Зигмунд Фројд (нем.Sigmund Freud, право име Зигисмунд Шломо Фројд; Фрајберг ин Мерен (Прибор), 6. мај1856 — Лондон, 23. септембар1939), био је аустријски неуролог и оснивач психоанализе, клиничке методе за процену и лечење патологија за које се сматра да потичу из сукоба у психи, кроз дијалог између пацијента и психоаналитичара,[тражи се извор] и карактеристичне теорије ума и људског деловања која произилазе из тога.[1]
Фројд је рођен од родитеља галицијских Јевреја у моравском граду Фрајбергу, у Аустријском царству. Доктор медицине постао је 1881. године на Универзитету у Бечу.[2][3] По завршетку хабилитације 1885. године, именован је за доцента неуропатологије, а 1902. постао је придружени професор.[4] Фројд је живео и радио у Бечу где је тамо основао своју клиничку праксу 1886. Након немачке анексије Аустрије у марту 1938. године, Фројд је отишао из Аустрије да избегне нацистички прогон. Умро је у егзилу у Уједињеном Краљевству 1939. године.
У оснивању психоанализе, Фројд је развио терапијске технике као што су коришћење слободне асоцијације и открио трансфер, успостављајући његову централну улогу у аналитичком процесу. Фројдова редефинација сексуалности како би укључила њене инфантилне форме навела га је да формулише Едипов комплекс као централно начело психоаналитичке теорије.[5] Његова анализа снова као испуњења жеља пружила му је моделе за клиничку анализу формирања симптома и механизама потискивања у основи. На основу тога, Фројд је разрадио своју теорију несвесног и наставио да развија модел психичке структуре који се састоји од ида, ега и супер-ега.[6] Фројд је постулирао постојање либида, сексуализоване енергије у коју су обложени ментални процеси и структуре и која генерише еротске везаности, и нагон смрти, извор компулзивног понављања, мржње, агресије и неуротичне кривице.[6] У свом каснијем раду, Фројд је развио широку интерпретацију и критику религије и културе.
Иако је у општем паду као дијагностичка и клиничка пракса, психоанализа остаје утицајна у психологији, психијатрији, психотерапији и широм хуманистичких наука. Стога наставља да генерише опсежну и веома спорну дебату у вези са њеном терапијском ефикасношћу, њеним научним статусом и да ли унапређује или омета феминистички покрет.[7] Без обзира на то, Фројдов рад је прожео савремену западну мисао и популарну културу. В. Х. Оден у поетском одавању почасти Фројду из 1940. описује да је Фројд створио „читаву климу мишљења / под којом водимо наше различите животе“.[8]
Биографија
Детињство
Фројд и његова мајка Амалија Фројд, 1872. године[9]
Зигмунд Фројд рођен је 6. маја1856. године у месту Фрајберг у Моравској (место се данас зове Прибор, а налази се у Чешкој) као Sigismund Schlomo Freud.[10] Фројдов отац Јакоб био је духовит и оштроуман трговац вуном. Фројдова мајка Амали била је жена ведра духа, уједно друга супруга свога мужа која је уз то била 20 година млађа од њега.[11] У 21. години родила је свог првог сина, Зигмунда.[12] Он је имао два полубрата и шесторо млађе браће и сестара. Када је Фројду било четири године с родитељима се сели у Беч, јер очев посао трговине вуном више није био исплатив.[13][14] Још док је био дете родитељи су уочили како је мали Зигмунд изразито бистро дете те је стога уживао и посебан статус унутар породице. Иако су живели у малом стану са седмеро деце Зигмунд је имао властиту собу и уљану светиљку, док су остала деца за расвету при учењу користила свеће. Као дете маштао је о томе да постане генерал или министар, али како је био Јевреј није му било допуштено да се бави се било каквим занимањем осим медицинског и правног. То га није спречавало да научи да говори француски, енглески, италијански и шпански језик, те да се посвети проучавању дела познатих писаца и филозофа, а посебно дела Ничеа, Хегела, Шекспира, Шопенхауера и Канта.
