Гренада

За друге употребе, погледајте страницу Гренада (вишезначна одредница).
Гренада
Grenada  (енглески)
Крилатица: Увек свесни тежимо Богу, градећи и напредујући као један народ
(енгл. Ever Conscious of God We Aspire, Build and Advance as One People)[1]
Химна: Хеј Гренада
(енгл. Hail Grenada)
Боже, чувај краља!1
(енгл. God, Save the King!)
Положај Гренаде
Главни градСент Џорџиз
Службени језикенглески
Владавина
 — КраљЧарлс III
 — Генерални гувернерСесил Ла Гренад
 — ПремијерДикон Мичел
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
7. фебруара 1974.
Географија
Површина‍
 — укупно344 km2 (217)
 — вода (%)1,6
Становништво‍
 — 2011.[2]103.328 (196)
 — густина300,37 ст./km2
Привреда
ВалутаИсточнокарипски долар
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC (UTC-4)
Интернет домен‍.gd‍
Позивни број+473
1 Краљевска химна Боже, чувај краља! (енгл. God, Save the King), се користи само приликом монархијских прилика.

Гренада (енгл. Grenada) острвска је држава у Средњој Америци. Налази се на југоистоку Карипског мора северно од Тринидада и Тобага и јужно од Светог Винсента и Гренадина.[3][4]

Гренада је најјужније острво у ланцу Виндвордских острва. Под њену управу спадају и јужна Гренадинска острва. Главна острва су настала од остатака угашених вулкана и вреди их видети због привлачног шумског крајолика. Током сушне сезоне, клима је веома пријатна, дани су топли, а ноћи хладне. Међутим, кад наступи кишно доба године, врућина је неподношљива и дању и ноћу.

Привреда се већином заснива на пољопривреди, те Гренађани извозе какао, орашчић, банане и цимет. Без обзира на ове производе, Гренада се не може похвалити мануфактурном индустријом, премда је туризам постао значајни извор страног капитала. Ова краљевина је омиљено пристаниште бродова који крстаре Карипским морем или уз Мале Антиле

Етимологија

Порекло имена „Гренада” је нејасно, али је вероватно да су шпански морнари назвали острво по граду Гранада.[5] До почетка 18. века, име „Гренада” или „ла Гренаде” у француском језику, било је у широкој употреби.[6]

Географија

Положај

Гренада је острвска земља која се састоји од острва Гранада и шест мањих острва која представљају јужни дио Гренадина. Гренада се налази северозападно од Тринидада и Тобага, североисточно од Венецуеле и југозападно од Сент Винсента и Гренадина. Површина државе износи 348,5 km².

Клима

Клима је тропска: врућа и влажна у сушној сезони и расхлађена умереним падавинама у кишној сезони. Температуре се крећу од 32 °C до 22 °C и ретко су испод 18 °C. Гренада, која се налази на јужном рубу појаса урагана, претрпела је само три урагана у педесет година.

Историја

Гренаду је открио Колумбо на свом трећем путовању, а од средине 17. века насељавају је Французи. Британци острво освајају 1762. током Седмогодишњег рата и проглашавају га својом колонијом. У саставу британске Западноиндијске Федерације 1958-62, 1967. добија самоуправу, а независност 1974. Војне снаге Сједињених Америчких Држава су извршиле инвазију на острво 1983. и свргнуле прокубански режим.

Геолошка историја

Пре отприлике 2 милиона година у ери плиоцена, подручје данашње Гренаде настало је из плитког мора као подморнички вулкан. У новије време вулканска активност није постојала, осим неких њених врелих извора и подводног вулкана Кик 'ем Џени. Већина терена Гренаде састављена је од вулканске активности која се одвијала пре 1-2 милиона година. Било би много непознатих вулкана одговорних за настанак Гренаде, укључујући главни град Гренаде Сент Џорџис са потковицом лука, збрињавање. Два изумрла вулкана, која су сада кратерска језера, језеро Гранд Етанг и језеро Антоан, такође су допринела формирању Гренаде.

Претколумбовски период

Гренаду су први населили народи из Јужне Америке, вероватно током архаичног доба Кариба, мада недостају коначни докази. Најраније потенцијално људско присуство потиче из посредничких доказа језерских језгара, почев од ~3600. п. н. е.[7] Мање краткотрајна, стална села започела су око ~300. године нове ере.[8] Популација је достигла врхунац између 750. и 1250. године после Христа, са великим променама у становништву након тога, потенцијално резултат регионалне суше и/или „инвазије Kариба“,[9] иако се последња ослања на изузетно посредне доказе.[10]

Колонијални период

Европски долазак

Острво Гренада и лука Сент-Џорџиз 1776.

