Град Зеница је географски смјештен у срцу Босне. Површина насељеног мјеста је 43,01 км2. Рељеф је долинско-котлински, а надморска висина 310—350 метара. Кроз сам град протичу ријеке Босна, Лашва, Бабина и Кочева. Преовладава умјереноконтинентална клима. Град има 13 насеља.
Урбани дио данашњег града настао је у више фаза, укључујући неолитску, илирску, римски муниципијум Бистуа Нова (2—4. вијек; старо име града) са ранохришћанском двоструком базиликом. Пронађени су трагови античког насеља, а заступљена је била и вила рустика, терма, храм и др. Ново, садашње име града први пут се помиње 1415. године. У Зеници је откопана црква из средњег вијека и фрањевачки самостан Св. Марије. Вријеме самосталности средњовјековне Босне непосредно је везано за Зеницу (Градешина плоча и акт абдикације; Кулиново вријеме; Врандук, сједиште босанских краљева; Јањићи и хиже дида босанских крстјана / богумила; стећци итд.). За вријеме османске владавине (1463—1878), Зеница је постала муслиманска касаба; на самом крају 17. вијека, Зеница је имала 2.000 становника, углавном муслимана; православци и католици се помињу поново од краја 18, а Јевреји у 19. вијеку. Зеница је у највећој мјери изграђена у аустроугарском и југословенском периоду. Број становника се повећавао нагло у 20. вијеку, а од рата до 2013. град је изгубио четвртину популације. Општина Зеница је 2014. године постала Град Зеница.
Легенда о имену у вези је с најтужнијим временима средњовјековне босанске државе и хрватског народа на Балкану; пад Босне под Османлије 1463. године. У народу католичких Хрвата остала је легенда да је Зеница добила име по ријечима краљице Катарине Косаче Котроманић, која је одлазећи с Бобовца изговорила сљедеће: „Оста моја з(ј)еница!”[2]
Због положаја у средишту Зеничког поља, град заиста асоцира на зјеницу ока.[3]
Такође се име града може извести из ријечи зенит, јер је град у центру (’зениту’) Босне и Херцеговине односно Босне.
Географија
Зеница је смјештена у срцу Босне, и то у централном дијелу тока ријеке Босне, по којој земља БиХ носи име. Координате града су 44° 12′ 14″ СГШ и 17° 54′ 28″ ИГД. Налази се просјечно на 310—350 метара изнад нивоа мора.
Површина Зенице је 43,01 км2 (површина Града је 558,5 км2).
Рељеф Града Зеница је долинско-котлински. Чини га низ алувијалних заравни, побрђа, планинских превоја и сл. Просјечна надморска висина самог града окруженог брдима износи 310—350 метара; међутим, бројне су и много више коте, као што је на примјер Твртковац — планинарско одредиште Зеничана, чија надморска висина износи 1.304 метра. Зеничка котлина се пружа од кањона ријеке Лашве на југу до Врандучког кањона и Врандучке клисуре на сјеверу — просјечне дужине 35 км и с просјечном надморском висином од 700 метара.[4] Преглед највиших брда и планина дат је у доњој табели.[5]
Рељефно најнижи предјели смјештени су дуж ријеке Босне. Идући према истоку и западу надморске висине расту; тако сјеверозападна и сјевероисточна подручја Града имају највише надморске висине.[5]
Воде
Град Зеница карактерише велики број мањих ријека и потока; сви у цјелости припадају сливу ријеке Босне. Подаље од града је језеро.
Ријека Босна је најзначајнији водени ток на подручју Зенице. Извор ријеке Босне је на Илиџи, код Сарајева, а ушће у ријеку Саву код Босанског Шамца; ријека стога има природни ток с југа на сјевер, што иначе није уобичајено али је карактеристично за већи број ријека у БиХ.[6] Од укупно 274 км колико износи укупна дужина ријеке Босне, 47,95км протиче кроз Град. Дуж ријеке Босне изграђене су саобраћајнице и жељезничка пруга; такође, већина становника је сконцентрисана дуж ријеке Босне.
Осим Босне, у самом граду постоје токови ријека Лашва, Бабина и Кочева, а даље су Бистричак, Грачаничка, Немилска, Ораховичка, Старинска и Џуланова ријека. Значајнији потоци су Буковица, Звечајски, Јањићки, Свитачки, Тетовски, као и потоци Перин хан I и Перин хан II.[5]
Око 10км југоисточно од града, између насеља Мутница и Мошћаница, постоји вјештачко језеро Мошћаница [hr] површине веће од два хектара.
Клима
Зеница
Климатограм
Ј
Ф
М
А
М
Ј
Ј
А
С
О
Н
Д
70
4
−3
70
7
−2
64
12
2
76
17
6
85
22
10
88
25
13
72
28
15
70
28
14
72
24
11
84
17
7
105
10
3
96
5
−1
Просјечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm
Империјална конверзија
Ј
Ф
М
А
М
Ј
Ј
А
С
О
Н
Д
2,8
39
27
2,8
44
29
2,5
54
35
3
62
42
3,3
71
50
3,5
77
56
2,8
82
58
2,8
82
57
2,8
75
51
3,3
63
44
4,1
50
37
3,8
41
30
Просјечне макс. и мин. температуре у °F
Укупне падавине у инчима
На подручју Града Зеница преовладава умјереноконтинентална клима. Љета су топла, а зиме умјерено хладне. Средња годишња температура је 10,4 °C, средње годишње падавине су 804 мм и неравномјерно су распоређене током године, с тим да нема нарочито сувих мјесеци (најнижа мјесечна преципитација је у марту, а највиша у новембру). Најхладнији мјесец је јануар (просјечни годишњи минимум −1 °C), док је јул најтоплији (просјечни годишњи максимум 20,2 °C). Минимална средња мјесечна температура ваздуха у Зеници је била у јануару 1964. године (−6,4 °C; минимална −23,9 °C јануара 1963), а максимална средња мјесечна температура је регистрована у августу 2003. године (23,8 °C; максимална 40,8 °C августа 2003). Релативна влажност ваздуха износи 70%, а облачност 6,1 десетина. Ваздушни притисак износи 976,3 милибара. Град има једну метеоролошку станицу, а основана је 1925. године и налази се на 344 м н.в.[5][7]
Ријека Босна напријед је пруга, а иза насеља Јалија (десно) и Билимишће (лијево) те у позадини зеничка брда — Крчке стијене (десно) и друга (лијево)