Фројдова родна кућа
Студије
Као што је претходно речено, као Јевреј у Бечу могао је да бира само између медицине и права и 1873. године одлучио је да студира медицину, иако је у први мах желео да постане адвокат, и сходно томе уписује студије медицине на Бечком универзитету. Ту ће упознати сестрину пријатељицу Марту Бернајс с којом ће се касније оженити. Године 1877, променио је своје име Сигисмунд Шломо Фројд у Зигмунд Фројд. О његовој младости мало се зна јер је у два наврата уништавао списе на основу којих би се могло сазнати више. Први пут је то учинио 1885. године, а 1907. по други пут. Списи који су настали касније били су сачувани и брижно чувани у Фројдовој архиви која је била доступна само његовом животописцу Ернесту Џонсу те неколицини психоаналитичара који су му били блиски.
Након завршетка школовања 1881. са 25 година прихвата радно место у Институту за церебралну анатомију где спроводи истраживања упоређујући мозгове одраслих људи и фетуса. Неколико година касније ради студију о кокаину те 1884. године открива његова аналгетска својства и искушава га на себи. Наредна 1885. година је значајна за Фројдову каријеру. Тада је позван да проведе четири месеца у Паризу и ради с једним од најпознатијих неуролога тога времена Жан-Мартеном Шарком који је истраживао узроке и терапију хистерије путем хипнозе. Године 1886, враћа се из Париза у Беч и отвара приватну праксу. Отворивши приватну праксу Фројд се посвећује оболелима од хистерије, која је у то доба било уобичајавана, и лечи је електротерапијом и хипнозом. Касније ће одустати од хипнозе те применити методу слободних асоцијација и анализе снова. Његове теорије и третман пацијената биле су, а и данас има доста спора о томе, контроверзне. Стога су су његове идеје често обрађиване у разним делима, како стручним тако и лаичким. Фројдови следбеници држе се свог узора, док га други виде (посебно на пољу психијатрије) као филозофског визионара који је преобличавао слику људске природе и помогао у супротстављању табуима, али чије су теорије посрнуле у пракси.
Породични човек
У октобру 1886. Фројд ступа у брак с Мартом Бернајс с којом ће имати шесторо деце. Између осталог и кћерку Ану Фројд која ће касније постати угледна психоаналитичарка на пољу дечије психологије.
Научни рад
Истраживању проблема хистерије посветили су се нешто касније заједно Фројд и Јозеф Бројер. Из резултата тог истраживања произашла је њихова заједничка књига Студије на подручју хистерије у којој постављају хипотезу да симптоми хистерије произлазе из потиснутих сећања и трауматских догађаја. Но, недуго након објављивања књиге (1895) из јавности незнаних разлога прекидају сарадњу. Поучен искуствима заједничких истраживања Фројд заступа стајалиште да је узрок хистерије сексуалне природе и тада развија део оног што ће касније постати познато као психоаналитичка теорија. Након раскида с Бројером Фројд се и даље посвећује истом проблему. Тако у априлу 1897. открива Едипов комплекс, а 1899. појављују се и његови први значајни текстови. Године 1900, објављује књигу Тумачење снова, своје најзначајније дело, која се темељи на анализи његових властитих снова. Након ње следе: Психопатологија свакодневног живота (1901), Три расправе о теорији сексуалности (1905), Шале и њихова повезаност с несвесним (1905). У књизи Три есеја о сексуалности Фројд износи идеју да се деца рађају са сексуалним потребама, а њихови родитељи су почетни сексуални објекти, након чега је у јавности проглашен лудаком. У делу Фрагмент једне анализе хистерије анализира трауматску функцију сексуалности у хистерији, као и улогу хомосексуалности.[15]
Године 1902, оснива Психолошко друштво средом у којем окупља своје прве ученике (Фердерн, Ранка, Адлер). Од 1912. бави се питањем оца, појмовима нагона живота (ерос) и нагона смрти (thanatos), принципа стварности и принципа задовољства. Године 1913, објављује текст Тотем и табу у којем расправља о културно историјском феномену забране инцеста, 1915. објављује три метапсихолошка огледа: Нагон и нагонске судбине, Потискивање и Несвесно, а 1916. Жалост и меланхолија. Због епидемије грипа (1920) умире Фројдова кћерка Софи, а исте године он предлаже нови модел друштвеног склопа у коме се појављују его, ид и суперего. Његов истраживачки допринос укључује и откривање нових особина живчаних ћелија код златних рибица и постојање тестиса код мужјака јегуље. Ипак, најважнијим открићем сматра се чињеница да кокаин може бити употребљен за лечење многих болести. Сам Фројд је узео дрогу без појаве неких штетних учинака, но његово одушевљење овим открићем убрзо се смањило због спознаје да кокаин ствара зависност. Године 1922, установљен му је рак непца. До смрти се подвргавао низу операција, након којих није био излечен.
