• Обављање јавног превоза путника на железничким пругама у унутрашњем и међународном железничком саобраћају
Одржавање железничких возних средстава
Вуча возова
Основано
Одлуком Владе Републике Србије 05 Број 023-7361/2015 од 2. јула 2015. године, основано је акционарско друштво за железнички превоз путника „Србијавоз” Београд, као друштво стицалац дела имовине Железнице Србије а.д. Друштво је уписано у регистар Агенције за привредне регистре, 10. августа 2015. године, када је стекло својство правног лица и почело да послује.
Србијавоз[1] (раније Србија воз; пуно име: Акционарско друштво за железнички превоз путника Србијавоз Београд) је национални железнички оператер за превоз путника Србије. [2][3] Парк путничких кола броји 797 кола.[4]
Вучна возила чине електричне и дизел локомотиве и моторни возови. Већина активних локомотива су електричне локомотиве серија 441 и 461. Од дизел локомотива у експлоатацији су локомотиве серије 661 и 666, као и маневарка 621.
Брзи возови Србије
Од марта 2022. године реконструисаном пругом на релацији Београд - Нови Сад саобраћа и први нови воз велике брзине. Ово је први брзи воз у историји железнице Србије, а такође и најсавременији у региону.[5]
Његово име и лого изабрани су на конкурсу "Пусти инспирацију да те вози".
Поменути воз се може кретати максималном брзином од 200 km/h, а удаљеност између Београда и Новог Сада прелази за свега 36 минута.[6]
1837 - Пештански „Сербски народни лист“ објавио је текст под називом „Гвоздени пут и паровоз“, што је први текст о железници писан на српском језику.
1881 - 21. јуна у 10 часова, свечано је обележен почетак радова на изградњи пруге Београд – Ниш (датум по јулијанском календару).
1882 - Локомотива „Милан“ је прва ломотива грађена у Србији, наменски, за потребе рудника у Мајданпеку. Названа је „Kраљ Србије“, а рудари су је од миља звали „Милан“. Исте године изграђена је још једна локомотива, названа „Наталија“.
1884 - 23. августа у осам часова и тридесет минута (4. септембар по грегоријанском календару) – први свечани воз кренуо је из Београда до Ниша. 15. септембар 1884, по грегоријанском календару – прва српска пруга предата је јавном саобраћају за превоз путника. Овај датум – 15. септембар – слави се и као Дан железничара.
1884 - 21. септембара зграда Железничке станице Београд на Савском тргу предата је на употребу. Изграђена је између 1882. и 1885. године, по плановима архитекте Драгутина Милутиновића и има статус споменика културе од великог значаја. Након затварања Главне железничке станице, 30. јуна 2018. године, зграда губи своју првобитну функцију.
1888 - 6. маја успостављена је међународна железничка веза Србије са Турском код Ристовца. 1. августа успостављена је међународна железничка веза Србије са Бугарском код Цариброда (Димитровград).
1889 - 1. маја (2. јун) држава званично преузима експлоатацију железнице.
1936 - Завршена је нова „дворска чекаоница“ у станици Топчидер, чиме она добија на значају као полазна и крајња станица путовања краљевске породице и њихових гостију. Рушена у ратовима и обнављана, добијала је различите улоге током свог постојања. После Другог светског рата постаје полазан и долазна станица за бројна путовања Јосипа Броза Тита. Kада је Главна железничка станица престала са радом, 30. јуна 2018. године, преузима њену функцију. „Тајанствена лепотица скривена међу дрвећем“ престаје са радом 1. октобра 2021.
1950 - 1. фебруара основан је Железнички музеј у Београду, као први музеј са железничком тематиком на овим просторима.
1964 - Започети радови на електрификацији пруге код товарника.
1970 - 30. маја стигао је први свечани воз са електровучом из Згареба у Београд.
1973 - Последња парна локомотива испраћена је са београдске станице.
1976 - Саобраћају је предата пруга Београд–Бар. Пруга је дугачка 476 км, а због изузетно специфичног и неприступачног терена, као и неповољне економске ситуације, грађена је 25 година.
1990 - Отворено музејско Одељење узаних пруга у Пожеги, у којем се чувају најзначајнији експонати са пруга узаног колосека.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