Зеница спада у градове са тешком индустријом који су нерационално загађивали и уништавали околину. Послије рата у Босни и Херцеговини, главни кривац за тешко еколошко стање у Зеници, Жељезара (данас већим дијелом претворена у Арцелор Митал, у власништву Лакшмија Митала), била је онеспособљена. Међутим, прије неколико година је дјелимично почела с радом стара Жељезара, те је из тих и других разлога у Зеници основана нестраначка, грађанска организација „Еко покрет Зеница”, а касније и политичка странка Зелени Босне и Херцеговине са сједиштем у Зеници. У граду дјелује и организација „Еко-форум Зеница”.[8][9][10]
Тако је уз њихово залагање сливБабине ријеке проглашен парком природе. Постоје иницијативе да се направи брана на Врандуку која би проузроковала еколошку катастрофу. Зелени Босне и Херцеговине као и „Еко покрет” противе се томе и залажу за проглашење Врандука националним парком.[8]
Регионална депонија „Мошћаница” (РДМ) д.о.о. Зеница је смјештена између села Мошћаница, Мутница, Палиновићи, Бризник, Арнаути, Понихово и Плавчићи југоисточно од града Зенице;[11] преузима сав отпад из Зенице и околних мјеста; компанија за санирање отпада у Зеници, која смеће вози на „Мошћаницу” и одржава градске паркове, улице итд., јесте њемачка Алба д.о.о.[12][13]
Насеља
Урбани дио Зенице чине сљедећа насеља — урбане цјелине:
Урбани дио данашње Зенице формирао се кроз више одређених фаза које хронолошки обухватају вријеме неолитске заједнице, илирске градине, римског муниципијума Бистуа Нова (изворно Bistua Nuova), најзначајнијег налаза (2—4. вијек) у којем је највише заступљена монументална ранохришћанска двострука базилика, поред које је у Европи идентификована још само једна. У насељу града Зеница Билимишћу пронађени су трагови античког насеља;[5] у селима Града Зенице Путовићима и Тишини, гдје доминира вила рустика, терма, храм као и низ других пратећих објеката.[5][14][15]
Праисторија
Најстарији налази у зеничком крају датирају из раздобља од 3000. до 2000. п. н. е.;[3] пронађени су на локалитетима Дривуше и Градишћа.[3] Млађи налази су из металног доба у Ораховичком потоку код Немиле, Грачаници, Равни и другим мјестима.[3] Ископане су металне сјекире, стрелице, украсне фибуле те остаци керамике.[3]
Илири у ове крајеве долазе на прелазу из бронзаног у жељезно доба (од 6. до 5. вијека п. н. е.).[3] Познате су њихове одбрамбене грађевине градине.[3]
Урбани дио данашње Зенице формирао се већ у млађем каменом добу — неолитику;[3] те напосе касније у вријеме Илира — о чему данас свједоче топоними њихових градина — Градишће, Грачаница, Градац.[3] Специфични локалитет ’Градина’ у селу Копило указује да је Зеница, укључујући околна мјеста, имала организован праисторијски људски живот око 2.000 година п. н. е.[16] За нејаку[16] упитност постојања илирског старобалканског племена Деситијати у области Зенице,[3] рјешење могу да буду директни докази из топономастичке грађе — као што је топоним ’Градина’ који је преживио до данас у именима поменутих насеља Градац, Градишће и Грачаница.[3] Деситијати су резултат етничког друштвеног развоја тог раног људског живота у праисторији; прелазни период из бронзаног у жељезно доба резултовао је доласком Деситијата у ријечни појас Лашва—Дрина. Племе Деситијати сукобило се с Римљанима 34. п. н. е.; Римљани нису остварили дуготрајнији успјех, а Илири су поражени у граду имена Ардуба који је спаљен 6—9. године н. е.[16] Тако је и краљевски град Врандук вјероватно постојао и у вријеме Илира, под називом Ардуба.[3][16]
Скорашње (август 2019[ажурирање]) међународно археолошко истраживање, које су спровели бечки (Институт за оријенталну и европску археологију), зенички (Зенички музеј) и сарајевски студенти и научници користећи модерну технологију, прецизно показује да су насеља око насељеног мјеста (града) Зеница била насељена људима и животињама и прије 3.100 година од дана-данашњег.[17] Скелети домаћих животиња (свиња, крава, коза) пронађени су на високо смјештеном (600 м н.в.) локалитету Копило, што индицира да су људи (сточари) живјели овдје у то вријеме; двије гробнице (једна с људским костима и керамиком), два тумулуса и потпуно ново праисторијско насеље ’Равна градина’ исто тако представљају резултате овог истраживања.[17][18][19][20]
Стари вијек
Римљани су ове крајеве освајали од конца 3. вијека п. н. е. Батонов устанак од 6. до 9. вијека захватио је ове крајеве. Римљани су у многим подручјима владали без престанка све до поткрај 4. вијека (након пада Ардубе). Римска власт није уклонила (тј. поново изградила или измијенила) насеља у илирским градинама.[3]
Свој врхунац данашњи простор Зенице достиже у првих шест вијекова нове ере, кад се на подручју данашње Зенице налази, уз Бистуа Ветус (село Варвара у Рами) и Делминијум (Дувањско поље), један од три најзначајнија муниципијума и средишта хришћанских бискупија у Босни: Бистуа Нова — сједиште Бистуенске бискупије,[21] сједиште римског хришћанства на подручју Босне све до досељавања Словена.[22] О важности Бистуе Нове свједочи и податак да је њен бискупАндрија (Андреас) судјеловао и био потписник солинских синода530. и 533. године. Из античке Бистуе Нове споменици су антички надгробни споменици, остаци старохришћанске базилике и др.[21] У насељима Одмут, Путовићи и Тишина археолози су нашли разне налазе; важношћу се истичу епиграфи, који су их навели до закључка да је Бистуа Нова била на подручју Зенице.[3] Није искључено да је Бистуа Нова била управо на мјесту данашње Зенице[22] и/или да је само била названа муниципијумом Бистуа Нова.[16] Како год, зеничка област је била познато насеље у овом историјском периоду јер постоје бројни докази о Зеници у доба Римљана.[16]