Упркос протесту антисемитских кругова 1930. године прима награду Goethepreis (награда града Франкфурта) за рад Нелагода у култури.
Након што су нацисти анектирали Аустрију 1938. године, а пре тога у Берлину јавно спалили Фројдове књиге, Зигмунд Фројд напушта Аустрију и пресељава се у Енглеску, где до саме смрти, узроковане раком непца, лечи своје пацијенте. Дана 23. септембра1939. 3 сата ујутро Фројдов кућни лекар је установио његову смрт, а након смртоносне дозе морфија, коју је Фројд сам затражио.
Примарно заинтересован за психолошку терапију, Фројд је морао да развије хипотезу о људској природи (та се хипотеза сада назива дубинском психологијом), помоћу које би могао да изведе своју терапију. У својим каснијим списима, он је развио импликације ове хипотезе. У човековој психолошкој структури разликовао је три чиниоца, Ид, Его и Суперего. Ови чиниоци, уз појмове несвесног (цензура, репресија, сублимација), и хипотезе о улози сексуалности у људском животу, чине оквир његовог гледишта.
Улаз у Фројдову собу за испитивање
Его је центар рационалне свесности и ефективне делатности. Суперего је дестилат притисака и захтева друштва, и оно је извор моралних прописа и упутстава. Ид је извор притицања либида у психу. Пошто је та енергија по својој природи сексуална, его је, такорећи, ухваћен између притисака ида и суперега. У тој ситуацији, его тражи начин да ове различите притиске доведе у хармонију, па задовољава једне, а одбацује друге.
Када је захтев ида у превеликом сукобу са суперегом, его и суперего ће га се отарасити потискујући његов садржај у несвесни део психе. Тај репресивни чин је назван цензуром. Иако проширује појам психе тако да поред свесног у њега укључује и несвесне садржаје, Фројд је остао присталица емпиризма, и инсистира на томе да је сваки несвесни садржај некада био свестан и да је у психу ушао преко искуства.
Пошто потиснути садржаји задржавају своју ефикасност, они утичу на наш свесни живот на разне скривене начине. Тако се извор креативности у свим пољима објашњава помоћу сублимације овог складишта енергије у прихватљиве и плодне канале. Неуроза се јавља кад нормални канал репресија-сублимација из неког разлога не функционише како треба. У тој ситуацији, повратак у нормалност може се постићи помоћу психоанализе. Психоанализа је процес испитивања несвесног који води аналитичар који стимулише сећање и користи фрагменте снова да би обновио и разумео проблематични садржај који је изазвао блокаду. Претпоставка је да незгодни садржај, када се једном синтетише у свести, губи своју моћ да омета нормално функционисање психе.
Најчешће потискивани јесу они садржаји који се концентришу око инцестуозних односа, поготово у Едиповом и Електрином комплексу (жељи сина за мајком, и кћери за оцем).
Једно од средстава да се избегну и индивидуална неуроза и зрелост јесте упражњавање религије. Религија је пројекција оца с његовим забранама и наређењима у космичке димензије. Кроз религију одрасли постижу сигурност детињства, и продужавају своју инфантилност кроз читав живот. Хватањем за неку илузију, учествовањем у масовној неурози, често се може избећи индивидуална неуроза.