Сматра се да је Кристифор Колумбо био први Европљанин који је Гренаду видео 1498. године током свог трећег путовања, назвавши је 'Kонцепцион'.[11] Шпанци то откриће нису наставили искористили, већ су Енглези први покушали да колонизују острво 1609. године; међутим отерали су их домаћи карипски народи.[11][12][13]

Француска колонија (1649–1763)

Године 1649, француска експедиција од 203 мушкарца са Мартиника коју је водио Жак Диел ду Парке основала је стално насеље на Гренади.[11][12][13] Они су потписали су мировни уговор са карипским поглавицом Кајроуаном, али за након неколико месеци избио је сукоб између две заједнице.[14][15] То је трајало до 1654. године када су Французи острво потпуно потчинили.[16] Аутохтони народи који су преживели или су отишли на суседна острва или су се повукли у удаљеније делове Гренаде, где су на крају нестали током 1700-их. Рат је настављен током 1600-их између Француза на Гренади и Карибљана из данашње Доминике и Сент Винсента и Гренадина.

Французи су своју нову колонију назвали Ла Гренад, а економија се у почетку заснивала на шећерној трсци и индигу, а радили су афрички робови.[17] Французи су основали главни град познат као Форт Ројал (касније Сент Џорџиз). Да би се склонила од урагана, француска морнарица би се често склонила у природну луку главног града, јер ниједно оближње француско острво није имало природну луку у упоредиву са оном Форт Ројалу. Британци су заузели Гренаду током Седмогодишњег рата 1762.[11]

Британски колонијални период

Гренада је формално уступљена Британији Паришким уговором 1763.[11] Французи су поново заузели острво током Америчког револуционарног рата, након што је Комт д'Еста победио у крвавој копненој и поморској Гренадској бици у јулу 1779.[11] Међутим, острво је враћено Британији Версајским уговором 1783.[11] Деценију касније незадовољство британском владавином довело је до профранцуске побуне 1795–96, коју је водио Жулијен Федон, а коју су Британци успешно сузбили.[18][19]

Како је економија Гренаде расла, све више и више афричких робова насилно је превожено на острво. Британија је на крају забранила трговину робовима унутар Британског царства 1807. године, а ропство је у потпуности забрањено 1834. године.[11][20] У настојању да ублаже каснији недостатак радне снаге, мигранти из Индије доведени су у Гренаду 1857. године.[12][13][21]

Мушкатни орашчић је уведен на Гренади 1843. године путем једног трговачког брода на путу за Енглеску из Источне Индије.[12][13] На броду је била мала количина дрвећа мушкатног орашчића које су оставили у Гренади, а ово је био почетак индустрије мушкатног орашчића у Гренади која сада даје скоро 40% светског годишњег урода.[22]

Каснији колонијални период

1877. Гренада је постала крунска колонија. Теофилус А. Марисов основао је 1917. Удружење репрезентативне владе (РГА) како би се залагао за нову и партиципативну уставну диспензацију за гренадски народ. Деломично као резултат Марисововог лобирања, Дрвна комисија 1921–22 закључила је да је Гренада спремна за уставну реформу у облику модификоване владе крунске колоније. Ова измена је Гренађанима дала право да изаберу пет од 15 чланова Законодавног већа, по ограниченој имовинској франшизи која омогућава најбогатијим 4% одраслих Гренађана да гласају.[23]

Независност

Маурис Бишоп у посети Источној Немачкој, 1982.

Независност је дата 7. фебруара 1974. под вођством Ерика Гајрија, који је постао први премијер Гренаде.[24][25] Гренада је одлучила остати унутар Комонвелта, задржавајући краљицу Елизабету као монарха, коју локално представља генерални гувернер. Грађански сукоб је постепено избио између владе Ерика Гајрија и неких опозиционих странака, укључујући Марксистички покрет нових драгуља (ЊМ).[25] Гајри и ГУЛП победили су на општим изборима у Гренади 1976. године, иако са смањеном већином, међутим опозиција је сматрала резултате неважећим због преваре и насилног застрашивања које је извела такозвана 'Мангус банда', приватна милиција лојална Гајрију.[26][27]

Дана 13. марта 1979., док је Гајри био ван земље, ЊМ је покренуо бескрвни преврат којим је уклоњен Гајри, суспендован устав и успостављена Народна револуционарна влада (ПРГ), на чијем је челу био Маурис Бишоп који се прогласио премијером.[23] Његова марксистичко-лењинистичка влада успоставила је блиске везе са Кубом, Никарагвом и другим земљама комунистичког блока.[23]Све политичке партије осим Покрета нових драгуља биле су забрањене и нису одржани избори током четири године владавине ПРГ -а.