Кроз Бистуу Нову водила је важна саобраћајница ка Салони (Солин), Аргентаријуму (Сребреница) и Сирмијуму (Сријемска Митровица).[2]
Варварске провале са сјевера (углавном Германи на крају 3. вијека, као и Словени касније)[16] прекинуле су цивилизацијски континуитет и накратко су натјерале хришћанство са ових простора на узмак. У провалама почетком 7. вијека разорена је Бистуа Нова са својом базиликом. Узмаком хришћанства слиједе четири вијека празнине у врелима.[2]
Вјерује се да су варварске најезде уништиле велики дио античке баштине. Овуда су прошли Готи, Авари и Словени. Словени су дошли у 6. и 7. вијеку, населивши средњи дио тока ријеке Босне — гдје је смјештено Зеничко поље, мјесто неких од најважнијих историјских догађаја средњовјековне Босне; ови Словени су основали племенске заједнице и били организовани у племенску управну јединицу која се звала ’жупа’ (парохија).[16] Након њихових провала био је потребан готово вијек да се формирају прве словенске државе.[3]
Средњовјековна Босна
Слика из средине 19. вијека, аутора Карла Еберта (1821—1885), Тврђава Врандук у Босни (њем.Die Festung Vranduk in Bosnien; на слици су приказани Босанци на планини Врандук поред ријеке Босне)
Историја о средњовјековној Зеници 13. и 14. века врло је оскудна.[5] Постоји тек вијест из 1244. године за повељу хрватско-угарског краља Беле IV. Према до сада проученим документима, садашње име града први пут се помиње 16. марта1436. године[16] (или 20. марта1436. године,[5][14][15] датум на који се годишње обиљежава ’Дан Зенице’), а касније се Зеница помиње у серији докумената повезаних са Дубровачком републиком.[14][15] Међу осталим босанским парохијама, парохија „Боред” која укључује мјесто „Билина поила” помиње се у повељи; мјесто се односи на један дио града Зенице, данас добро познато Билино поље.[16] Исто мјесто се помиње у другом документу, датираном на 8. април 1203. године; говори се о групи богумилских поглавица који су одбили патернализам испред дворског капелана Иноћентија III, Јована де Казамариса.[16] Чињеница да је богумилство било присутно у зеничкој области и да је била сједиште богумилске цркве није подржана само писаним изворима него и надгробним споменицима који приближавају црквену хијерархију.[16]
Вријеме политичке самосталности средњовјековне Босне непосредно је везано за Зеницу, прије свега Градешином плочом и актом абдикације, чиме је допуњено Кулиново вријеме, али одређује и факте политичке моћи. Мала удаљеност утврђеног града Врандука, сједиште босанских краљева, Јањића и хиже дида босанских крстјана (у историографији називаних богумилима, босанским јеретицима итд.), са стећцима у Пуховцу и Појскама, неколико писара и градитеља — поред осталог — чињенице су и докази посебног значаја овог краја у средњем вијеку. И именом (Бистуа Нова, Билино поље, Брод), те Зеница од марта 1436. године, овај град је везан за централни дио државе и ријеке Босне.[14][15]
Османско доба
Поглед на Сејменску џамију, другу најстарију[23][24][25] зеничку џамију, уврштену међу националне споменике БиХ; потиче из османског доба, а према народном предању саградио ју је официр јањичарске пјешадијске војске (сама персијска ријеч сегбан означава припаднике ове војске)
Босна је претрпјела османске провале, почев од 1386. године. Долазак првих Турака у Зеницу повезује се с њиховом побједом над мађарским ратницима у близини Добоја године 1415.[16] Зеница је помињана под данашњим именом од тог догађаја.[16] Први званични помен имена града је у документу датираном на 16. март 1436. године;[16] документ описује провалу и пљачку Хума коју је извео османски војвода Барак који се повлачио према Зеници и ту добио дубровачке паре у име откупа.[16] Од овог догађаја до комплетног успостављања османске власти у Босни (1463) нема пронађених помена Зенице у релевантним документима; то је разлог што је ово доба у историји града недовољно детаљно покривено.[16]
Послије административних промјена уведених током првих година управе, Зеница је постала дио кадилука Брод у новооснованом Босанском санџаку. Зеничка нахија се први пут помиње 1485. године; носила је ово име све до краја 18. вијека; касније је постала Зенички срез, али је и даље била помињана као нахија у османским документима пошто је Зеница била најважније мјесто Брода у 18. и 19. вијеку.[16]
У вријеме владавине Османлија (1463—1878) чињеницом да се промјеном смјера главног трговачког пута[16] мијења и улога самог града,[5][14] те осим кратког периода кад је била сједиште бродског кадије (до 1557. године) Зеница је касаба,[16] опет својственог лика са неколико џамија (Султан-Ахмедова, позната као Чаршијска џамија; Осман-Челебијина; Сејменска; Јалијска), медресом (1737), неколико мектеба, разним нишанима, шадрванима, хановима, каравансарајима.[14][15]
У једном опису из 1697. године говори се о Зеници, гдје успијевају диње „а сам крај је врло питом”. Према претпоставкама, Зеница је имала 2.000 становника, међу којима су доминирали муслимани, да би крајем 18. вијека у изворима били помињани и православци и католици, а у 19. вијеку и Јевреји.[14][15]
Послије разарања и егзодуса упадом војске Еугена Савојског1697. године наступа вријеме стабилизације, а у административном, урбаном, пословном и топографском смислу издваја се зеничка чаршија са карактеристичним обиљежјима.[14][15]
Аустроугарско доба
Након Берлинског конгреса, одржаног 1878. године, Аустроугарска монархија је добила право да заузме Босну и Херцеговину; убрзо настаје оружани отпор окупационим трупама. Сматра се да је управо Зеница, тачније Хаџи-Мазића кућа, била мјесто преговора између представника османских власти у Босанском вилајету, Хафиз-паше, и заповједника аустроугарских окупационих снага, генерала Филиповића, око услова престанка сукоба.[14]