Зрелост се, према Фројду, постиже замењивањем лагодности и нелагодности свих наших илузија принципом реалности и принципом задовољства (чија је парадигма сексуални ужитак) као циљевима живота.
Посматрајући Ерос, или задовољство, као животни инстинкт, Фројд му је супротставио Танатос, инстинкт смрти. Говорећи на митолошки начин, он је био спреман да људску историју посматра као резултат борбе ова два принципа.
Фројдизам
Фројдизам је општи појам за утицај Фројдових идеја и психоанализе у многим подручјима науке и уметности, посебно у антропологији, психологији, психијатрији, социологији, менталној хигијени, социјалном раду, књижевности, васпитању. Према истраживањима у разним подручјима науке, културе и опште цивилизације, Фројдов допринос несумњиво спада у врх научних открића, посебно у друштвеним и хуманистичким наукама.[16]
Фројдова психологија - психоанализа
Зигмунд Фројд је главни представник психоанализе.[17] Он је изнео теорију по којој је човек несвесно биће, без могућности слободног одлучивања, не може доносити рационалне одлуке, па чак ни владати самим собом. То је у потпуности одударало од дотадашњег традиционалног схватања и тумачења човека.[18]
Топографија личности
Фројд дели личност, тј. људски ум на 3 нивоа: несвесно, предсвесно и свесно.
Несвесно је за њега најважније. Подручје несвесног је највеће и до њега можемо доћи само уз помоћ других. То је мноштво садржаја који нас могу јако узнемиравати. Оно садржи све оно негативно у животу и представља опасност, јер не мирује него се жели пробити у свесно и тако у нама ствара напетост. Те мисли, сјећања или пориви толико су узнемиравајући (под неке од узнемирујућих несвесних тема спадају инцест, мржња према браћи и сестрама, родитељима, супружницима или сећања на трауме из детињства) да би свест о њима довела до осећаја анксиозности.
У несвесном се налазе:
садржаји који су репресијом потиснути механизмом потискивања и има их највише
несвесно знање и информације које имамо, али никад нису прешле кроз нашу свест и нису научене
искуства која имамо, али их не можемо вербализирати.
Задатак психоанализе је да уђе у несвесно, да види што се догађа, да избаци то у свесно и да реши проблем. Фројд износи 8 ситуација које су погодне за анализу несвесног:
Хипноза – опуштено стање у којем особа не пружа никакав отпор већ говори све што је психијатар пита.
Слободна асоцијација – класична психоаналитичка техника у којој особа свесно говори што јој прво падне на памет.
Снови – краљевски пут у несвесно. Прелазак из несвесног у свесно је јако тежак и то нам не допушта наша свест, цензура. Тада би наш ЈА био угрожен. Кад ми спавамо, спава и наша цензура и тада долази до преласка. Међутим, снови излазе у симболима због страха да се цензура не пробуди. Тако Фројд разликује два садржаја сна: латентни (онај који садржи симболе које онда треба протумачити) и манифестни (онај који даје право значење)
Подаци о томе што појединац код других људи не воли јер појединац приговара другоме за особине које и он сам има.
Подаци о животу. Људи се због неуспеха често одају неким претераним конзумацијама нпр. алкохола, а то је заправо несвестан начин самокажњавања за неуспех.
Отпор неким темама у разговору
Уметничка дела представљају неуротичке симптоме који су сами по себи израз несвесног
У личности, осим несвесног постоје и други нивои свести. То су:
Предсвесно – сви садржаји које концентрацијом и вољом могу прећи у свесно
Већина симбола у Фројдовим записима има сексуалне конотације. Претпоставка за такве интерпретације почива на томе што је Фројд под утицајем викторијанске ере, када је већина људи била сексуално инхибирана, веровао да се потиснути сексуални осећаји И жудње изражавају кроз снове у симболичком облику.