Након независности

Припадници одбрамбених снага Источних Кариба током инвазије на Гренаду 1983. године.

Неколико година касније дошло је до спора између Бишопа и одређених високих чланова ЊМ-а. Иако је Бишоп сарађивао са Кубом и СССР-ом по разним питањима трговине и спољне политике, настојао је да задржи статус "несврстаног". Дана 16. октобра 1983. Бернард Корд и његова супруга Филис, уз подршку гренадске војске, извели су пуч против владе Маурис Бишопа и ставили Бишопа у кућни притвор.[23]

Амерички председник Роналд Реган изјавио је да је посебно забрињавајуће присуство кубанских грађевинских радника и војног особља који су градили узлетиште од 3000 метара на Гренади.[28] Бишоп је изјавио да је сврха узлетишта омогућавање комерцијалним авионима да слете, али неки амерички војни аналитичари тврдили су да је једини разлог за изградњу тако дугачке и ојачане писте био тај да је могу користити тешки војни транспортни авиони. САД је извршила инвазију на Гренаду, 25. октобра 1983. Напредак је био брз и у року од четири дана Американци су сменили војну владу Хадсона Остина. Инвазију су оштро критиковале британске владе,[29] Тринидад и Тобаго и Канада. Генерална скупштина Уједињених нација осудила је то као "флагрантно кршење међународног права" изгласавањем 108 гласова за, 9 против и 27 уздржаних.[30] Савет безбедности Уједињених нација разматрао је сличну резолуцију, коју је подржало 11 држава. Међутим, Сједињене Државе су ставиле вето на предлог.[31]

Хапшења након инвазије

Након инвазије, предреволуционарни гренадски устав поново је ступио на снагу. Осамнаест припадника ПРГ / ПРА ухапшено је под оптужбом у вези са убиством Мауриса Бишопа и седам других. Међу њих 18 било је и највише политичко руководство Гренаде у време егзекуције, заједно са читавим војним ланцем команде који је био директно одговоран за операцију која је довела до егзекуција. Четрнаест је осуђено на смрт, један је проглашен кривим, а тројица су осуђена на 45 година затвора. Смртне казне на крају су преиначене у затворске казне. Они који су у затвору постали су познати као 'Гренада 17'.[32][33]

Гренада након 1983. године

Последице урагана Иван у Гренади.

Када су се америчке трупе повукле из Гренаде у децембру 1983. године, генерални гувернер Скун је именовао Николаса Брајтвајта из Национално-демократског конгреса за премијера привремене управе док се избори не могу организовати.[22] Први демократски избори од 1976. одржани су у децембру 1984. године, а победила их је Национална странка Гренада под водством Херберта Блејза, који је био премијер до своје смрти у децембру 1989.[34]

У периоду 2000–2002. већина контроверзи касних 1970 -их и раних 1980 -их поново је уведена у јавну свест отварањем комисије за истину и помирење.[23] Комисијом је председавао римокатолички свештеник, отац Марк Хејнс, а њен задатак је био да открије неправде произашле из ПРА-е, Бискуповог режима и раније. Одржао је низ саслушања широм земље. Роберт Фанович, шеф Презентацијског колеџа браће (ПБЦ) у Сент Џорџизу, задужио је неке од својих старијих студената да спроведу истраживачки пројекат у то доба, а посебно у чињеницу да тело Мауриса Бишопа никада није откривено.[35] Патерсон је такође открио да је у гренадском друштву још увек било много огорчености произашлих из тог доба и осећај да постоје многе неправде које се још увек не решавају.

Дана 7. септембра 2004., након што је 49 година било без урагана, острво је директно погодио ураган Иван.[36]

Административна подела

Гренада је подељена на шест општина: Карикасоу и Петит Мартиник (нису на слици) имају статус зависности.[37]

Општине на Гренади.

