Кристифор Колумбо је био први Европљанин који је открио ово острво, 4. новембра 1493. Назвао га је Гваделупе по шпанском ходочасничком центру Санта Марија де Гваделупе. Упркос отпору локалних Индијанаца, Французи су успели да колонизују Гваделуп 1635.
Архипелаг Гваделуп се састоји већим делом из два острва раздвојена појасом мора под именом „Слана река”, а повезана преко 2 моста. Веће од ова два острва је Бас Тер (Basse-Terre — „ниска земља”, 848 км²), вулканског порекла, са активним вулканомСуфријер висине 1467 m. Друго острво је Гранд Тер (Grande-Terre — „велика земља”, 588 км²). На стенама Гранд-тера налазе се главне туристички хотели и плаже.
Лоша економска ситуација Гваделупа се описује са два индикативна податка: проценат незапослености је 27,8 % (1998), а проценат покривености увоза извозом је 6 % (1996). Ипак, БДП по становнику је 9.000$ годишње, што је више од суседних, независних острва.
Пољопривреда (шећерна трска, банане, диње, итд.) преживљава захваљујући субвенцијама државе. Малобројна индустрија на острву је углавном прехрамбена: шећеране, производња рума и конзервисане хране. Постоји и једна цементара. Туризам је једини сектор економије који је успешан.
.svg)