Структура личности
Фројд говори о три структуре које чине личност:[19]
Ид – Ид је урођена компонента личности, налази се у несвесном. Он садржи све оно психолошко код појединца, све оно наслеђено, а то су као прво инстинкти или нагони, аутоматске реакције. Сва психичка енергија долази из ида. Его и суперего не би могли функционисати без ида. Ид је средиште свега анималног, неограниченог, животињског. Он не признаје никакве законе, ограничења, правила, не жели бити спутан, не познаје никакве забране. Ид ради и делује по принципу угоде како би смањио психичку напетост. Он је ирационалан, нарцистичан и импулсиван. У њему је најприсутнији либидо (нагон).[20]
Его – Присутан је код одраслог човека. Его је структура која функционише по принципу реалности. Фројд каже да је его ту да би контролисао ид, да би га ограничио, усмерио… Он је онај који усмерава личност према напретку, разликује реалност и фикцију. Има способност трпљења: трпи напетост, одгађа је. Он зна планирати да би дошао до задовољења на реалан начин. Способан је на промену. Располаже когнитивним капацитетима, али не функционише без ида.
Суперего – то је део личности који се најкасније развија. Није урођен, него се развија социјализацијом. Он је морални чувар личности. На темељу усађених норми он суди што је добро а што лоше у поступању личности, је ли то у складу с нормама или не. Функционише по принципу идеалности и страха. Его помаже да суперего не оде превише у идеалност. Фројд у суперегу разликује 2 структуре:
Его-идеал – развија се под утицајем награда и похвала. Его-идеал у појединцу изазива осећај поноса и властите вредности
Савест – развија се под утицајем казни, забрана или из страха. Савест изазива осећај кривње и греха.
Од три структуре које чине личност за Фројда је најслабији его. Ид се углавном налази у несвесном нивоу личности. Его је распоређен у све три, али га највише има у предсвесној, док суперега највише има у свесној.
For the influence of psychoanalysis in the humanities, see J. Forrester. The Seductions of Psychoanalysis. Cambridge University Press.1990, pp. 2–3.
For the debate on efficacy, see Fisher, S. and Greenberg, R.P. (1996). Freud Scientifically Reappraised: Testing the Theories and Therapy. New York: John Wiley. стр. 193—217.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза),
^For its efficacy and the influence of psychoanalysis on psychiatry and psychotherapy, see The Challenge to Psychoanalysis and Psychotherapy, Chapter 9, Psychoanalysis and Psychiatry: A Changing Relationship by Robert Michels, 1999 and. Tom Burns (2013). Our Necessary Shadow: The Nature and Meaning of Psychiatry. London: Allen Lane. стр. 96—97..
For the influence of psychoanalysis in the humanities, see J. Forrester (1990). The Seductions of Psychoanalysis. Cambridge University Press. стр. 2—3..
For the debate on efficacy, see Fisher, S. and Greenberg, R. P. (1996). Freud Scientifically Reappraised: Testing the Theories and Therapy. New York: John Wiley. стр. 193—217.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
For the debate on the scientific status of psychoanalysis see Stevens, R. 1985 Freud and Psychoanalysis Milton Keynes: Open University Press. p. 91–116 and Gay 2006, стр. 745.
For the debate on psychoanalysis and feminism, see. Appignanesi, Lisa; Forrester, John (1992). Freud's Women. London: Penguin Books. стр. 455—474.
Eissler, K. R. (2005). Freud and the Seduction Theory: A Brief Love Affair. Int. University Press..}-
Eysenck, Hans J. (1986). Decline and Fall of the Freudian Empire. Pelican Books.
Ford, Donald H. & Urban, Hugh B. Systems of Psychotherapy: A Comparative Study. John Wiley & Sons, Inc, 1965.
Freud, Sigmund (1896c). The Aetiology of Hysteria. Standard Edition 3.
Freud, Sigmund and Bonaparte, Marie (ed.). The Origins of Psychoanalysis. Letters to Wilhelm Fliess: Drafts and Notes 1887–1902. Kessinger Publishing, 2009.
Fuller, Andrew R. Psychology and Religion: Eight Points of View, Littlefield Adams, 1994.
Gay, Peter. Freud: A Life for Our Time. W. W. Norton & Company, 2006 (first published 1988).
Gay, Peter (ed.) The Freud Reader. W.W. Norton & Co., 1995.