Људска права

Хомосексуалност је у Гренади незаконита и кажњива затвором.

Становништво

Око 80% становништва су потомци афричких робова које су довели Европљани.[37] Остатак чини аутохтоно карипско становништво.[37] Неколико породица аутохтоног становништва Кариба и Аравака преживело је француску чистку у Саутеурсу. Мали проценат потомака радника без запослења из Индије доведен је у Гренаду између 1857. и 1885. године, углавном из држава Бихара и Утар Прадеша. Данас, Гренађани индијског порекла чине 2,2% становништва.[37] Постоји и мала заједница француских и енглеских потомака.[11]Остатак становништва је мешовитог порекла (13%).[38]

Готово цeло становништво говори енглеским језиком.[38] Најраширенија вера је хришћанство: половину чине католици, а од протестаната најбројнији су англиканци.[39]

Привреда

Отворено воће мушкатног орашчића.

Гренада има малу економију у којој туризам остварује највећи приход од девиза.[37] Главни краткорочни проблеми су растући фискални дефицит и погоршање биланса спољног рачуна. Гренада дели заједничку централну банку и заједничку валуту (источно-карипски долар) са још седам чланица Организације држава источног Кариба (ОЕЦС).[37]

Гренада је патила од великог проблема спољног дуга, са отплатама државног дуга у износу од око 25% укупних прихода у 2017. години; Гренада је наведена као девета отпозади у студији о 126 земаља у развоју.[40]

Раширена је производња зачина: цимета, клинчића, ђумбира и мушкатног орашчића. У новије вријеме замах добијају туризам и трговина.

Туризам је главни ослонац економије Гренаде.[37] Конвенционални туризам на плажи и спортови на води углавном је фокусиран на југозападни регион око Светог Ђорђа, аеродрома и обалног појаса. Екотуризам постаје све значајнији. Већина малих еколошких пансиона налази се у парохијама Сент Дејвид и Сент Џон. Туристичка индустрија драматично се повећава изградњом великог пристаништа и еспланаде за крстарење.

Галерија

  • Главни град Гренаде, Сент Џорџиз.
    Главни град Гренаде, Сент Џорџиз.
  • Грб Гренаде из периода 1875-1903.
    Грб Гренаде из периода 1875-1903.
  • Карневал на Гренади.
    Карневал на Гренади.
  • Карневал на Гренади.
    Карневал на Гренади.
  • Карневал на Гренади.
    Карневал на Гренади.

