Земљотрес у Краљеву 2010. године био је земљотрес магнитуде 5,4[2] или 5,3[3]¹ који се догодио на око 10 km североисточно од Краљева, 3. новембра2010. године, у 01:56:56 часова по локалном времену. Хипоцентар земљотреса био је на око 10 km дубине.
Према саопштењу Европско-медитеранског сеизмолошког центра, у периоду између 02:11 и 02:45 часова догодила су се два мања потреса магнитуде око 2,2 степена Рихтерове скале.[6] Око 09:25 часова по локалном времену догодио се још један јачи потрес, као последица смиривања тла[7] У земљотресу је погинуло двоје људи, око 180 је задобило лакше телесне повреде, а изазвана је и велика материјална штета[8] Неки вид оштећења је претрпело око 16 хиљада кућа, 8.500 станова, 33 школе и неколико стотина привредних објеката.[8] Последице земљотреса осетило је око 80 хиљада људи.[8]
Само на индивидуалним стамбеним објектима материјална штета је процењена на око 2,5 милијарде динара.[8]
Одлике
Земљотрес код Краљева имао је интензитет од око 7-8 степени, што одговара убрзању сеизмичких таласа од 250-500 mm/с.[9] За услове у Србији и на Балкану, овакав земљотрес се сматра веома снажним, док је у светским размерама његова јачина средњег интензитета. Земљотрес ове магнитуде се на територији Србије догађа са фреквенцијом од око 10 година. Србија се налази у северној периферној области Медитерана, која спада у сеизмички активније просторе. Према Јеленку Михаиловићу, првом српском сеизмологу, краљевачки земљотрес лоциран је отприлике на граници Динарске и Савске сеизмичке регије[10]
Од тренутка најјачег удара регион Краљева погодило је преко 650 земљотреса слабије магнитуде у распону 1.5 до 2.5 степена Рихтерове скале, што је директна последица смиривања тла.[11]
Хипоцентар потреса код Краљева био је на око 10 km дубине, што га на основу класификације убраја у веома плитке земљотресе[12], посматрано у светским оквирима, док је у геолошким условима у којима се догодио овај земљотрес (унутрашњост континента, удаљеност од директног извора тектонског напона, дубина до Мохо-а), његова дубина, с обзиром на магнитуду, очекивана.
Последице
Од земљотреса је у селу Грдица код Краљева погинуо један брачни пар, када је на њих пала бетонска плоча куће у којој су живели. Епицентар земљотреса био у селима Витановац, Витковац и Стубал, на путу Краљево-Крагујевац.
Интензитет овог земљотреса у епицентралној области, у пречнику од 20 km у односу на епицентар, процењен је на 7 степени по МСК-64 скали (Меркалијевој скали). После главног удара, дешавало се по десетак накнадних потреса за пола сата, од којих је најјачи, у 03:45 сати имао магнитуду 3,2 степена. У ноћи између 3. и 4. новембра 2010. године регион Краљева погодила су два слабија потреса магнитуде 2.0 степена Рихтерове скале у 05:59 часова, чији је хипоцентар био на дубини од 3 km.[13] и магнитуде 2.9 степена Рихтерове у 06:12 часова, са хипоцентром на дубини од 15 km[14] Пре њих забележено је још пет слабијих трусова магнитуде 2.0-2.3 степени Рихтерове скале.
Касно увече 4. новембра 2010. у 22:09 часова 8 km северозападно од Краљева, у близини Лађеваца, догодио се још један јак потрес магнитуде 3.9, на дубини од око 2 km. У исто време Евро-медитерански сеизмолошки центар објавио је да је магнитуда труса била 4.4 степена Рихтерове скале.[15]
Штета
У граду није било грејања и делимично струје, вода се није препоручивала за пиће, породилиште је било поплављено, а у Клиничком центру „Студеница“ нису радиле операционе сале, док су у продавницама попадали рафови и полице, па је снабдевање грађана било отежано.[16]
Услед потреса, мобилна телефонија у Краљеву је била у прекиду.[17], а проглашено је и ванредно стање[18] Било је отежано снабдевање електричном енергијом, а вода није била за пиће.