Webster, Richard. Why Freud Was Wrong: Sin, Science and Psychoanalysis. HarperCollins, 1995.
Brown, Norman O.. Life Against Death: The Psychoanalytic Meaning of History. Hanover, NH: Wesleyan University Press, Second Edition 1985.
Cioffi, Frank. (1999). Freud and the Question of Pseudoscience. Peru, IL: Open Court..
Cole, J (1971). Preston. The Problematic Self in Kierkegaard and Freud. New Haven, CT: Yale University Press.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
Crews, Frederick (1998). Unauthorized Freud: Doubters Confront a Legend. New York: Penguin Books..
Dufresne, Todd. (2003). Killing Freud: Twentieth-Century Culture and the Death of Psychoanalysis. New York: Continuum..
Dufresne, Todd, ур. (2007). Against Freud: Critics Talk Back. Stanford: Stanford University Press..
Ellenberger, Henri (1993). Beyond the Unconscious: Essays of Henri F. Ellenberger in the History of Psychiatry. Princeton: Princeton University Press..
Gay, Peter. (1988). Freud: A Life for Our Time. London: Papermac.. 2nd revised hardcover edition, Little Books (1 May 2006), 864 pages. Gay, Peter (мај 2006). Freud: A Life in Our Time. Little Books, Limited. ISBN978-1-904435-53-2.CS1 одржавање: Формат датума (веза). Reprint hardcover edition, W. W. Norton & Company. ; trade paperback, W. W. Norton & Company (17 May 2006), 864 pages. Gay, Peter (1988). Freud: A Life for Our Time. W. W. Norton & Company. ISBN978-0-393-32861-5.
Grünbaum, Adolf (1984). The Foundations of Psychoanalysis: A Philosophical Critique. Berkeley: University of California Press..
Grünbaum, Adolf (1993). Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis: A Study in the Philosophy of Psychoanalysis. Madison, Connecticut: International Universities Press..
Hale, Nathan G., Jr (1971). Freud and the Americans: The Beginnings of Psychoanalysis in the United States, 1876–1917. New York: Oxford University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
Hale, Nathan G., Jr (1995). The Rise and Crisis of Psychoanalysis in the United States: Freud and the Americans, 1917–1985. New York and Oxford: Oxford University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
Hirschmüller, Albrecht (1989). The Life and Work of Josef Breuer. New York University Press..
Jones, Ernest. (1953—1957). The Life and Work of Sigmund Freud. New York: Basic Books.. 3 vols.
Jung, Carl Gustav. The Collected Works of C. G. Jung Volume 4: Freud and Psychoanalysis. Routledge & Kegan Paul Ltd, 1961.
Marcuse, Herbert. Eros and Civilization: A Philosophical Inquiry into Freud. Boston: Beacon Press, 1974
Masson, Jeffrey Moussaieff. The Assault on Truth: Freud's Suppression of the Seduction Theory. New York: Pocket Books, 1998
Puner, Helen Walker. Freud: His Life and His Mind. New York: Dell Publishing Co., 1947
Ricoeur, Paul (1970). Freud and Philosophy. New Haven: Yale University Press..
Rieff, Philip. Freud: The Mind of the Moralist. Garden City, New York: Anchor Books, 1961
Roazen, Paul. Freud and His Followers. New York: Knopf, hardcover; trade paperback, De Capo Press (22 March 1992), 600 pages,. Roazen, Paul (1975). Freud and His Followers. Hachette Books. ISBN978-0-306-80472-4.
Untuk kelompok masyarakat adat Sunda di Banten, Indonesia, lihat orang Kanekes. BaduiSebuah keluarga Badui di OmanDaerah dengan populasi signifikan Sudan10,199,000[butuh rujukan] Aljazair230,000[1]-2,257,000 ±[butuh rujukan] Arab Saudi467,000 (2013)[butuh rujukan] Irak1,437,000[butuh rujukan] Yordania380,000 (2007)[2] Libya916,000[butuh rujukan] Mesir902,000 (2007)[butuh rujukan] Suriah620...