Референце

  1. ^ „Government of Grenada Website”. Приступљено 1. 11. 2007. 
  2. ^ „Национална агенција за статистику”. Архивирано из оригинала 14. 6. 2012. г. Приступљено 30. 5. 2014. 
  3. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2014. 
  4. ^ „About Grenada, Carriacou & Petite Martinique | GOV.gd”. www.gov.gd. Архивирано из оригинала 06. 02. 2014. г. Приступљено 31. 7. 2017. 
  5. ^ Crask 2009, стр. 5
  6. ^ Viechweg 2017, стр. 11
  7. ^ Siegel, Peter E.; Jones, John G.; Pearsall, Deborah M.; Dunning, Nicholas P.; Farrell, Pat; Duncan, Neil A.; Curtis, Jason H.; Singh, Sushant K. (2015). „Paleoenvironmental Evidence for First Human Colonization of the Eastern Caribbean”. Quaternary Science Reviews. 129: 275—295. Bibcode:2015QSRv..129..275S. doi:10.1016/j.quascirev.2015.10.014. 
  8. ^ Hanna, Jonathan A. (2019). „Camáhogne's Chronology: The Radiocarbon Settlement Sequence on Grenada”. The Journal of Anthropological Archaeology. 55: 101075. S2CID 198785950. doi:10.1016/j.jaa.2019.101075. 
  9. ^ Hanna, Jonathan A. (2018). „Grenada and the Guianas: Demography, Resilience, and Terra Firme during the Caribbean Late Ceramic Age”. World Archaeology. 50 (4): 651—675. S2CID 182630336. doi:10.1080/00438243.2019.1607544. 
  10. ^ Whitehead, Neil (1995). Wolves from the Sea: Readings in the Anthropology of the Native Caribbean. Leiden: KITLV Press. 
  11. ^ а б в г д ђ е ж з „Encyclopedia Britannica – Grenada”. Приступљено 12. 7. 2019. 
  12. ^ а б в г Steele 2003, стр. 35–36
  13. ^ а б в г „About Grenada: Historical Events”. Архивирано из оригинала 13. 7. 2019. г. Приступљено 13. 7. 2019. 
  14. ^ Crouse, Nellis Maynard (1940). French pioneers in the West Indies, 1624–1664. New York: Columbia university press. стр. 196. 
  15. ^ Steele 2003, стр. 39–48
  16. ^ Steele 2003, стр. 35–44
  17. ^ Steele 2003, стр. 59
  18. ^ Jacobs, Curtis. The Fédons of Grenada, 1763–1814 Архивирано 31 август 2008 на сајту Wayback Machine. University of the West Indies. Retrieved 10 March 2013.
  19. ^ Cox, Edward L. (1. 1. 1982). „Fedon's Rebellion 1795–96: Causes and Consequences”. The Journal of Negro History. 67 (1): 7—19. JSTOR 2717757. S2CID 149940460. doi:10.2307/2717757. 
  20. ^ „Encyclopedia Britannica – Anguilla”. Приступљено 12. 7. 2019. 
  21. ^ „About Grenada: Historical Events”. GOV.gd. 7. 5. 2013. Архивирано из оригинала 13. 7. 2019. г. Приступљено 16. 3. 2015. 
  22. ^ а б „Grenada Nutmeg – GCNA – Organic Nutmeg Producers, Nutmeg Oil – Nutmeg trees – Nutmeg farming in Grenada”. Travelgrenada.com. Архивирано из оригинала 23. 3. 2012. г. Приступљено 19. 3. 2012. 
  23. ^ а б в г д „From Old Representative Sytem to Crown Colony”. 2020-08-01. Архивирано из оригинала 01. 08. 2020. г. Приступљено 2021-07-30. 
  24. ^ Steele 2003
  25. ^ а б „Grenada | History, Geography, & Points of Interest”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-30. 
  26. ^ Dieter Nohlen (2005). Elections in the Americas : a data handbook. New York. ISBN 0-19-925358-7. OCLC 58051010. 
  27. ^ Hydrant (http://www.hydrant.co.uk), Site designed and built by. „Grenada : History”. The Commonwealth (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 2021-07-30. 
  28. ^ Gailey, Phil; Jr, Warren Weaver (1983-03-26). „BRIEFING”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-07-30. 
  29. ^ Charles Moore (2016). Margaret Thatcher: At her Zenith. стр. 130. .
  30. ^ „RESOLUTIONS: General Assembly, 38th session”. 2008-03-16. Архивирано из оригинала 16. 03. 2008. г. Приступљено 2021-07-30. 
  31. ^ Bernstein, Richard (1983-10-29). „U.S. VETOES U.N. RESOLUTION 'DEPLORING' GRENADA INVASION”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-07-30. 
  32. ^ „The Internal Power Struggle page7.html”. www.thegrenadarevolutiononline.com. Приступљено 2021-07-30. 
  33. ^ „Amnesty raises plight of 'Grenada 17'” (на језику: енглески). 2003-10-23. Приступљено 2021-07-30. 
  34. ^ Political Parties of the World (6th edition, 2005), ed. Bogdan Szajkowski, page 265.
  35. ^ See Maurice Paterson's book, published before this event, called Big Sky Little Bullet
  36. ^ „Grenada Making Comeback from Hurricane Ivan - US Department of State”. 2006-11-22. Архивирано из оригинала 22. 11. 2006. г. Приступљено 2021-07-30. 
  37. ^ а б в г д ђ е „Grenada”. The World Factbook. Central Intelligence Agency (CIA). Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 19. 3. 2012. 
  38. ^ а б „Grenada - The World Factbook”. www.cia.gov. Приступљено 2021-07-30. 
  39. ^ „Grenada - The World Factbook”. www.cia.gov. Приступљено 2021-07-30. 
  40. ^ „Developing countries at risk from US rate rise, debt charity warns”. the Guardian (на језику: енглески). 2018-03-18. Приступљено 2021-07-30. 

