Велики Алфелд

Положај Великог Алфелда у југоисточном делу Панонске низије

Велики Алфелд (мађ. Nagyalföld) или Велика мађарска равница (мађ. Nagy-Magyar-alföld), односно Велика угарска равница (нем. Große Ungarische Tiefebene) или Велика дунавска равница (слч. Veľká dunajská kotlina) је равница у југоисточном делу Панонске низије. Простире се у доњем делу средњег тока реке Дунава и његове притоке Тисе. Заузима јужни и источни део Мађарске, мањи део југоисточне Словачке, погранични део југозападне Украјине, знатан део западне Румуније, целу северну Србију и источну Хрватску.

Називи

У српском језику, називи за ову равницу су почели да се формирају у време постојања старе Угарске, која је све до 1918. године обухватала то подручје у целини, те су по угледу на тадашњу терминологију настали називи: Велика угарска равница, односно Велика мађарска равница или само Велики Алфелд. Након 1918. године, стара угарска одредница је у појединим државама-наследницама замењена политички неутралном дунавском одредницом, те се тако у словенским језицима употребљава и назив Велика дунавска равница, док се назив Панонска низија користи за ширу географску област, која поред Великог Алфелда обухвата и Мали Алфелд (Мала дунавска равница), као и друге географске целине.[1]

У словачком језику се за Велики Алфелд користи назив Veľká dunajská kotlina или Veľká dunajská nížina, док се у румунском језику област означава и као Câmpia Tisei или Câmpia de Vest. У мађарском језику, област је и даље позната као Nagy Alföld, односно Nagy-Magyar-alföld.[2][3]

Границе

Равница

Границе ове равнице су Карпати на северу и истоку, Трансдунавске планине и хрватске планине на југозападу и приближно река Сава на југу.

Географија

Бунари у Националном парку Хортобађ Пуста, са шталом

Равница у Мађарској

Вео Великог Алфелда у Мађарској

Површина равнице износи 52.000 km² у оквиру Мађарске, што чини око 56% државне територије. Укупна површина је 100.000 km². Највиша тачка равнице је Хопортјо (183 m), док је најнижа тачка река Тиса.

Најважнији мађарски писци који су инспирисани и повезани са равницом су Мора Ференц и Мориц Жигмонд, као и песници Петефи Шандор и Јухас Ђула.

Мађарски научници рођени у равници укључују физичара Золтана Баја, хемичара Јаноша Ирињија, фармаколога Јаноша Кабаја, физичара и фармацеута Габора Катаја и доктора и пулмонолога Фриђеша Корањија.

Најважнија река равнице је Тиса.

Најзнаменитији градови са медицинским купалиштима су Берекфирде, Черкеселе, Ђула, Хајдусобосло, Сентеш и Солнок.

Међу културним фестивалима и програмима карактеристичним за регион су Чангофестивал у Јасберењу, Чересњефестивал (фестивал трешње) у Нађкерију, Гуљашфестивал (фестивал гулаша) у Солноку, Хиди вашар (Вашар моста) у Националном парку Хортобађ, Хунијалиш у Опустасеру, Сабадтери Јатекок (Игре на отвореном) у Сегедину, Варјатекок (Игре у замку) у Ђули, Вирагкарневал (Карневал цвећа) у Дебрецену и Бајаи Халаслефезе Непинепељ (Фестивал рибље чорбе) у Баји.

Фарма у Алфелду, 19. век, Геза Месељ
Национални парк Хортобађ у Алфелду са овцама сорте рацка

Део равнице који се налази у Мађарској укључује следећа подручја:

Равница у Србији

У Србији, равница је подељена у три велика географска подручја, позната као Бачка, Банат и Срем, од којих се већи део налази у оквиру покрајине Војводине. С обзиром да се подручје Алфелда у Србији поклапа са подручјем Панонске низије, чији је Алфелд део, у српској литератури се Алфелд великим делом обрађује под појмом Панонске низије.

Равница у Хрватској

Термин Велика мађарска равница се ретко користи у Хрватској и обично је повезан са географијом Мађарске.

Делови Панонске Хрватске могу се сматрати продужетком Алфелда, посебно источна Славонија и делови Срема.[4]

Равница у Словачкој

Део равнице који се налази у Словачкој је познат и као Источна словачка низија.

Равница у Украјини

Део равнице који се налази у Украјини је познат и као Транскарпатска низија.

Равница у Румунији

У Румунији, равница (рум. câmp или câmpia, из лат. campus) укључује разне регионе, као што су Банат и Кришана. Овде се зове Câmpia de Vest (Западна равница).

Види још

Референце

  1. ^ Јелена Ћалић и др. "Панонска низија као морфоструктурна јединица Србије". Гласник Српског географског друштва, 92/1 (2012), стр. 47-70.
  2. ^ Gercsák, Gábor (2002). „Hungarian geographical names in English language publications” (PDF). Studia Cartologica. Универзитет Лоранда Етвеша. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 3. 2012. г. Приступљено 30. 4. 2011. 
  3. ^ Gercsák, Gábor (2005). „Magyar tájnevek angol fordítása” (PDF). Fasciculi Linguistici / Series Lexicographica (на језику: мађарском). Универзитет Лоранда Етвеша. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 3. 2012. г. Приступљено 30. 4. 2011. 
  4. ^ Heršak, Emil; Nikšić, Boris (септембар 2007). „Hrvatska etnogeneza: pregled komponentnih etapa i interpretacija (s naglaskom na euroazijske/nomadske sadržaje)”. Migration and Ethnic Themes (на језику: Croatian). Zagreb: Institute for Migration and Ethnic Studies. 23 (3): 255. ISSN 1848-9184. „U velikoj mađarskoj nizini Alföld zapadno od Karpata tradicionalno su se smještale euroazijske nomadske skupine, a dio panonske Hrvatske može se smatrati ekstenzijom tog područja, osobito istočna Slavonija i s njome povezani dijelovi Srijema.[5]” 

Спољашње везе

Велики Алфелд на Викимедијиној остави.

47° 00′ N 20° 30′ E / 47.000° С; 20.500° И / 47.000; 20.500