Artikel ini perlu diwikifikasi agar memenuhi standar kualitas Wikipedia. Anda dapat memberikan bantuan berupa penambahan pranala dalam, atau dengan merapikan tata letak dari artikel ini. Untuk keterangan lebih lanjut, klik [tampil] di bagian kanan. Mengganti markah HTML dengan markah wiki bila dimungkinkan. Tambahkan pranala wiki. Bila dirasa perlu, buatlah pautan ke artikel wiki lainnya dengan cara menambahkan [[ dan ]] pada kata yang bersangkutan (lihat WP:LINK untuk keterangan lebih lanjut...
فانيسا ويليامز معلومات شخصية اسم الولادة (بالإنجليزية: Vanessa Lynn Williams) الميلاد 18 مارس 1963 (61 سنة)[1] البرونكس الإقامة تشاباكوا مواطنة الولايات المتحدة العرق أمريكية أفريقية[2][3] لون الشعر شعر بني داكن [لغات أخرى]، وشعر بني ال�...
كاخك كاخك الإحداثيات 34°08′59″N 58°38′21″E / 34.14972°N 58.63917°E / 34.14972; 58.63917 تقسيم إداري الدولة إيران المحافظة خراسان الرضوية المقاطعة مقاطعة غناباد الناحية Kakhk خصائص جغرافية ارتفاع 1601 متر عدد السكان (2006) المجموع 4٬015 عدد الذكور 2292 (2016)[1]&#...
Yadegar-e-Imam StadiumYadegar-e-Imam Stadium at nightFull nameYadegar-e-Imam StadiumLocationTabriz, IranOwnerMinistry of Sport and Youth (Iran)Capacity70,000Field size105 m × 68 m (344 ft × 223 ft)SurfaceDesso GrassMasterConstructionOpened5 May 1996 (1996-05-05)Renovated2010Construction cost6 Billion Tomans (€2,401,249)TenantsTractor (1996–present) Yadegar-e-Imam Stadium, also popularly known as Sahand Stadium is a multi-purpose stadium in Ta...
ХристианствоБиблия Ветхий Завет Новый Завет Евангелие Десять заповедей Нагорная проповедь Апокрифы Бог, Троица Бог Отец Иисус Христос Святой Дух История христианства Апостолы Хронология христианства Раннее христианство Гностическое христианство Вселенские соборы Н...
Musa berkotbah kepada Israel (engravir abad ke-19 karya Henri Félix Emmanuel Philippoteaux) Devarim, D'varim, atau Debarim (דְּבָרִים — Ibrani untuk hal atau firman, kata kedua, dan kata distinsif pertama, dalam parsyah) adalah Bacaan Taurat Mingguan (פָּרָשָׁה, parsyah) ke-44 dalam siklus bacaan Taurat Yahudi dan pertama dalam Kitab Ulangan. Bacaan tersebut meliputi Ulangan 1:1–3:22 Parsyah tersebut berkisah tentang bagaimana Musa memilih para kepala suku, peristiwa du...
The Tempest The Tempest adalah sandiwara komedi atau roman karya William Shakespeare yang ditulis sekitar tahun 1610-1611. Mulanya tidak begitu diminati oleh orang-orang, tetapi pada abad keduapuluh sandiwara ini mendapat pujian dari para kritikus dan ahli, hingga disebut sebagai salah satu karya terbaik Shakespeare. Terjemahan ke dalam bahasa Indonesianya berjudul Prahara dan dilakukan oleh Trisno Sumardjo.[1] Gramedia menerbitkan The Tempest pada tahun 1977 dengan judul Ferdinand da...
Music producer and artist This biography of a living person relies too much on references to primary sources. Please help by adding secondary or tertiary sources. Contentious material about living persons that is unsourced or poorly sourced must be removed immediately, especially if potentially libelous or harmful.Find sources: Offrami – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (February 2020) (Learn how and when to remove this message) OfframiBornR...