Ускотрачна пруга и воз
Граде се капитални објекти ширег друштвено-економског значаја, који ће постати живот као и судбина Зенице. То су жељезничка пруга од Босанског Брода до Зенице (1879), Рудник угља (1880),[16] Фабрика папира (1885), Жељезара (1892; 1899. је постала д. д.),[16] Казнени завод (1886). Године 1908. у Зеници је изграђена електрана, што је омогућило увођење електричне јавне расвјете. Отворене су и државне школе, прва 1885, а друга 1910; у том периоду у Зеници су постојале и конфесионалне школе, једна за католичку и православну цркву, и за три мектеба, медресе и руждије; Мухамед Сеид Сердаревић, муалим (учитељ) у Султан-Ахмедовој медреси у Зеници, залагао се за реформу наставе, гдје су предавања почела да се одржавају на локалном језику, а програм је модернизиран у складу са захтјевима времена. Организују се културна друштва на строго национално-конфесионалној основи, као што су Хрватско пјевачко друштво, Звечај, Чешка ријеч и др.; истовремено се оснивају и друга друштва општег карактера, као што су ватрогасци, ловци, планинари и други. Године 1910. у Зеници је отворен први биоскоп, Хелиос, који је подигао културу града на нови ниво. Ово ће, поред осталог, изазвати низ промјена — и квалитативних и квантитативних помака у развоју града.[5][14][15][16]
Крајем 19. и почетком 20. вијека, десио се урбани бум (за неколико пута се повећао број становника, по попису из 1910. године у овом мјесту је живјело 7.215 становника), евидентна је убрзана урбанизација (православна црква Рођења Свете Богородице саграђена је 1885. године, двије католичке цркве 1910. године, синагога1903. године), градња неколико преноћишта, хотела, школа, водовод, модерних путева итд.[14][15]
У 1935. изграђена је спомен-костурница за 273 страдалих у зеничком заробљеничком логору 1916/17. године.[26]
20. вијек у Зеници обиљежен је слиједом различитих карактеристичних појава, појачаном индустријализацијом, посебно послије 1938. године изградњом Грубе пруге, пауперизацијом дијела становништва, његовом пролетеризацијом, али и мијешањем градског европског и домаћег босанског менталитета и навика.[14][15]
Развија се град специфичних функција и намјена, посебно омеђен двјема чињеницама — Казнени завод и Жељезара Зеница — али и драгоцјеном потврдом суживота Зеничана различитих историја; Каменити мост повезује кућу Косте Јефића и Османаге Мехмедића и јеврејску Хавру пуних 90 година.[14][15]
Југославија
У периоду између 1941. и 1945. године, евидентан је напор домаћег становништва (углавном муслимана, потписивањем чувене Резолуције зеничких муслимана маја 1942. године)[27][28] да сачувају поштовање и уважавање, али и заштиту голог живота од немуслимана,[27] кроз формирање свог аутентичног знака, муслиманских милиција — у Шерићима, Доглодима, Бабину —, али и кроз партизанске одреде што је давало и имало одређену захтјевност и тежину.[14][29]
То је била димензија зеничког облика антифашистичког отпора; град није имао великих разарања, терора нити жртава. Димензије антифашистичке борбе су биле, нажалост, одређиване њиховим идеолошким (тачније националистичким) одређењем — што ће у ратном периоду доћи до изражаја а у послијератном девалвирати.[14][30][31][32]
Након ослобођења Зенице које су партизани извели 12. априла1945. године (Дан ослобођења Зенице),[31] град је почео нагло да расте као индустријски центар који се убрзо развио. Проширио се и обухватио бивша села Билино Поље, Клопче и Радаково; нови блокови зграда су изграђени да се смјесте све бројнији рудари и радници у челичани. Године 1948. број становника је био само око 15.000, а до 1961. је нарастао на преко 30.000; године 1981. у граду је живјело преко 63.000 становника, а на посљедњем југословенском попису спроведеном у Југославији — 1991. године — Зеница је била град са 96.000 становника. За вријеме југословенског периода од око 50 година, популација се ушестостручила.[33]
Године 1991, годину дана прије избијања Рата у Босни и Херцеговини, Зеница је постала сједиште једне од првих приватних и независних радио-станица у Источној Европи — Радио CD-CEMP.[34] У прољеће 1993, новинар и власник Радија CD-CEMP, добио је белгијску награду за независно новинарство — Оловка мира (енгл.The Pen Of Peace).[35]
Спомен камен и плоча за Матеу Јурић, са положеним цвијећем испред (2020)
Службена прва цивилна жртва Рата у БиХ у Зеници је мала двогодишња Хрватица Матеа Јурић (29. јул 1990 — 13. мај 1992), која је убијена хицем из ватреног оружја за вријеме блокаде тадашње војне касарне ЈНА у насељу Билимишће. Данас се традиционално у Радакову организује скуп сјећања на Јурићеву, гдје има спомен-плочу.[36]
Дана 19. априла1993. године, током Муслиманско-хрватског рата, 15 цивила је убијено и још 50 повређено, када је ХВО-ова граната из хаубице погодила централну пијацу Зенице.[37] Граната је испаљена из села Путићево (15 километара од Зенице). Мету је погодило укупно шест граната, двапут по три. Први напад је почео око 12.10 часова, други са двије гранате у 12.24 часова, а наредне двије рунде са двије гранате у 12.29 часова.[38] Током овог периода Зеница је била изолована од остатка свијета, годину и по дана. Град је претрпио значајан губитак цивилног становништва од снајперске ватре, пожара и глади. Четврти највећи град БиХ није имао воду ни струју.[39]
У току рата ипак је организован привредни сајам ЗЕПС.[3] Такође је значајно поменути да су кафански и други пјевачи-аматери пјевали на отвореним свиркама у ресторану-башти КПД Зеница док је рат у источној Босни већ буктио а Зеница већ била погођена у мањој мјери.
