралном Коридору X и XI, као и на пругама Панчево – Вршац и Пожега – Краљево – Лапово.[32] Радови ће да обухватају полагање оптичких и бакарних каблова, постављање преносних, комутационих и информатичких система (информисање путника, видео надзор, визуелни информациони систем и сатни систем), пружних уређаја, локалне радио мреже, радио диспечерских система и ГСМ-Р.
На пругама у Србији долази до крађе шрафова и других делова опреме због којих железница трпи велике штете.[33]
У присуству председника Русије Владимира Путина и председника Србије Томислава Николића, 16. октобра2014. године, у Београду потписан је Анекс бр. 2.1 уговора о реконструкцији три деонице „Коридора X“, укупне дужине 65,7 km, а укупна вредност радова је 48,7 милиона долара.[34] Уговор су потписали директор Друштва за инфраструктуру „Железница Србије“ Горан Максић и Сергеј Павлов генерални директор „РДЖ Интернешнл“. Овим уговором предвиђена је реконструкција деонице Рума - Голубинци (17,9 km), Сопот Космајски - Ковачевац (18,4 km) и Мала Крсна - Велика Плана (29,4 km). Грађевински материјал за извођење радова набављен је из кредита „Европске банке за обнову и развој“ са седиштем у Лондону и вредност тог материјала износи око 18,5 милиона долара, тако да је укупна вредност инвестиције око 67 милиона долара. На тим деоницама ће бити враћене пројектоване брзине возова од 120 km на сат, док се сада возови на њима крећу свега између 30 и 50 km на сат. Већину радова ће изводити „Руске железнице“, док 35% поверено домаћој грађевинској оперативи. „Руске железнице“ дотерале су специјализоване грађевинске машине, које чекају да започну радове на првој деоници Рума - Голубинци крајем 2014. године.[35]
Железничка мрежа у Србији се заснива на ширини колосека од 1.435 mm, а сви остали системи колосечних ширина су напуштени почевши од 1964. године. Око 45% пруга у Србији има дозвољено осовинско оптерећење од 22,5 t док је на 30% пруга то оптерећење испод 16 t.
Укупна дужина главних пролазних колосека у станицама и отвореним пругама у Србији је 4.093 km, од чега је 3.526 km једноколосечних отворених пруга и 283 km двоколосечних отворених пруга. Од тога електрифицирано је 1.279 km колосека отворене пруге са главним пролазним колосецима, 1000 km једноколосечних пруга и 279 km двоколосечних пруга.
Око 25% магистралних пруга железничке мреже у Србији налази се на Коридору X и његовим крацима-Xб и Xц. У плану развоја железничке инфраструктуре тежиште представља Коридор X.
Повезана са магистралним пругама 1, 3, 5, 7, 11, 16, 17, 18, 21, 22, 29, 30, 31, 32 и регионалном пругом 18; наставља се на пругу у Македонији према Скопљу и Грчкој.
Део Европских пруга Е70 и Е85
3
(Београд) – Раковица – Јајинци – Мала Крсна – Велика Плана
99 km и 706 m
1
Да
Повезана са магистралним пругама 2, 20, 27 и регионалним пругама 14 и 15.
Повезана са магистралним пругама 1, 9, 25, 26, регионалним пругама 1, 3, 5, 6, 7, локалним пругама 1, 2, 8, 9, и манипулативном пругом 1; наставља се на пругу 150 у Мађарској према Будимпешти.
Повезана са магистралним пругама 2 и 32, наставља се на пругу у Бугарској према Софији.
Део Европске пруге Е70
6
Београд центар – Панчево главна станица – Вршац – државна граница – (Stamora Moravita)
98 km и 314 m
1
Мањи део пруге од Београда до Панчева
Повезана са магистралним пругама 10, 11, 22, 24, регионалним пругама 2, 4, , локалнiм пругама 17, 18, 19, 23 и манипулатовним пругама 2, 3 и 4; наставља се на пругу 922 у Румунији према Темишвару.
Повезана са магистралним пругама 2, 14 и регионалним пругама 11 и 13; наставља се на пругу у Црној Гори према Подгорици и Бару.
Део Европске пруге Е79
8
Лапово – Краљево – Лешак – Косово Поље – Ђенерал Јанковић – државна граница – (Волково)
1
Не
Повезана са магистралном пругом 2, регионалним пругама 11, 12, 18, 21, 22; наставља се на пругу у Македонији према Скопљу.
Део Европске пруге Е85
9
Суботица – Богојево – државна граница – (Ердут)
1
Не
Повезана са магистралном пругом 4, регионалну пругу 5, локалне пруге 8, 10 и манипулативним пругама 7, 8 и 9; наставља се на пругу Р104 у Хрватској према Скопљу.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