Bài này không có nguồn tham khảo nào. Mời bạn giúp cải thiện bài bằng cách bổ sung các nguồn tham khảo đáng tin cậy. Các nội dung không có nguồn có thể bị nghi ngờ và xóa bỏ. Nếu bài được dịch từ Wikipedia ngôn ngữ khác thì bạn có thể chép nguồn tham khảo bên đó sang đây. (tháng 7 năm 2016) Bản đồ thế giới trên wikimapia Số lượng điểm đánh dấu trên wikimapis từ tháng 5 năm 2006 đế...
Volcanic island arc in Indonesia Map of the Sunda Arc Sunda ArcGeographyLocationIndonesiaCoordinates7°09′04″S 110°08′25″E / 7.1510°S 110.1403°E / -7.1510; 110.1403Major islandsSumatra, Java, Nusa TenggaraAdditional informationTectonic - Indo-Australian Plate and Eurasia Plate Major Volcanoes - Merapi, Krakatoa, Mount Sinabung, Semeru The Sunda Arc is a volcanic arc that produced the volcanoes that form the topographic spine of the islands of Sumatra, Nusa T...
Dynasty which ruled the Kingdom of Armenia (AD 12-428) This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsourced material may be challenged and removed.Find sources: Arsacid dynasty of Armenia – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (October 2015) (Learn how and when to remove this message) ArsacidԱրշակունիArshakuniParent houseArsacids of ParthiaCountryKi...
تحتاج هذه المقالة إلى الاستشهاد بمصادر إضافية لتحسين وثوقيتها. فضلاً ساهم في تطوير هذه المقالة بإضافة استشهادات من مصادر موثوق بها. من الممكن التشكيك بالمعلومات غير المنسوبة إلى مصدر وإزالتها. لمعانٍ أخرى، طالع الشاوية (توضيح). هذه المقالة عن الشاوية. لمعانٍ أ...
Coppa delle Alpi 1966 Competizione Coppa delle Alpi Sport Calcio Edizione 6ª Luogo Svizzera Partecipanti 8 Risultati Vincitore Napoli(2º titolo) Statistiche Incontri disputati 16 Gol segnati 53 (3,31 per incontro) Una formazione del Napoli 1965-1966, vincitore finale dell'edizione. Cronologia della competizione 1964 1967 Manuale La Coppa delle Alpi 1966 è stata la 6ª edizione del torneo a cui hanno partecipato le squadre dei campionati italiano e svizzero e che si è svo...
Organisasi Riset Kebumian dan Maritim Badan Riset dan Inovasi NasionalGambaran umumDibentuk 1 September 2021; 2 tahun lalu (2021-09-01) (sebagai ORIPK) 1 Maret 2022; 2 tahun lalu (2022-03-01) (sebagai ORKM) Dasar hukumPeraturan Badan Riset dan Inovasi Nasional Nomor 8 Tahun 2022Nomenklatur sebelumnyaLihat teksSusunan organisasiKepalaOcky Karna Radjasa Organisasi Riset Kebumian dan Maritim (disingkat ORKM) adalah salah satu organisasi riset yang berada di bawah payung Badan Riset dan...
Artikel ini sebatang kara, artinya tidak ada artikel lain yang memiliki pranala balik ke halaman ini.Bantulah menambah pranala ke artikel ini dari artikel yang berhubungan atau coba peralatan pencari pranala.Tag ini diberikan pada Oktober 2022. William Fenswick Jenderal Sir William Fenwick Williams, Baron Pertama Kars GCB (4 Desember 1800 – 26 Juli 1883) merupakan seorang pemimpin militer Nova Scotia untuk Britania pada Era Victoria. Williams dikenang atas jasanya mempertahanka...
Attacco al potereUna scena del filmTitolo originaleThe Siege Paese di produzioneStati Uniti d'America Anno1998 Durata116 minuti Genereazione, thriller RegiaEdward Zwick SoggettoLawrence Wright SceneggiaturaMenno Meyjes, Lawrence Wright, Edward Zwick ProduttoreLynda Obst, Edward Zwick Produttore esecutivoPeter Schindler Casa di produzioneTwin River Productions Distribuzione in italiano20th Century Fox FotografiaRoger Deakins MontaggioSteven Rosenblum Effetti specialiPaul J. Lombardi, Alan ...
.jpg)