У селу Витановац према сведочењу мештана за време потреса било је скоро немогуће одржати се на ногама, ширио се концентрични хук и завладала је паника.[19] Страдало је око 70% објеката од укупно 850 домаћинстава. У Матарушкој Бањи неколико кућа је оштећено и напукло. У Краљеву су улице биле прекривене комадима стакла, бетона и малтера. Неки вид оштећења је претрпело око 16 хиљада кућа, 8.500 станова, 33 школе и неколико стотина привредних објеката.[8] Страдало је 450 од укупно 650 трафо станица. У исто време оштећења су претрпели манастири у околини Краљева међу којима и Жича и Сопоћани. На манастиру Жича је напукао северни зид[20]
Комисија кризног штаба у Краљеву, у први мах је проценила да је око 5.000 објеката оштећено, од чега је 564 проглашено неупотребљивим за живот.[24] У Мрчајевцима код Чачка, једна старија особа преминула је услед страха од земљотреса[25]
Након потреса у ноћи између 4. и 5. новембра неколико људи је лакше повређено, а веће материјалне штете није било. Већ оштећени објекти су додатно изгубили на стабилности. Већина грађана Краљева и околине ноћ је провела код пријатеља и на улици у страху од поновних трусова.[26] Потрес се осетио у Врњачкој Бањи, Чачку и Београду.[27] Епицентар је био око 1,5 km западно од аеродрома Лађевци.
Помоћ
Влада и локална самоуправа
Влада Републике Србије је у року од годину дана након земљотреса обезбедила 2,3 милијарде динара, саграђене су 462 монтажне куће, 13 хиљада домаћинстава је обновљено, као и 8.500 станова.[8] Око 10% средстава за обнављање ових објеката обезбедили су различити донори, приватна и јавна предузећа, удружења, амбасаде, братски градови[8]...
Влада Републике Србије је обезбедила 5 милиона динара помоћи за Краљево и 1 милион динара за народну кухињу. Министарство образовања је упутило помоћ од 2 милиона динара, Канцеларија за одрживи развој недовољно развијених подручја 1 милион динара.[28]Републичка дирекција за робне резерве је обезбедила 452,406 комада црепа у вредности 14 милиона динара.[28]Војска Србије је обезбедила цистерне за воду и камионе за превоз грађевинског материјала.[28] Министарство пољопривреде је упутило помоћ од 50 тона шећера и 28.000 литара уља.[28] Из Националног инвестиционог плана ће бити обезбеђена средства за обнову оштећених болница и школа.[29]Влада Војводине и Црвени крст су упутили помоћ у вредности 5 милиона динара.[30] Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је ставио на располагање 50 милиона динара уштеђених средстава.[31] Министарство животне средине и просторног планирања је обезбедило 50 милиона динара.[32] Дугорочно Влада Србије планира да обезбеди милијарду динара (9 милиона евра).[33]
Влада Републике Србије је такође објавила да је буџет за елементарне непогоде потрошен још раније у току године те да ће бити обављене најхитније поправке финансиране из буџетске резерве.[34]
На посебни рачун грађани су (до 15. новембра у 14 часова) уплатили 225.000.000,00 динара.[79]
Остало
Српска православна црква је уплатила 1,5 милиона динара.[80] Вероучитељи Архиепископије београдско-карловачке су уплатили 300.000 динара Економско-трговинској школи.[81]
Хуманитарна организација „СОС Киндердорф“ је уплатила 100.000 евра.[82]
Министри унутрашњих послова Румуније и Црне Горе су понудили помоћ у рашчишћавању. Србија се захвалила на понуђеној помоћи уз закључак да нема таквих рушевина које би захтевале ангажовање додатних снага, машинерије и људства.[85]Влада Црне Горе је упутила 50.000 евра помоћи.[86]Влада Немачке је одобрила 25.000 евра.[87]
Учесници треће сезоне забавне емисије Фарма су у склопу задатка организовали такмичење у којем је сав приход од гласања био уплаћен за обнову болнице у Краљеву.[96]Радио-телевизија Србије ће одржати телетон 28. новембра.[97]
^Pajić, N. (8. 10. 2010). „Svaka čast! SEKA pomaže Kraljevu” (на језику: (језик: српски)). Pressonline.rs. Архивирано из оригинала 25. 03. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2011.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)