Током рата, демографија града је нагло промијењена, доласком Муслимана (Бошњака) из других дијелова БиХ и одласком Срба у дијелове земље који су били под српском контролом.[42]
Историјске слике Зенице
Чланак из часописа Босанска вила (1890) о томе како је Мехмед Фатих окупирао Градишће и Врандук 1463
Дио стакленог меморијала у склопу комплекса „Камени спавач — Мак Диздар” на главном градском Тргу АИ са именима хиљада Зеничана страдалих у Рату у БиХ (2019)
21. вијек
Зеница се након рата споро опоравља и даље развија. Владајућа политичка странка у Граду Зеница је чак 20 година била већински бошњачка и муслиманска Странка демократске акције, за чије је односно вријеме владавине њених начелника развој насељеног мјеста Зеница односно града Зеница (његовог грађанског језгра, али такође и околних села као дијелова тадашње Општине) релативно споро напредовао, дијелом због корупције и малверзација разних типова;[43][44][45] многа подручја самог насељеног мјеста Зеница ни након 20 година нису добила градску расвјету, водовод и канализацију те солидно асфалтиране путеве.[46]
Евидентан је драстичан пад броја становника од 1991. до 2013. године који износи ≈26% (Зеница је изгубила четвртину становништва дијелом усљед рата, дијелом због неповољних економских прилика у БиХ и повремених рецесијских криза што приморава нарочито младе али и средњовјечне људе да напуштају државу и одлазе у Европу и Америку).[33][1]
Године 2014, у Зеници су се — поред осталих градова ФБиХ — одвили насилни грађански протести. Полупана је зграда градске Општине, зграда РМК такође демолирана, десеци особа примљени у Кантоналну болницу, а неки званичници поднијели оставке.[47]
На Локалним изборима у БиХ 2016. године градоначелник је први пут постао независни политичар (Фуад Касумовић),[49] који је за циљ имао да Зеница постане модеран, европски и регионални центар.[50] За три године мандата нагло је убрзао развој, стављајући нагласак на градско језгро односно насељено мјесто;[51] град за локације од приоритетног значаја покреће увођење расвјете те водовода и канализације, асфалтирање путева и унапређење транспорта (бициклистичке траке и штандови за бицикла бивају уведени по први пут у историји Зенице на масовном плану, а од октобра 2019.[52] и систем Некстбајк[53] који у БиХ имају још само Сарајево и Бања Лука а у свијету укупно преко 200 градова), праве се планови за увођење новог система гријања града (Зеничани се двије деценије у 21. вијеку редовно суочавају са потпуном обуставом или слабом испоруком гријања током сезоне, поготово у најхладнијим данима),[54] почињу се редовно одржавати новогодишњи концерти на главном градском тргу за све грађане и посјетиоце (први је одржан 2017/2018. а наступио је Милиграм;[55] други је одржан 2018/2019. године када је главни наступ имала Црвена јабука),[56] организују се разне нове манифестације за грађане и туристе (нпр. Зеница самер фест, музички фестивал са домаћим и регионалним звијездама који траје неколико седмица и одржава се на градском тргу — први је љета 2018. отворио Френки а затворила Дубиоза колектив,[57] а на другом је љета 2019. за отварање био задужен Саша Ковачевић а затварање Жељко Јоксимовић;[58] умјетнички, трговачки и др. базари и сл.)[59][60][61][62][63] док се трговачкопривредни сајам са дугом историјом ЗЕПС шири — тако унапређујући туристички односно привредни потенцијал. Ово су све разлози због чега град посјећује све више људи са свих континената свијета, од којих је значајно поменути Африку и Азију. Ријешен је проблем паса-луталица у насељеном мјесту,[64] значајно је смањено загађење које је кулминирало почетком[65] и половином 2010-их (Зеничани су били навикнути на розе-црвено небо и загађен ваздух неугодног мириса нарочито током ноћи загађења),[66] унапређен је јавни превоз (нови аутобуси, вај-фај и сл.)... У плану је и рјешавање великог проблема незапослења и модернизовање система образовања, изградња градске подземне гараже,[67] као и пројекти утопљавања зграда у граду.[68] Манифестација Чимбуријада, која се одржава већ неколико деценија, одржана је и 2019. године, уз видео-пренос на ТВ Зеници.[69]
Многи Срби су током и након рата у БиХ напустили Зеницу (самовољно отишли или протјерани);[70] сада живе у Републици Српској, као и у Србији, али и другдје у свијету; на нивоу Федерације БиХ сведени су на статистичку грешку.[42]
Најчешће презиме у Зеници је Делић (983 особе).[73] Прате га Спахић (878),[73] те најчешће босанскохерцеговачко презиме[74] — Хоџић[74] (815).[73] Послије слиједе Бајрамовић (701), Исаковић (688), Имамовић (669), Халиловић (649), Бегановић (643), Шишић (566) и др.[73] Претходно поменута презимена носи око 5,5% градске популације.[73] Друга честа презимена су Арнаут, Бабић, Башић, Дурмић, Фејзић, Пашалић, Махмић, Ковачевић, Алић итд.[73]
У Зеничко-добојском кантону, најчешћа презимена су (опадајућа учесталост, сва са учесталошћу >1.000 су на списку; ажурирано маја 2022):[75]
Хоџић
Халиловић
Делић
Спахић
Башић
Имамовић
Ковачевић
Кадрић
Тадић
Марковић
Бабић
Бегић
Алић
Шехић
Селимовић
Бегановић
Хаџић
Муратовић
Томић
Шишић
Дедић
Карић
Смајић
Синановић
Јукић
Видовић
Рамић
Диздаревић
Бркић
Софтић
Авдић
Павловић
Матијевић
Бошњак
Пашалић
Шабановић
Фејзић
Радић
Ковач
Лукић
Петровић
Хасић
Политика
Четврти зенички солитер у којем је МЗ Одмут; на згради се види мала ознака улице, „Булевар Кулина бана”, поред друге веће табле „Булевар Езхера Езе Арнаутовића” (бивши начелник, за чијег мандата је започета градња булевара) — због противљења Зеничана одлуци о промјени назива градског булевара
Грб је четвртасто усправно правоугаоно поље с полукружно заобљеним доњим дијелом уоквирено двјема линијама, чији су дебљина и међупростор једнаки. Грб садржи шест елемената који су приказани линијама црне боје исте дебљине. Лијевом страном, пратећи оквир поља грба, протеже се контура ријеке Босне, коју у доњем дијелу сијеку двије хоризонталне линије — симбол комуникације. У преосталом дијелу поља грба приказана су четири симбола кружне форме (у смјеру казаљке на сату): симбол Врандука — сјеверне капије града; један од шест крстова са плоче бана Кулина, уједно и симбол хришћанства; полумјесец — симбол ислама и османског периода; и укрштени чекићи — симбол рударства и тешке индустрије, а индиректно и симбол аустроугарског периода. Поље грба је обојено жутом и свијетлозеленом бојом. Жута боја покрива поље до нивоа горња два кружна елемента, а зелена боја преостали дио поља. Полумјесец у доњем дијелу у варијанти је испуњен жутом. Контура ријеке је скоро бијела.[76][77][78][79]
Позадина заставе града Зеница је жуте и свијетлозелене боје исте као и на грбу[76][77] (постоји и варијанта са позадином бијеле боје).[80] Однос ширине и дужине заставе је 1:2 (бијеле 3:7).[76][77][78][79][80] Застава се не мора користити у свим варијантама у усправном положају.[76][77] На средини заставе налази се необојен грб (само контуре);[76][77][78][79] у варијанти бијеле боје грб је обојен.[80] Ширина грба заузима отприлике 1⁄3 ширине водоравне односно 2⁄3 ширине усправне заставе,[76][77][78][79] а у варијанти са бијелом позадином[80] висина грба заузима 3⁄7 висине усправне заставе.[76][77][78][79][80]
Услови и начин употребе грба Зенице прописују се посебном одлуком Вијећа.[76][78][79]
Сједиште управе Града
У насељеном мјесту Зеница је сједиште Управе Града Зеница и Града Зеница (Општине до 2014); Управу чине Градоначелник (до 2014. Наченик Општине), Вијеће Града Зеница (до 2014. Општинско вијеће) и Градско правобранилаштво (до 2014. Општинско правобранилаштво).[81]
За град Зеницу улогу од значаја сљедствено има Градоначелник Града Зеница. Испод је дат списак досадашњих зеничких Начелника1–34 + * и Градоначелника**.