Литература

  • Crask, Paul (2009). Grenada, Carriacou and Petite Martinique (на језику: енглески). Bradt Travel Guides. стр. 5. ISBN 9781841622743. 
  • Viechweg, Raymond D. (2017). Grenada Uncovered: An Uncommon View of the Island's Geocultural Beauty (на језику: енглески). Trafford Publishing. стр. 11. ISBN 9781426926051. 
  • Whitehead, Neil (1995). Wolves from the Sea: Readings in the Anthropology of the Native Caribbean. Leiden: KITLV Press. 
  • Лексикон држава света / [уредник Радивоје Микић ; географске карте Миладин Анђелић, Петар Куртовић, Јово Куртовић
  • Београд : Политика : Народна књига. . Београд: Алфа. 2006. ISBN 978-86-331-2757-8.  (НК) 987-86-331-2757-6 !
  • Adkin, Mark (1989). Urgent Fury: The Battle for Grenada: The Truth Behind the Largest US Military Operation Since Vietnam. Trans-Atlantic Publications. ISBN 978-0-85052-023-1. 
  • Beck, Robert J. (1993). The Grenada Invasion: Politics, Law, and Foreign Policy Decisionmaking. Boulder: Westview Press. ISBN 978-0-8133-8709-3. 
  • Brizan, George 1984. Grenada Island of Conflict: From Amerindians to People's Revolution 1498–1979. London, Zed Books Ltd., publisher; Copyright, George Brizan, 1984.
  • Martin, John Angus. 2007. A–Z of Grenada Heritage. Macmillan Caribbean.
  • „Grenada Heritage”. Grenadaheritage.com. Архивирано из оригинала 10. 5. 2011. г. Приступљено 28. 6. 2010. 
  • Sinclair, Norma. Grenada: Isle of Spice (Caribbean Guides). Interlink Publishing Group. Sinclair, Norma (2003). Grenada Isle of Spice: An Introduction and Guide (3rd изд.). Macmillan Caribbean. ISBN 978-0-333-96806-2. 
  • Stark, James H. 1897. Stark's Guide-Book and History of Trinidad including Tobago, Grenada, and St. Vincent; also a trip up the Orinoco and a description of the great Venezuelan Pitch Lake. Boston, James H. Stark, publisher; London, Sampson Low, Marston & Company.
  • Steele, Beverley A (2003). Grenada: A History of Its People. Island Histories. MacMillan Caribbean. ISBN 978-0-333-93053-3. 

Спољашње везе

Read other articles:

Essais (Montaigne)

Essais Sampul depan, sekitar 1588.PengarangMichel de MontaigneJudul asliEssaisNegaraKerajaan PrancisBahasaPrancis TengahGenreEsaiPenerbitSimon Millanges, Jean RicherTanggal terbitMaret 1580TeksEssais di Wikisource Essais (bahasa Prancis diucapkan [esɛ]) atau Essays dalam bahasa Inggris, adalah esai karya Michel de Montaigne yang terdiri dari tiga buku berisi 107 bab dengan panjang yang bervariasi. Ketiga buku ini awalnya ditulis dalam bahasa Prancis Tengah dan aslinya diterbit...

 

Gunung Tandikat

Gunung TandikatGunuang Tandikek ْ Mount Tandikat ْ جبال تنديكتGunung Tandikat dan Gunung Singgalang di belakangTitik tertinggiKetinggian2.438 m (7.999 ft)[1]Masuk dalam daftarRibuKoordinat0°25′57″S 100°19′01″E / 0.43250°S 100.31694°E / -0.43250; 100.31694 GeografiGunung TandikatKabupaten Padang Pariaman, Sumatera Barat, IndonesiaPegununganBukit BarisanGeologiJenis gunungStratovolcanoBusur/sabuk vulkanikBusur Sunda / Sabuk...

 

cecak kayu

Cecak kayu Hemidactylus frenatus Rekaman Status konservasiRisiko rendahIUCN176130 TaksonomiKerajaanAnimaliaFilumChordataKelasReptiliaOrdoSquamataFamiliGekkonidaeGenusHemidactylusSpesiesHemidactylus frenatus Schlegel, 1836 Distribusi lbs Cecak kayu adalah sejenis reptil yang termasuk suku cecak (Gekkonidae). Tidak ada nama khusus yang dikenal dalam bahasa daerah, kecuali nama umum seperti cakcak (bahasa Sunda), cicek (Betawi), cecak (Jawa) dan lain-lain. Dalam bahasa Inggris disebut common hou...

1964 AFC Asian Cup

1964 AFC Asian CupAsian Cup Israel 1964גביע אסיה בכדורגל 1964Israel holds the Asian Cup after winning itTournament detailsHost countryIsraelDates26 May – 3 JuneTeams4Venue(s)4 (in 4 host cities)Final positionsChampions Israel (1st title)Runners-up IndiaThird place South KoreaFourth place Hong KongTournament statisticsMatches played6Goals scored13 (2.17 per match)Attendance99,000 (16,500 per match)Top scorer(s) Inder Singh Mordechai Spi...