Суљо Арнаут (1878)
Ахметага Мутапчић (1889—1895)
Есад Аликадић (1898—1905)
Али Хармандић (1906—1913)
Махмуд Тарабар (1913—1917)
Осман Мутапчић (1917—1923)
Иво Геј (1923—1925)
Ахмед Мутапчић (1926—1931)
Абдулазиз Аско Борић (1932—1935)
Ениз Мутапчић (1935—1936)
Мехмедалија Тарабар (1936—1941)
Исмет Салчиновић (1941—1946)
Мустафа Чолаковић (1945)
Мустафа Мујагић (1945)
/9./ Абдулазиз Аско Борић (1945—1946)
Јозо Марчинковић (1946—1948)
Вељко Билановић (1949—1950)
Никола Спаић (1951—1952)
Сафет Узуновић (1952—1955)
Ђуро Векић (1955—1959)
Милко Крижановић (1959—1960)
Езхер Езо Арнаутовић (1960—1965)
Винко Јелчић (1965—1966)
Мухамед Берберовић (1966—1970)
Абдулах Мутапчић (1970—1974)
/23./ Винко Јелчић (1974—1978)
Никола Мирковић (1978—1982)
Салим Тарабар (1982—1983)
Мухамед Пашалић (1983—1984)
Никола Телебак (1984—1985)
Богољуб Коњикушић (1985—1986)
Омер Филиповић (1986—1988)
Богдан Колар (1988—1990)
Ибрахим Алиспахић (1990—1992)
Бесим Спахић (1992—1997)
Ферид Алић (1997—2000)
Закир Пашалић (2000—2004)
[мнд. 38, 39 и 40] Хусејин Смајловић (2004—2016)*, **
У граду дјелују: Камерни симфонијски оркестар; Босанско народно позориште с Великом сценом, Малом сценом, Сценом у подруму и Кабареом; Омладински хор; Ликовна галерија; Музеј града Зенице. При Босанском народном позоришту, поред сталног ансамбла, активна је и Дјечија сцена са сопственим програмом.
Хрватско културно друштво „Напредак”, подружница Зеница од 2010. организује у склопу Ускрсних дана сваке године Туцијаду, такмичење поводом највећег католичког празника Ускрса. Циљ је пронаћи судионика с најтврђим ускршњим јајетом, односно љуском. Манифестација се одржава у просторијама Хрватског дома.[84]
Од 2010. ХКД „Напредак”, подружница Зеница организује сваке године у склопу Ускрсних дана у Хрватском дому Фестивал природних ракија и ликера.[85][86]
Из Зенице је ансамбл средњовјековне музике, Фугато; такође, из овог града је и реге/даб/рок група Дубиоза колектив те поп-рок састав Немогуће вруће. (Списак свих значајних умјетника је на доњем списку.) ГУД „Филигран” Зеница и тамбураши „Златна жица” 30. јула су наступили на Међународним тамбурашким сусретима који су представљали осму ноћ Зеница самер феста 2019 (19. јул — 9. август).[87] Камерни мјешовити хор „Арт соноре” је награђиван и његови чланови — углавном просвјетни радници — активно изводе разне музичке жанрове као што је севдалинка.[88]
У Зеници постоји 19 основних и 12 средњих[90]школа. Између осталих, ту је Основна[91] и Средња[92]музичка школа, Основна специјална школа,[93] те Католички школски центар „Свети Павао” који има основну школу и гимназију.[94]
Извиђачи су покрет за дјецу и младеж, а у остваривању циљева и програма им помажу одрасли чланови организације.
Извиђачи се претежно баве упознавањем природе, дружењем (социјализацијом дјеце) и учењем корисних вјештина које им могу помоћи у будућем животу — како у цивилизованом свијету, тако и у дивљини. Извиђачка организација у Зеници обиљежила је 2017. године своју 65. годишњицу континуираног постојања. Од оснивања до данас кроз зеничку извиђачку организацију прошло је око 100 хиљада младих људи различитих опредјељења.[96][97]
Привреда и саобраћај
Привреда
Челичана
Зеница је индустријски центар.[95] У досадашњој политици развоја преовладавале су базне гране индустрије (производња гвожђа и челика, и рударство). Експлоатација мрког угља у Зеници је отпочела 1880. године, а производња челика 1892. године.[98]
У предратном периоду (1990. године) у Зеници, поред осталог, произведено је 1,4 милиона тона челика и 924.000 тона угља, 1.018.000 м2 тканине, 158.000 хЛ млијека итд. Број запослених радника био је 53.419 — од чега у друштвеном сектору 49.415 (привреда 42.965 и 6.450 у ванпривреди), а у приватном сектору 4.004 запослена.[98]
Иако Зеница у ратном периоду (1992—1995) није претрпјела ратна разарања у оној мјери као нека друга мјеста у БиХ, рат је свакако оставио значајне посљедице по привреду. Оне се огледају првенствено у обустављању континуираног процеса производње челика и великом смањењу његове производње.[98]
Ратарство и сточарство имају значајне предуслове за даље повећање производње, уз већу примјену агротехничких мјера. У ратарској производњи најзаступљенија је производња квалитетног кромпира — са значајним тржним вишковима, мркве, лука, кукуруза, пшенице и поврћа. Изван Зенице цијењен је и тражен познати овчији сир.[98]
Компаније металног сектора
Најзначаније компаније металног сектора (такође активне на другим плановима) из Зенице су Арцелор Митал, Феметал, РМ-ЛХ, Босио, Трежур.
Саобраћај
Електрични воз у Зеници
Зеница је спојена са Сарајевом (70 километара југоисточно) жељезничким и цестовним путем — оба прате долину ријеке Босне. Ауто-пут А1 повезује Зеницу са Сарајевом и Мостаром. Жељезничка линија наставља јужно, а на крају долази до обале у Плочама (Хрватска).[95]
Путеви у граду су релативно лоши. Изузетак су новоизграђена Главна градска магистрала (ГГМ) те неки дијелови главних градских саобраћајница у центру и Новој Зеници. У фази припреме је санирање и/или проширивање путева према неким околним насељима и селима, а негдје су радови већ у току (путеви око Врандука, према Немили и одмаралишту Бистричак).[99]
Најважније инфраструктурне и транспортне компаније из Зенице (све д.о.о.) су Алми градња, ИТЦ, Аркон, Арел, Унипројект комерц — инжињеринг, Комград — Зе, Алми-транспорт, Геосонда, Енгра, ЖГП — Зеница.