 

حلقات نبتون

مخطط نظام حلقات-أقمار نبتون . الخطوط الغير متقطعة تدل على حلقات. الخطوط المتقطعة تدل على مدارات الأقمار. حلقات نبتون تتألف أساسا من خمس حلقات رئيسية اكتشفت لأول مرة («كأقواس») في عام 1984 في تشيلي من قبل باتريس بوشت وراينهولد هافنر وجان مانفرويد في مرصد لا سيلا من خلال برنامج م...

 

Armando Castellazzi

Italian footballer Armando Castellazzi Armando CastellazziPersonal informationFull name Armando CastellazziDate of birth (1904-10-07)7 October 1904Place of birth Milan, Kingdom of ItalyDate of death 4 January 1968(1968-01-04) (aged 63)Place of death Milan, ItalyHeight 1.84 m (6 ft 0 in)Position(s) MidfielderSenior career*Years Team Apps (Gls)1924–1936 Ambrosiana-Inter 261 (16)International career1929–1934 Italy 3 (0)Managerial career1936–1938 Ambrosiana-Inter Medal r...

Roppongi Station

This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsourced material may be challenged and removed.Find sources: Roppongi Station – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (May 2022) (Learn how and when to remove this message)Metro station in Tokyo, Japan H04 E23 Roppongi Station六本木駅Exit No. 7 in July 2008General informationLocationRoppongi 6-1-25 (Tokyo Metro...

 

VAL (groupe)

Pour les articles homonymes, voir Val. VAL Valéria Griboussova en 2015.Informations générales Pays d'origine Biélorussie Genre musical Pop Années actives Depuis 2016 Composition du groupe Membres Valéria GriboussovaVlad Pachkévitch modifier VAL est un groupe de musique biélorusse composé de Valéria Griboussova et Vlad Pachkévitch. Le groupe est fondé en 2016 par Pachkévitch, claviériste et producteur musical, et Griboussova sous le nom de VAL Music Project. Ils sortent les sing...

 

哈萨克斯坦总统

此条目序言章节没有充分总结全文内容要点。 (2019年3月21日)请考虑扩充序言，清晰概述条目所有重點。请在条目的讨论页讨论此问题。 哈萨克斯坦總統哈薩克總統旗現任Қасым-Жомарт Кемелұлы Тоқаев卡瑟姆若马尔特·托卡耶夫自2019年3月20日在任任期7年首任努尔苏丹·纳扎尔巴耶夫设立1990年4月24日（哈薩克蘇維埃社會主義共和國總統） 哈萨克斯坦 哈萨克斯坦政府...

Філософія

Частина серії проФілософіяLeft to right: Plato, Kant, Nietzsche, Buddha, Confucius, AverroesПлатонКантНіцшеБуддаКонфуційАверроес Філософи Епістемологи Естетики Етики Логіки Метафізики Соціально-політичні філософи Традиції Аналітична Арістотелівська Африканська Близькосхідна іранська Буддій�...

 

中華民國國軍中的中共間諜列表

 本表是動態列表，或許永遠不會完結。歡迎您參考可靠來源來查漏補缺。 潛伏於中華民國國軍中的中共間諜列表收錄根據公開資料來源，曾潛伏於中華民國國軍、被中國共產黨聲稱或承認，或者遭中華民國政府調查審判，為中華人民共和國和中國人民解放軍進行間諜行為的人物。以下列表以現今可查知時間為準，正確的間諜活動或洩漏機密時間可能早於或晚於以下所歸�...

 

Petro Marko

Albanian writer Petro MarkoMarko in 1943Born(1913-11-25)November 25, 1913Dhërmi, AlbaniaDiedDecember 27, 1991(1991-12-27) (aged 78)Tirana, AlbaniaOccupationwriterNotable worksHasta La Vista (novel)Nata e Ustikës (English: Ustica night)SpouseSafolina MarkoChildren2 (Jamarbër, Arianita)Signature Petro Marko (November 25, 1913 – December 27, 1991) was an Albanian writer. His best-known novel is titled Hasta La Vista and recounts his experiences as a volunteer of the Republican forc...