Град се током 2019. године суочавао с проблемом око обнове тунела „Врандук”, која је по плановима трајала чак до пред крај првог квартала наредне године;[100] саобраћај се углавном одвијао у једној траци наизмјенично, а некада је долазило и до потпуне обуставе и незгода више врста (излијетање возила, туче возача и др.).[101][102][103][104][105]
Зеница има изузетну базу за развој спорта и масовне физичке културе. Зенички спортисти и спортски радници остварили су низ запажених резултата — како у Босни и Херцеговини, тако и на међународној спортској сцени.[106]
ФК Челик двоструки је освајач некадашњег Средњоевропског купа.[107] Од признавања Босне и Херцеговине, Челик је три пута био државни првак,[107] а у два наврата освајач купа.
Значајне резултате остварили су и рагбисти Челика, који су били осмоструки прваци бивше Југославије, 6 пута су освојили куп, а Челик је и двоструки првак Босне и Херцеговине.[106]
У Зеници дјелује 45 клубова у којима је запослен велики број професионалаца и аматерских радника у спорту. Зеница је и једини бх. град у којем дјелује Клуб екстремних спортова (Скорпио), са тежиштем на алпинизам и спортско пењање.[106]
Главни медијум комуникације у граду је његов јавни сервис, Радио-телевизија Зеница (РТВЗЕ). Смјештена је у улици Булевар Краља Твртка I, преко пута гдје је лоцирана главна аутобуска станица.[108] Нема других ТВ станица у граду; најближа је НТВ ИЦ Какањ. Постоји много других радио-станица, као што су: Радио Зенит, Народни радио Зеница, Радијо актив, Радио ТНТ Зеница, Радио ЗОС, Уживо радио, БМ радио (бивши), Q радио Зеница, YUB радио, Радио Зеничко небо и Радио Дијаспора Зеница.
Зеница има један лист и исти је бесплатан (такође представља прве босанскохерцеговачке бесплатне новине), Суперинфо, који се грађанима дијели на уличним штандовима (данас ријетко на овај начин) или га разносачи новина и каталога оставе на полице већине јавних зграда у граду.[109] Сам Град има у свом сједишту званични гласник (Службене новине Града Зеница).[110] Сједишта дописништава националних листова Дневни аваз и Ослобођење и локалног листа Наша ријеч налазе се у Зеници, у згради „Јабука” испод Хамиде, у Масариковој и на другој страни зграде у којој РТВЗЕ има своје сједиште — редом.
^Federacija Danas 08.12.2023.FTV. 8. 12. 2023. Корисна информација се налази на: 34:08–36:27. Архивирано из оригинала 8. 12. 2023. г. „DIRIGENT MJEŠOVITOG HORA ART SONORE”
^„KONS”. Архивирано из оригинала 7. 12. 2022. г. Приступљено 7. 12. 2016.
Kreševljaković, Hamdija (1991). „Esnafi i obrti u Bosni i Hercegovini (1463–1878)”. Ур.: Avdo Sućeska; Enes Pelidija; Emir Sultanović. Izabrana djela (II изд.). Sarajevo [Novi Sad]: Veselin Masleša [Budućnost]. стр. 293—381 /380—381/. Архивирано из оригинала 22. 07. 2019. г. Приступљено 22. 07. 2019.COBISS.SR439831. COBISS.BH439831COBISS.RS439831.
Kristina Persson Menteri Kooperasi NordikPetahanaMulai menjabat 3 Oktober 2014Penguasa monarkiCarl XVI GustafPerdana MenteriStefan Löfven PendahuluEwa BjörlingPenggantiPetahanaMenteri Pengembangan StrategiPetahanaMulai menjabat 3 Oktober 2014Penguasa monarkiCarl XVI GustafPerdana MenteriStefan Löfven PendahuluJabatan dibentukPenggantiPetahana Informasi pribadiLahir16 April 1945 (umur 78)Östersund, SwediaPartai politikDemokrat SosialPekerjaanAhli ekonomiSunting kotak info ...
SMA Negeri 7 SurabayaInformasiDidirikan25 September 1963JenisSekolah Menengah AtasAkreditasiANomor Pokok Sekolah Nasional20532261Kepala SekolahAlif Hanifah, M.Pd, M.SiJurusan atau peminatanIPA dan IPS dan BahasaRentang kelasX MIA, X IIS, X IBB XI MIA, XI IIS, XI IBB XII MIA, XII IIS, XII IBBKurikulumKurikulum 2013Jumlah siswa± 1000 siswaStatusNegeriAlamatLokasiJl. Ngaglik 27-29, Surabaya, Jawa Timur, IndonesiaTel./Faks.031-3718085Koordinat7°14'52.8S 112°45'10.1ESitus w...
منتخب نيوزيلندا لكرة القدم للسيدات معلومات عامة بلد الرياضة قالب:نيوزبلندا الفئة كرة القدم للسيدات رمز الفيفا NZL الاتحاد اتحاد نيوزيلندا لكرة القدم كونفدرالية اتحاد أوقيانوسيا لكرة القدم الموقع الرسمي الموقع الرسمي الطاقم واللاعبون المدرب توني ريدنغز القائد �...
العلاقات البولندية الزامبية بولندا زامبيا بولندا زامبيا تعديل مصدري - تعديل العلاقات البولندية الزامبية هي العلاقات الثنائية التي تجمع بين بولندا وزامبيا.[1][2][3][4][5] مقارنة بين البلدين هذه مقارنة عامة ومرجعية للدولتين: وجه المقارنة ب�...
American politician For his father, the American jurist, see Richmond Mumford Pearson.Richmond PearsonRichmond Pearson, US Representative from North Carolina.Member of the U.S. House of Representativesfrom North Carolina's 9th districtIn officeMarch 4, 1895 – March 3, 1899Preceded byWilliam T. CrawfordSucceeded byWilliam T. CrawfordIn officeMay 10, 1900 – March 3, 1901Preceded byWilliam T. CrawfordSucceeded byJames M. Moody Personal detailsBorn(1852-01-26)Jan...
Panchira Lily Yuen dalam foto erotis. Panchira (パンチラcode: ja is deprecated ) adalah sebuah kata Jepang yang merujuk kepada penampakan sekilas dari pakaian dalam wanita. Istilah tersebut memberikan konotasi riskan yang mirip dengan kata upskirt dalam bahasa Inggris. Dalam anime dan manga, panchira biasanya merujuk kepada penyorotan pantat, sebuah konvensi visual yang dipakai khusus oleh para seniman dan animator asal Jepang sejak awal 1960an. Menurut sumber-sumber Jepang, konvensi ters...
1809 battle of the War of the Fifth Coalition Battle of Neumarkt-Sankt VeitPart of the War of the Fifth CoalitionRott River near Oberdietfurt, 10 km downstream. The Bavarians suffered heavy losses while retreating across the Rott.Date24 April 1809[1]LocationNeumarkt-Sankt Veit, modern-day Germany48°22′N 12°30′E / 48.367°N 12.500°E / 48.367; 12.500Result Austrian victory[1]Belligerents Austrian Empire First French Empire Kingdom of BavariaCo...
Moses CleavelandStatue de Moses Cleaveland sur une placette du centre de ClevelandBiographieNaissance 29 janvier 1754CanterburyDécès 16 novembre 1806 (à 52 ans)CanterburySépulture ConnecticutNationalité américaineActivité Homme politiquePère Aaron Cleaveland (d)Mère Thankful Cleaveland (d)Autres informationsArme Armée continentaleSignaturemodifier - modifier le code - modifier Wikidata Pièce commémorative d'un demi dollar frappée à la Great Lakes Exposition de 1936 Moses Cl...
Opening folio of Genesis A in Bodleian Libraries, Junius 11. Genesis A (or Elder Genesis) is an Old English poetic adaptation of the first half or so of the biblical book of Genesis. The poem is fused with a passage known today as Genesis B, translated and interpolated from the Old Saxon Genesis. Genesis A (and B) survive in the Junius Manuscript, which has been held in the Bodleian Library at the University of Oxford since 1677. Lacunae The sole manuscript containing Genesis A is incomplete,...
Questa voce o sezione sull'argomento storia è priva o carente di note e riferimenti bibliografici puntuali. Sebbene vi siano una bibliografia e/o dei collegamenti esterni, manca la contestualizzazione delle fonti con note a piè di pagina o altri riferimenti precisi che indichino puntualmente la provenienza delle informazioni. Puoi migliorare questa voce citando le fonti più precisamente. Segui i suggerimenti del progetto di riferimento. L'irredentismo italiano fu un movimento d'opini...
Questa voce sull'argomento cestisti statunitensi è solo un abbozzo. Contribuisci a migliorarla secondo le convenzioni di Wikipedia. Segui i suggerimenti del progetto di riferimento. Buster Matheney Buster Matheney nel 1976 Nazionalità Stati Uniti Altezza 203 cm Peso 96 kg Pallacanestro Ruolo Ala grande CarrieraGiovanili Bell High School1974-1978 Utah UtesSquadre di club Mariwasa Honda Newcastle Falcons Il simbolo → indica un trasferimento in prestito. Modifica...
Breakdance aux Jeux olympiques Généralités Sport Break dance Création 2002 1re apparition Paris, 2024 Organisateur(s) CIO Éditions 1re en 2024 Périodicité Tous les 4 ans Pour la compétition à venir voir : Breakdance aux Jeux olympiques d'été de 2024 modifier La première apparition du breakdance aux Jeux olympiques aura lieu en 2024 aux Jeux de Paris 2024. C’est à Buenos Aires que ce sport fut présenté au public olympique lors des Jeux olympiques de la jeunesse de 2...
n.SSignInformasi latar belakangAsalSeoul, Korea SelatanGenreK-popTahun aktif2023 (2023)–sekarangLabeln.CH EntertaintmentAnggota Kazuta Hyun Eddie Doha Junhyeok Sungyun Robin Hanjun Laurence Huiwon n.SSign adalah sebuah grup vokal laki-laki Korea Selatan yang berada di bawah naungan n.CH Entertainment. Grup tersebut debut pada tahun 2023 dan dibentuk melalui acara survival Stars Awakening. Pada awalnya, n.SSign dibentuk sebagai grup proyek dan kemudian diputuskan menjadi ...
Pemilihan umum Bupati Maluku Tenggara Barat 20172017202215 Februari 2017Kandidat Calon Petrus Fatlolon Petrus Werembinan Taborat Dharma Oratmangun Pendamping Agustinus Utuwaly Jusuf Siletty Markus Faraknimella Suara rakyat 22,078 13,517 19,914 Persentase 39.77% 24.35% 35.88% Gubernur dan Wakil Gubernur petahanaPetrus Fatlolon dan Agustinus Utuwaly Nasdem, Demokrat, Gerindra, Hanura, PKB, PKS Gubernur dan Wakil Gubernur terpilih belum diketahui Pemilihan Umum Bupati Maluku Tenggar...
Province of South Korea Province in Hoseo, South KoreaNorth Chungcheong Province 충청북도ProvinceChungcheongbuk-do Korean pronunciation: [tɕʰuŋ.tɕʰʌŋ.buk̚.t͈o]Korean transcription(s) • Hangul충청북도 • Hanja忠淸北道 • McCune‑ReischauerCh’ungch’ŏngbukto • Revised RomanizationChungcheongbuk-do FlagLogoCoordinates: 36°45′N 127°45′E / 36.750°N 127.750°E / 36.750; 127.750Co...
This template does not require a rating on Wikipedia's content assessment scale.It is of interest to the following WikiProjects:Economics Business and economics portalThis template is within the scope of WikiProject Economics, a collaborative effort to improve the coverage of Economics on Wikipedia. If you would like to participate, please visit the project page, where you can join the discussion and see a list of open tasks.EconomicsWikipedia:WikiProject EconomicsTemplate:WikiProject Economi...
National sports team United StatesShirt badge/Association crestNickname(s)USMNTTeam USAThe Stars and StripesThe YanksAssociationUnited States Soccer Federation (USSF)ConfederationCONCACAFHead coachMárcia Taffarel[1]FIFA codeUSA Home colors Away colors The United States women's national futsal team represents the United States in international competitions. It is sanctioned by the United States Soccer Federation, affiliated with CONCACAF. History The United States Soccer Federation es...
Documentation[voir] [modifier] [historique] [purger] Ce modèle à risque est inclus sur un très grand nombre de pages et ne peut pas être modifié. Cette protection ne constitue pas obligatoirement une approbation de la version actuelle. Vous pouvez proposer une modification en page de discussion. Lorsqu'un compromis sera trouvé en page de discussion, vous pourrez demander la modification auprès des administrateurs (voir le journal des protections)....
.jpg)
.jpg)
.jpg)
,_%D0%A0%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B4_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9A%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%A5%D0%BE%D1%85%D0%B5%D0%BD%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%84.jpg)
,_%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0.jpg)
.JPG)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
_(14781201912).jpg)