Mountain man

Men living remotely in the Rocky Mountains of North America For other uses, see Mountain Man (disambiguation). Mountain menJim Bridger, one of the most famous mountain menOccupationOccupation typeFrontiersman (1800–1890)Activity sectorsRocky Mountains, Sierra Nevada, Cascade Range, Great Plains, Great Lakes, Appalachian Mountains, Ozark Mountains, riversDescriptionCompetenciesSkinning, marksmanship, self-defense, hunting, fur trapping, trading, canoeing, horsemanship, tracking, exploring, m...

 

2012 UCF Knights football team

American college football season 2012 UCF Knights footballC-USA East Division co-championBeef 'O' Brady's Bowl championC-USA Championship, L 27–33 OT vs. TulsaBeef 'O' Brady's Bowl, W 38–17 vs. Ball StateConferenceConference USADivisionEast DivisionRecord10–4 (7–1 C-USA)Head coachGeorge O'Leary (9th season)Offensive coordinatorCharlie Taaffe (4th season)Offensive schemePro-styleDefensive coordinatorJim Fleming (1st season)Base defense4–3Home stadiumBrig...

 

Crimean Tatar language

Turkic language spoken in Crimea Not to be confused with Tatar language. Crimean TatarCrimeanqırımtatar tili, къырымтатар тили, قریم تاتار تلی qırım tili, къырым тили, قریم تلیCrimean Tatar in Latin, Cyrillic, and Perso-Arabic scripts.Native toUkraine, Turkey, Uzbekistan, Romania, Russia, Kyrgyzstan, Bulgaria, Lithuania, Poland, BelarusRegionEastern EuropeEthnicityCrimean TatarsNative speakers580,000 (2001–2019)[1]Language fa...

Index of Cayman Islands–related articles

The location of the British Overseas Territory of the Cayman Islands Main article: Cayman Islands The following is an alphabetical list of topics related to the British Overseas Territory of the Cayman Islands. Table of contents: A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z 0–9 A map of the Cayman Islands .ky – Internet country code top-level domain for the Cayman Islands 1932 Cuba Hurricane A Airports in the Cayman Islands Americas North America[1] North Atlantic Ocean We...

 

Gina Curry

American politician Gina CurryCurry in 2022Member of the Pennsylvania House of Representativesfrom the 164th districtIncumbentAssumed office November 2, 2021Preceded byMargo L. Davidson Personal detailsBornGina Hackett Curry (1972-10-23) October 23, 1972 (age 51)Philadelphia, PennsylvaniaPolitical partyDemocraticResidenceUpper DarbyEducationInstitute of Notre DameSt. Joseph's University (BA, MA)WebsiteOfficial website Gina Hackett Curry (born October 23, 1972) is an Ameri...

 

Autocesta A9

Questa voce o sezione deve essere rivista e aggiornata appena possibile. Sembra infatti che questa voce contenga informazioni superate e/o obsolete. Se puoi, contribuisci ad aggiornarla. Autocesta A9Denominazioni precedentiBrza cesta B9 LocalizzazioneStato Croazia DatiClassificazioneAutostrada InizioBuie FinePola Lunghezza76,80 km Direzionenord-sud Data apertura2007 GestoreBina istra PercorsoLocalità serviteBuie, Umago, Parenzo, Rovigno, Pola Principali intersezioni B8 a Canfanaro Stra...

1929 New York City mayoral election

1929 New York City mayoral election ← 1925 November 5, 1929 1932 →   Nominee Jimmy Walker Fiorello H. La Guardia Norman Thomas Party Democratic Republican Socialist Popular vote 867,522 367,675 175,697 Percentage 60.70% 25.73% 12.29% Results by Assembly districtWalker:      40–50%      50–60%      60–70%      70–80%      80–90%...

 

Begonia alnifolia

Begonia alnifolia TaksonomiSuperkerajaanEukaryotaKerajaanPlantaeDivisiTracheophytaOrdoCucurbitalesFamiliBegoniaceaeGenusBegoniaSpesiesBegonia alnifolia A.DC., 1859 Begonia alnifolia adalah spesies tumbuhan yang tergolong ke dalam famili Begoniaceae. Spesies ini juga merupakan bagian dari ordo Cucurbitales. Nama ilmiah spesies ini pertama kali diterbitkan oleh Alphonse Pyramus de Candolle pada 1859. Referensi ^ Begonia alnifolia. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN Red List.  Pr...